Logoraši dali Vukčeviću dokument kojim optužuju Vasiljevića

Od Tužilaštva za ratne zločine u Beogradu ponovo se traži procesuiranje odgovornih za zločine počinjene nad zarobljenicima logora koji su tokom prve godine rata u Hrvatskoj otvoreni na tlu Srbije.

Predstavnici Udruženja “Vukovar 1991. godine” predali su tužiocu za ratne zločine Vladimiru Vukčeviću dokument koji, po njima, dokazuje ko je od visoko rangiranih oficira bivše JNA direktno komandno odgovoran za otvaranje logora.

Reč je o bivšem načelniku Uprave za bezbednost JNA Aleksandru Vasiljeviću, protiv koga je Tužilaštvo u Osijeku podiglo optužnicu, a koji za naš program još jednom tvrdi da nema veze sa zločinima, koji se (po njemu) u logorima nisu ni dogodili. Vasljević tako staje nasuprot svedoka koji navode potresna svedočenja o torturi, zlostavljanju, silovanjima i ubistvima.

Udruženje pravnika “Vukovar 1991. godine”, sedam meseci nakon što je protiv Vasiljevića, kao i protiv komandanta logora Stajićevo i Begejci Miroslava Živanovića, u Hrvatskoj podignuta optužnica i nekoliko sedmica nakon što su optužnice ustupljene srpskom Tužilaštvu, kompletira dokumentaciju.

U ruke tužioca Vukčevića predato je i naređenje Uprave za bezbednost bivše JNA od 10. oktobra 1991. godine o osnivanju logora u Staroj Gradiški. Kako navodi predsatvnik Udruženja Zoran Šangut na osnovu te naredbe Uprave na čijem je čelu bio general Aleksandar Vasiljević formirani su i logori: Begejci, Stajićevo, Sremska Mitrovica, Niš i Beograd.

“Upravo zbog kršenja Ženevske konvencije o postupanju sa ratnim zarobljenicima, ranjenicima icivilima se terete Aleksandar Vasiljević i Miroslav Živanović”, kaže Šangut.

General Aleksandar Vasiljević o dokumentu koji je od danas u rukama Tužilaštva i koji bi mogao poslužiti za njegovo gonjenja po osnovu komendne odgovornosti:

"Nije to naređenje, oni ga tako tumače."

RSE A šta je to?

Vasiljević: To je usmeravajući akt za rad organa bezbednosti u operativnom timu.

RSE: Da li je u tom aktu postojala direktiva za formiranje logora?

Vasiljević: Ne, to su potpuno druga dokumenta koja su išla komandnom linijom sa čim ja nemam veze.

Za odgovore iz Tužilaštva Srbije još je rano.

“Mi ćemo postupati u roku koji je predviđen Sporazumom sa državnim odvjetništvom Hrvatske. Dakle, daćemo svoj odgovor u narednom periodu. Rok je tri meseca. S druge strane želim da jasno izložim naš stav. Našem društvu ne trebaju ljudi koji su izvršili zločine, koji su bili u stanju da ubiju bilo koga zato što je drugačiji. Citiraću Konstantinovića i reći ću da je druga Srbija ona Srbija koja se ne miri sa žrtvama. Time bih završio svoje izlaganje”, rekao je zamenik tužioca Bruno Vekarić.

No, sudeći po izrazima nezadovoljstva nekadašnjih logoraša citiranje reči nedavno preminulog “gurua druge Srbije”, književnika Radomira Konstantinovića, ne oslikava stvarno raspoloženje ovdašnje vlasti.

Vasiljević demantuje

Zoran Šangut podseća kako predsednik Boris Tadić do sada nije pronašao vremena za susret sa predstavnicima logoraša iako je više puta pozivan. Od Tadića očekuju da se lično založi za gonjenje krivaca. Šangut je i sam bivši logoraš i nesumnjivo ima šta da ispriča predsedniku i javnosti uopšte:

“U tim logorima su činjeni ratni zločini! Događala su se konkretna ubistva. Svakodnevno zlostavljanje. Silovan je veliki broj žena. Neke su sada počele da svedoče. Neke su u tim logorima više puta silovane. Svedok sam nekoliko ubistava u tim logorima i sam sam doživeo torturu. Bitno je i to da su svi zatvorenici i svi stražari imali nadimke. Već tada su se skrivali. Znali su koje ratne zločine čine. Niko se od njih nikada nama nije predstavio sa imenom i prezimenom.”

Šangut insistira na tome da je u slučaju, barem logora Stajevićevo, dosta toga već jasno i podseća:

“Na suđenju Slobodanu Miloševiću svedok je bio i Aleksandar Vasiljević. On govori da je 16. 12. bio u logoru Stajićevo i da je zatekao osam ubijenih. Značio on je kao komandant cele te organizacije znao za ubistva i zlostavljanja koja su se tamo događala. I upravo postavlja se pitanje šta je on povodom toga preduzeo.”

Na ovu epizodu podsetili smo i samog Vasiljevića:

“Ne, ne, ne….”.

RSE: Niste to rekli na Sudu?

Vasiljević: Bože sačuvaj. Ja sam jednom bio u Stajićevu kod organa bezbednosti. Tamo nisu mogli da budu zatečeni leševi. Bila su ukupno tri smrtna slučaja od bolesti koje su imali.

RSE: Ne od torture?

Vasiljević: Ne, ne, ne….

Istraga hrvatskih tužilaca utvrdila je da je u logorimo u Srbiji ubijeno devetnaestoro ljudi, te da je jedan broj njih preminuo nahnodno od posledica preživljenih trauma i torture. Leševi i bolna svedočenja iz logora na tlu Srbije nedvosmisleni je dokaz koliko je sporna i lažna čuvena Miloševićeva teza da tadašnja Jugoslavija nije učestvovala u ratu.

Istovremeno to je i podsećanja su na još jednu od tragičnih ratnih epizoda i to onih koje do danas nisu okončana gonjenjima i osuđivanjem odgovornih. Iako, predstavnica Fonda za humanitarno pravo Sandra Orlović veruje da postoji sasvim dovoljno osnova za optužnicu protiv, barem, generala Vasiljevića.

“Postoje podaci koje predalo državno Odvjetništvo, postoje naredbe i čini mi se odobrenja nekim logorašima da napuste logore. To su, čini mi se, vrlo značajni dokazi”, smatra Sandra Orlović.

Uoči dvadesete godišnjice pada Vukovara nesumnjivo je da je za terorisanje građana tog grada osuđen tek mali deo. Na to ukazuje i predsednica “Žena u crnom” Staša Zajović:

“Mi mislimo da je izuzetno važno da se prvo preispitaju zločini počinjeni u naše ime i da tek onda stičemo moralno pravo da postavimo ptanje zločina koje su počinili drugi.”

Nepristajanje na suočavanje sa odgovoronošću za počinjena zlodela ovde je i danas jako, a u slučaju logora na tlu Srbije i posebno izražen što se pokazalo i povodom inicijative za postavljanje spomen ploče na mestu logora Stajićevo, čemu su se u Zrenjaninu oštro usprotivili. Značajnije od obeležja jesu istrge I presude za odgovorne, a one ipak ne zavise, ili ne bi smele da zavise, od bilo čijeg raspoloženja.