Litvanci u nedelju izlaze na parlamentarne izbore, uoči kojih ankete predviđaju da će opozicione socijaldemokrate levog centra osvojiti više glasova stranke premijerke Ingride Šimonite (Šimonyte) koja vodi vladu desnog centra.
Ključne činjenice o glasanju u Litvaniji, članici Evropske unije i NATO-a sa 2,9 miliona stanovnika.
Oko čega se vodila kampanja?
Obe glavne stranke podržavaju Ukrajinu i kritikuju Rusiju. Njihove spoljne i odbrambene politike su u velikoj meri slične.
Međutim, u kampanji su dominirala unutrašnja pitanja.
Socijaldemokrate su obećale da će se boriti protiv nejednakosti povećanjem poreza za bogatije Litvance kako bi se finansirali veći izdaci za zdravstvenu zaštitu i socijalne usluge.
Stranka desnog centra Domovinska unija premijerke Šimonite istakla je njen uspeh urednom održavanju državnih finansija i jačanju nacionalne bezbednosti.
Nijedna stranka verovatno neće sama osvojiti većinu i moraće da pregovara s manjim strankama kako bi formirala koalicionu vladu.
Za tri decenije otkako je Litvanija ponovo stekla nezavisnost posle raspada Sovjetskog Saveza, u toj baltičkoj zemlji je samo jednom glavna stranka u vladi pobedila na izborima i to 2004. godine.
Kakav je sistem glasanja?
Prema mešovitom izbornom sistemu u Litvaniji, polovina poslanika parlamenta se bira po proporcionalnom sistemu s cenzusom od pet odsto koji treba preći da bi se dobila poslanička mesta.
Druga polovina se bira po većinskom sistemu koji će verovatno favorizovati Socijaldemokratsku partiju i Domovinsku uniju na račun manjih partija. Ako u nekoj izbornoj jedinici nijedan kandidat ne dobije više od 50 odsto glasova, dva kandidata s najviše idu u drugi krug glasanja koji će biti održan 27. oktobra.
Koje su glavne partije?
SOCIJALDEMOKRATE – Imaju podršku popularnog predsednika Litvanije Gitanasa Nausede i vode kampanju na obećanju da će zemlju učiniti pravednijom, na primer, povećanjem poreza za bogate i poboljšanjem javnih usluga.
Liderka stranke Vilija Blinkevičiute (64) članica je Evropskog parlamenta od 2009. Postala je poznata po povećanju penzija dok je bila ministarka za socijalna pitanja od 2000. do 2008.
DOMOVINSKA UNIJA – Vodila je zemlju tokom pandemije, rasta inflacije na 20 odsto posle početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. i udvostručenja izdvajanja za odbranu.
Šimonite, poznata po zalaganju za čvrstu fiskalnu politiku, držala je strogu kontrolu nad državnim finansijama, ali kritičari kažu da nije ispunila obećanje da će poreski sistem učiniti pravednijim.
ZORA NEMUNASA – Populistička partija koju je 2023. osnovao vatreni desničar Remigijus Žemaitaitis, vodila je žestoku kampanju kritikujući vladu i establišment.
Žemaitaitis je podneo ostavku u parlamentu u aprilu pošto je Ustavni sud utvrdio da je prekršio zakletvu podsticanjem na mržnju protiv Jevreja. I Domovinska unija i socijaldemokrate su isključili mogućnost da Zora Nemunasa bude u koaliciji koju bi vodile.
LIBERALNi POKRET – Partija, koju predvodi šahovska velemajstorka Viktorija Čmilite-Nilsen (Viktorija Čmilyte-Nielsen), deo je dosada vladajuće koalicije. STRANKA SLOBODE – Stranka koja podržava preduzetnike i koja je takođe bila u koaliciji premijerke Šimonite, podržavaju mladi glasači. Predvodi je ministarka ekonomije Aušrine Armonaite. Ta partija je blokirala pokušaje vlade da uvede nove poreze, a takođe podržava legalizaciju istopolnih partnerstava.
UNIJA POLJOPRIVREDNIKA I ZELENIH – Na čelu s Ramunasom Karbauskisom, najvećim zemljoposednikom u Litvaniji i jednim od njenih najbogatijih građana, ta partija je bila na vlast u periodu 2016-2020, a premijer je bio popularni bivši policijski komesar Saulius Skvernelis.
ZA LITVANIJU – Partija koju je osnovao Skvernelis pošto je izašao iz Unije poljoprivrednika i zelenih posle neslaganja s Karbauskisom. Smatra se mogućom četvrtom strankom u koaliciji koju bi predvodila za Domovinsku uniju, što bi potencijalno omogućilo da Šimonite ostane na vlasti.
Šta kažu ankete?
Istraživanje koje je sprovela kompanija Vilmorus/Lietuvos Rytas sugeriše da će socijaldemokrate biti na prvom mestu sa 18 odsto glasova, a zatim antiestablišmentska Zora Nemunasa sa 12 odsto.
Sada vladajuća Domovinska unija je na trećem mestu s devet odsto.
