Funkcionalan grad, a ne "priče o velikim projektima u kojima nema života" – to su želje pojedinih stanovnika gradova Srbije koji 2. juna glasaju na lokalnim izborima.

Dok većina građana Novog Sada, Niša, Subotice, Beograda, Valjeva i Užica sa kojima je Radio Slobodna Evropa(RSE) razgovarao misli da su za to neophodne promene u upravljanju gradom, malo njih veruje da će se one desiti.

Srpska napredna stranka (SNS) sa svojim koalicionim partnerima godinama je na vlasti u ovim gradovima.

Istovremeno, ima i onih koji su time zadovoljni i priželjkuju nastavak dosadašnje politike.

Na birališta će početkom juna stanovnici 88 gradova i opština, uključujući Beograd gde se ponavljaju jer nakon decembarskih izbora niko od stranaka i koalicija nije uspeo da formira vlast.

Užice: "Niti šta mogu da promenim, niti glasam"

Slavica Gajić iz Užica, grada na zapadu Srbije kaže za RSE da ne zna mnogo o izbornim kandidatima u svom gradu. Ipak, nada se boljitku nakon njih, naročito u zdravstvu.

"Pošto sam ja onkološka pacijentkinja i na vrlo neprijatne situacije nailazim", objašnjava Gajić.

Više od 63.000 stanovnika Užica imaće pravo da bira lokalnu vlast za naredni četvorogodišnji mandat.

Užičani koji su govorili za RSE kažu da od izbora ne očekuju mnogo. Većina njih malo zna o tome ko učestvuje u izbornoj trci i kakvi su im stranački programi.

"Niti me interesuje, niti šta mogu da promenim. Za koga god da sam glasala, uvek je isto", kazala je Lidija iz Užica.

Marko Petrović veruje da lokalni izbori mogu značajno da utiču na život građana.

"Mogu da utiču na rešavanje svih onih problema strahovito nagomilanih u ovom gradu", kaže i dodaje da ipak ne veruje da će se to i dogoditi.

"Koliko vidim cela opozicija se fokusirala na skidanje aktuelnog režima, ali to je samo jedan segment, a programi (stranački) skoro i da ne postoje, vrlo retko se čuju, uostalom i narod više ne veruje u te programe", smatra.

Dušan Ristanović kaže da ljudi u Užicu nemaju više poverenja u političke partije.

"Rekao bih da je narod izneveren, godinama unazad deluje mi da ljudi više ne veruju u njihove priče i lažna obećanja", rekao je ovaj Užičanin.

Predizborna kampanja u Užicu protekla je u znaku požara na Regionalnoj sanitarnoj deponiji "Duboko" na obodu grada, koji je izbio 5. maja, a ugašen 20 dana kasnije.

Građani Užica održali su tri protesta upozoravajući na moguće posledice po njihovo zdravlje.

Borba za čist vazduh, vodu, zemlju tako je postala i jedna je od glavnih tema opozicionih stranaka, dok su partije koje su trenutno na vlasti obećale da će deponija biti sanirana, a zatim pretvorena u "najsavremeniji centar za upravljanje otpadom".

Od 2012. godine većinu u gradskom parlamentu čine Srpska napredna stranka (SNS) i Socijalistička partija Srbije (SPS). Trenutno imaju većinu zajedno sa desničarskom strankom Zavetnici i partijom Zdrava Srbija Milana Stamatovića, sa kojima su u koaliciji.

U izbornoj utakmici učestvuje osam izbornih lista.

Valjevci od naredne vlasti traže čist vazduh i vodu

Izborna trka predstoji i Valjevu, gradu na zapadu Srbije sa više od 70.000 stanovnika.

Reč je o jednom od gradova sa najzagađenijim vazduhom u zemlji.

Za Branku Jeftić je na prvom mestu ekologija.

"Treba povećati broj stabala, zelenih površina uopšte, a veliki problem bi bio i dolazak Rio Tinta jer je to ono što podriva sve što bi se uradilo na drugim planovima", kaže.

"Životna sredina bi time bila zagađena do te mere, da mi ne bismo više imali ni zdravu zemlju, ni vodu, a ni vazduh."

Multinacionalna kompanija "Rio Tinto" nameravala je da otvori rudnik litijuma u dolini reke Jadar u zapadnoj Srbiji, vredan 2,4 milijarde dolara.

Vlada Srbije je pod pritiskom ekoloških protesta stopirala projekat.

Međutim, početkom 2024. stigle su poruke da kompanija "Rio Tinto" ipak nije otišla iz Srbije.

Da je Valjevu potreba napredak smatra prodavačica Jagoda Ristić.

"Za mene je prvo da se ukinu radne nedelje i da se po tome izjednače privatni i državni sektor", kaže ona.

"U Nišu ima šanse za promenu"

Srpska napredna stranka na vlasti je i u Nišu, trećem po veličini gradu Srbije u kojem živi više od 254.000 ljudi.

Naprednjaci su u izbornu trku ušli uz odluku da "podmlade kadrove" i kandiduju nove ljude.

Opozicija je, pak, uverena da su građani nezadovoljni postignutim u prethodnih 12 godina koliko je SNS na vlasti. U tome, kažu, i vide šansu za promenu.

Među građanima sa kojima je RSE razgovarao ipak nema toliko optimizma kada je reč o promenama.

"Ljudi i ne znaju da su izbori, ne znaju za koga da glasaju", kazao je zdravstveni radnik iz Niša Nenad Milovanović.

Smatra da se "ljudi plaše da promene bilo šta i da idu linijom manjeg otpora".

"Neko treba da se zaposli, a neko da sačuva posao i tako sve u krug", dodao je.

Gradske odbornike i predstavnike organa vlasti građani Niša poslednji put su birali 2020. godine.

Tada su kandidati Srpske napredne stranke osvojili 58 odsto glasova.

Preduzetnik iz Niša, Ivan Ristić očekuje da će nakon 2. juna biti drugačije.

"Velike su šanse, ako je sad ne promenimo, nikada nećemo", kategoričan je Ristić.

Političke promene krajem 90-tih, u vreme režima Slobodana Miloševića prvo su krenule u Nišu. Ovaj grad osvojila je opozicija tri godine pre nego što je lider stranke i predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević 2000. izgubio vlast.

"Novi Sad je bio prijatnije mesto za život"

Stanovnica Novog Sada, drugog po veličini grada u Srbiji sa oko 370.000 stanovnika, Milana Berarov kaže da neće iskoristiti svoje građansko pravo da glasa. Smatra da izbori neće promeniti ništa.

"U pitanju su stari učesnici, kandidati kojima ni decenije na vlasti u gradu nisu bile dovoljne da nešto promene. A imali su priliku, svi", kazala je.

Kao najveće probleme u gradu vidi korupciju, nedovoljan broj vrtića, nedostatak subvencija za decu u vrtićima, neefikasna javna preduzeća, stalan problem s parkiranjem.

Dejan Šaponja, muzičar iz Novog Sada glasaće ali dodaje da ipak nije "naivan da veruje" u velike promene.

"Nemamo mnogo načina da utičemo na tokove odlučivanja, a ovo je, eto, taj dan kad se i mi nešto pitamo. Bolje je kajati se što si glasao, nego što nisi", rekao je on za RSE.

Dodaje da mu se čini da je Novi Sad ranije bio "prijatnije mesto za život".

"Od napretka vidimo samo nove zgrade, ne i nove sadržaje. Kao muzičaru, čini mi se da se kulturna politika vodi u uskom krugu ljudi, a da alternativna umetnost opstaje isključivo zahvaljujući entuzijazmu pojedinaca", napominje.

Kaže i da bi od lokalnih političara voleo da čuje više o tome kako zamišljaju svakodnevni život u Novom Sadu, a ne "priče o velikim projektima u kojima nema života".

Dve najveće liste koje su se kandidovale na ovim izborima su "Aleksandar Vučić – Novi Sad sutra" – koalicija oko SNS-a i opoziciona "Udruženi za slobodan Novi Sad" koja okuplja stranke širokog političkog spektra i različitih programa.

Nekoliko lista koje su se kandidovale na izborima u Novom Sadu opozicija je optužila da su "fantomske" i da rade za koaliciju okupljenu oko Srpske napredne stranke, što su njihovi predstavnici demantovali.

Šta kažu građani Subotice?

Građani Subotice, grada na severu Srbije i granici sa Mađarskom sa kojima je RSE razgovarao nisu mnogo upoznati sa biografijama svih izbornih takmaca.

Subotičanka Stanka Parać kaže da svaki put izlazi na izbore jer smatra to svojom građanskom dužnošću.

"Meni su bliži oni koji promovišu građansko društvo. Ne samo da bude infrastrukturno opremljen nego da se i lokalne vlasti više okrenu građanima i njihovim potrebama, kako kulturi tako i zaštiti životne sredine", ocenila je.

Emilija Tot takođe će glasati iako, kaže, i ne zna mnogo o listama između kojih bira.

"Verovatno oni nude neke programe, ali mi stariji ne pratimo to. Za nas penzionere najbitnije je da dobijemo penziju i da imamo od čega da živimo. A za dalje, videćemo", kaže Emilija.

Penzionerka Kata Tumbas planira na biralište jer "čula je poziv".

"Gledam na televiziji da (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić poziva narod da izađe na izbore, tako da čujem da će biti dobro", navela je.

Iako ne učestvuje na lokalnim izborima, liste Srpske napredne stranke u svim gradovima i opštinama nose ime predsednika države Aleksandra Vučića.

Vlast u Subotici trenutno čine Savez vojvođanskih Mađara (SVM) i koalicija oko SNS-a, uz podršku manjih stranka i Socijalističke partije Srbije.

SVM koji inače na izbore izlazi u koaliciji sa SNS-om, u vojvođanskim opštinama i gradovima poslednjih 17 godina izlazi samostalno.

U Subotici živi više od 127.000 ljudi sa pravom glasa.

"Bitka" za Beograd vraćena na početak

Beograđani će gradsku vlast birati drugi put za manje od godinu dana, jer nakon decembarskih izbora niko od stranka i koalicija nije uspeo da formira većinu u lokalnom parlamentu.

Zoran, vlasnik radnje u centru Beograda, kaže da ovog puta na biralište neće izaći.

"Sve mi je jedno. I da izađem i da ne izađem, znamo ko će da pobedi", kazao je.

Smatra da je jedan od gorućih problema u gradu gradski saobraćaj, ali ne veruje da će ovi izbori biti put ka njegovom rešavanju.

Beograđanka Karmela kaže da je za nju motiv da glasa bio nastup predsednika Srbije u Ujedinjenim nacijama 23. maja, kada je usvojena Rezolucija o genocidu u Srebrenici. Vučić, koji se protivio i lobirao protiv usvajanja tog dokumenta, na sednicu UN-a došao je ogrnut zastavom Srbije.

"Ne izlazim ja inače na izbore, ali ono Vučićevo držanje zaista moram da nagradim. Dala bih mu ne jedan, nego sto ordenja", kazala je.

Na podsećanje da se predsednik Srbije nije i ne može kandidovati na lokalnim izborima, odgovara da zna, ali da "hijerarhija postoji" i da se "zna koga slušaju i oni na lokalu".

Nina iz Beograda kaže da je za nju "promena uvek dobrodošla", ali da još ne zna za koju političku opciju da se opredeli.

"Ne volim kampanju koja se svodi samo na 'pljuvanje' dosadašnje vlasti", rekla je Nina.

Iako smatra da do promena neće doći, Aleksa Mirković kaže da su one neophodne zbog nagomilanih problema širom grada.

"Počevši od gradskog prevoza, koji je katastrofalan, pa do besmislene gradnje na mestima gde to ne bi smelo ili trebalo", dodaje.

Beograd je glavni grad Srbije, sa oko dva miliona stanovnika i preko milion i šesto hiljada birača. To je administrativni, politički i kulturni centar Srbije.

Iz državne kase se za taj grad izdvaja gotovo duplo više novca nego za pokrajinu Vojvodinu. Budžet Beograda za 2023. godinu iznosi preko 1,6 milijardi evra, dok je budžet Vojvodine oko 929 miliona evra.

Prethodne izbore 17. decembra, pratile su optužbe opozicije i domaćih posmatrača da je vlast uticala na izborne rezultate, između ostalog, kroz fiktivno prijavljivanje građana iz drugih mesta u Srbiji i inostranstva na adrese u Beogradu i njihovo organizovano dovođenje na glasanje.

Svedočenja o tome zabeležio je i Radio Slobodna Evropa.

Poslanici Skupštine Srbije 10. maja su, na predlog dela opozicije, izglasali izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, kojim se predviđa da građani koji su promenili prebivalište u poslednjih 11 meseci ne mogu da glasaju na novoj adresi.

Ideja je da se time stane na put organizovanoj migraciji birača uoči izbora.

Deo opozicije smatra da to nije dovoljno i da nisu obezbeđeni uslovi za fer i slobodne izbore, te je odlučio da ih bojkotuje.

U gradovima u Srbiji izvršnu vlast sprovodi gradonačelnik, a mandat mu traje četiri godine.

On se ne bira neposredno na izborima, već ga izglasavaju odbornici.

Ko osvoji većinu u Skupštini grada predlaže svog kandidata. Taj kandidat mora da bude na izbornoj listi.

Autori: Novka Ilić, Milena Kuzmanović, Dragana Cvetković, Danijel Apro, Natalija Jakovljević, Jovana Krstić