U Novom Sadu skoro svake nedelje se održava neki protest ili građanska akcija. Učesnici se okupljaju uglavnom zbog ekonomskih poteškoća ili nepravde u zajednici. Neki od ovih skupova ponavljaju se svake nedelje. Uprkos činjenici, na koju ukazuju i istraživanja Centra za slobodne izbore i demokratiju, da je srpsko društvo apatično, ove novosadske akcije uspeju da pokrenu grupu ljudi.
Otpuštanja, partijsko zapošljavanje, nezavršena infrastruktura – samo su neke od tema novosadskih protesta koji se organizuju nedeljno u ovom gradu. Jedan od ovakvih skupova je i sindikalna akcija „Dajem crveni karton“. Protest je prvi put organizovan krajem marta povodom otpuštanja devetnaest radnika Javnog komunalnog preduzeća „Informatika“, a do danas svake srede su se okupili radnici na glavnom trgu grada. Kako oni kažu, radne knjižice su im vraćene zbog toga što nisu pristali na ucene rukovodstva. Pištaljke i crveni kartoni, kao i table sa porukama političarima su deo opreme, objašnjava predsednik sindikata u ovom preduzeću Zoran Antešević.
“Naš slogan je da dajemo crveni karton rukovodstvu, a uz crvene kartone i pištaljke, građani su ovo prepoznali kao nešto novo i zato nas i podržavaju iako je, priznajem, teško animirati ljude da nedeljno dolaze na ovaj skup”.
On veruje da će njihova akcija doneti rezultate i da će otpušteni radnici biti vraćeni na posao, posebno, kako kaže, nakon što su im se pridružili i radnici Komunalnog preduzeća „Stan“, kojima kasne plate. Antešević dodaje da iako skup nije masovan, svake nedelje uspeju da realizuju ovo sindikalno okupljanje.
Još jedan protest se održava svake nedelje poslepodne u centru glavnog grada Vojvodine, ali u znatno tišem ambijentu. Akcija „Dva minuta tišine“ svake nedelje traži rešenje na probleme zajednice, objašnjava organizator skupa Vladimir Jovanović.
“Ja sam zadovoljan, jer moramo da znamo da je Novi Sad uvek bio malo inertan, pa treba vremena da ljudi prepoznaju značaj ovakvih skupova. Mi ne želimo da ih galamom oteramo, već da ih tišinom privučemo. Na našim skupovima tražimo rešenja, i nadamo se da će država konačno reagovati”, naglašava Jovanović.
Desetak Novosađana tako, nedeljom u tri se pojavljuje u centru i držeći poruku u rukama pokušava da apeluje na javnost da reaguje na nepravdu. Ali, da li je dovoljan i manji broj građana za promene?
Asistentkinja Filozofskog fakulteta i nekadašnja članica Otpora Jelena Kleut smatra da male akcije su izuzetno bitne za zajednicu.
„Ovakve akcije su uvek dobre. Podeliću sa vama jedno moje iskustvo: mi u Novom Sadu na akcijama Otpora uvek smo imali mali broj ljudi, pa sam mislila da nikad ništa nećemo postići. Ono što je bitno da shvatimo da je veliki korak između ovakvih okupljanja i kažnjavanja neodgovornih na izborima. Ovakve akcije su podrška građanima da preuzmu odgovornost i da deluju“, smatra ona.
Direktor Vojvođanskog građanskog centra, Željko Stanetić dodaje da je najmanje bitan broj okupljenih. Znatno je bitnije to da se probudi građanska solidarnost. Na naše pitanje gde se uči ova vrsta solidarnosti, kaže:
„Nažalost ovakva solidarnost se uči od ljudi u našem okruženju. U našoj zajednici zato bilo bi dobro da škole preuzmu inicijativu i da motivišu mlade da budu solidarniji. Videli smo za vreme poplava da je ta solidarnost izašla na videlo, ali isto tako moramo naučiti da građanska solidarnost je potrebna i onda kada su manji problemi u pitanju“, kaže Stanetić.