Evropska unija pokrenuće investicioni plan za Zapadni Balkan koji će biti predstavljen na sastanku Evropskog saveta koji se održava u martu, iznelo je više lidera Zapadnog Balkana nakon radne večere koju je večeras (nedelja, 16. februar) priredio predsednik Evropskog Saveta Charles Michel.
Večeri u Briselu su prisustvovali i predsednica Evropske komisije, Ursula von der Leyen, predsedavajući EU, hrvatski premijer Andrej Plenković kao i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Joseph Borell.
Ovo je prvi put, da je najviši evropski nivo organizovao neformalan sastanak sa liderima iz zemalja regiona. Za predsednika Michela je takođe prvu put da organizuje ovakav format okupljanja sa svim predstavnicima iz regiona Zapadnog Balkana, od kad je pre šest meseci preuzeo dužnost šefa EU.
Lideri o investicionom planu
Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, izjavio je posle večere da će EU poslati timove, ali i primiti u pisanoj formi inicijative i ideje zemalja regiona za pripremu investicionog plana.
„Veoma je važno što smo videli iskrenu posvećenost EU, njihovih najviših zvaničnika napretku celog regiona i želji ljudi koj žive na Zapadnom Balkanu osete blagodeti pristupanja EU", kazao je Vučić.
Mnogo toga će u Evropi biti okrenuto ka Balkanu.Aleksandar Vučić, predsednik Srbije
Prvo prolazno vreme za investicione projekte će biti u martu, pa u maju kada se održava EU samit u Zagrebu, kazao je Vučić.
"Mnogo toga će u Evropi biti okrenuto ka Balkanu", rekao je Vučić.
Milo Đukanović, predsednik Crne Gore, je takođe naveo da je novi investicioni plan bio u fokusu razgovora:
“Ukazao sam da je novi investicioni okvir važan za kvalitet i tempo dalje razvojne politike našeg regiona te da bi EU trebala biti usresređena na pomoć Zapadnom Balkanu da unapredimo svoju ključnu saobraćajnu, energetsku i digitalnu infrastrukturu koja bi obezbjedila kvalitetniju vezu Zapadnog Balkana sa EU”, naveo je Đukanović, dodajući da bi to dalje rezultiralo povećanim interesovanjem privatnih investitora.
On je pozdravio i novu metodologiju proširenja koja se priprema u EU, navodeći da je dosadašnja politika dovela proces proširenja u ćorsokak.
Edi Rama, albanski premijer, je naglasio da je prilikom susreta potvrđeno da su zemlje članice EU, saglasne za novom metodologijom Evropske komisije.
“Postoji raspoloženje da se zemlje kandidati pomognu u pristupnom procesu ne samo oslanjajući se na dosadašnje principe, već i na osnovu finansijske podrške”, izjavio je Rama.
Željko Komšić, predsedavajući predsedništva BiH, je naglasio da je izneta ambicija da EU bude jači geopolitčki igrač u svetu stoga “jedna od oblasti gde se može dokazati jeste Zapadni Balkan”.
On je potvrdio da je regionalna saradnja bila glavni predmet diskusija.
“Kada govorimo o reginalnoj saradnji verovatno ne mislimo svi na isto. Naime predsednik Srbije i premijer Albanije su potencirali tu priču o takozvanom mini-šengenu. Mi ostali možda pogotvu Crna Gora i mi gledamo na te stvari drugačiije. Za nas to nije prihvatljivo ako nema Kosova i ako se ne potpišu sporazumi o granicama. Kako govoriti slobodi kretanja ljudi preko granica ako niste potvrdili te granice”, izjavio je Komšić.
Inicijativu nazvanu "mali Šengen", zamišljenu kao omogućavanje ostvarivanja protoka ljudi i robe kroz čitav region bez velikih administrativnih procedura, pokrenuli su pre četiri meseca Rama, Vučić i bivši premijer Severne Makedonije Zoran Zaev. Od početka je prate diskusije o mestu ostalih država regije u toj zamisli.
Borell i Thaci o EU izaslaniku za Srbiju i Kosovo
Hasim Thaci, predsednik Kosova, potvrdio je da se u toku radne večere govorilo i o nastavku dijaloga između Srbije i Kosova, i perspektivi postizanja konačnog sporazuma.
On je izneo da je pokrenuta tema mogućnosti imenovanja specijalnog izaslanika EU za dijalog Kosova i Srbije. Tači je izrazio nadu da to imenovanje neće biti prilika da se “pronađe novo radno mesto za nekog zvaničnika, birokratu ili diplomatu”.
Osvrćući se na mogućnost da će se dijalogom baviti izaslanik koji će najverovatnije doći iz jedne EU države koja ne priznaje Kosovo, Tači je istakao da je kosovska nezavisnost realnost.
“Neka dođe ko god želi, Kosovo je nezavisna i suverena država. Ko god bude bio imenovan treba tretirati Kosovo kao suverenu državu. U suprotnom, neće imati smisla angažovanje ove osobe”, izjavio je kosovski predsednik.
Thaci je takođe naglasio da se posredstvom američke strane, u proteklim nedeljama postiglo ono što se, kao je naveo, nije moglo zamisliti u poslednjih 20 godina. Uz posredovanje SAD Srbija i Kosovo potpisali su pisma o namerama sa ciljem obnavljanja avio i železničkog saobraćaja, kao i o završetku autoputa između dve zemlje.
“Naravno da je uloga EU važna, ali je uloga SAD nezamenjiva”, izjavio je predsednik Kosova.
Inače pre večere, komesar Joseph Borell je negativno odgovorio na novinarsko pitanje da li će već sutra imenovati specijalnog izaslanika za pregovore Kosova i Srbije.
Reč je o pregovorima kojima posreduje Evropska unija, a u blokadi su šesnaest meseci od kako je Kosovo uvelo takse od 100 odsto na proizvode iz Srbije i BiH, kao odgovor na kampanju koju vodi Srbija sa ciljem onemogućavanja prijema Kosova u međunarodne institucije.
"Neću sutra predložiti specijalnog predstavnika za dijalog Kosova i Srbije. Zato što taj korak traži određenu pripremu. Moramo da odredimo mandat izaslanika, pripremimo dokumente, ne verujem da će sve to biti moguće uraditi sutra", kazao je Borell.
Nije bilo rasprava ni svađa
Na pitanje u kakvom tonu su se vodili razgovori tokom briselske večere, Aleksandar Vučić je rekao da niko od predstavnika nije došao da se svađa, niti da se prepire.
"Mi smo se borili i pojedinačno za sebe i za ceo reigon, to je bio naš posao i to smo dobro obavili. Posebno je ohrabrujuće to što ćemo imati mnogo sastanaka i što se vidi veća posvećenost Balkanu, u odnosu na ono što je bilo juče", kazao je Vučić.
Milo Đukanović je, pak, upitan da li je bilo reči o kriz u Crnoj Gori nastaloj nakon što je pre skoro dva meseca usvojen Zakon o slobodi vjeroispovjesti za koji Srpska pravoslavna crkva (SPC) tvrdi da za cilj ima oduzimanje njene imovine, dok država odgovara da je Zakon osmišljen sa ambicijom uvođenja reda u ovu oblast.
Rasprave su praćene demonstracijama koje predvodi SPC a održavaju se u Crnoj Gori, ali i Srbiji i BiH.
Crna Gora je devedesetih imala snage da odoli izazovima verskih i nacionalnih sukoba, kazao je Đukanović i dodao:
“Ne treba imati sumnje da smo u stanju te probleme da rešavamo. Da li imamo uvek dobru saradnju od susjeda? Ne. I to treba razumjeti. Nije ovaj problem koji vidimo u Crnoj Gori autentično i ekskluzivno crnogorski. Ja ga vidim u širem kontekstu. Danas se još uvek u regionu vodi oštar politički duel između politika koje zastupaju evropsku budućnost i politike koja želi da konzervira stanje i da zadrži Balkan na vanevropskom kolosjeku. To danas vidimo i u Crnoj Gori”, kazao je Đukanović.
Upitan da li misli da je Aleksandar Vučić na evropskom ili neevropskom koleseku rekao je da nije njegovo da o tome sudi i da ne želi da otvara sukobe.
Borell o pitanju Severne Makedonije
Pred početak večere, komesar za proširenje Borell posebno je apostrofirao pitanje Severne Makedonije, odakle je nekoliko sati ranije stigla vest o raspuštanju Sobranja čime je finalno trasiran put za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora 12. aprila.
Takođe, na poslednjoj sednici raspuštenog Parlamenta donet je Zakon koji je EU odredila kao akt od visokog značaja za makedonski proces pridruženja.
"Stigli smo iz Minhena, gde smo imali priliku da se sastanemo sa predstavnicima svih balkanskih država. Leteo sam avionom zajedno sa ministrom inostranih poslova Severne Makedonije koji me je informisao o značajnim koracima koje su preduzeli u toj državi po pitanju zakona o javnom tužiocu, koji pokazuje rešenost da učine sve što moraju preduzeti u cilju ostvarivanje evropske perspektive. Dakle, danas i sutra ćemo nastaviti da radimo na stvaranju uslova da Evropski savet omogući ostvarivanje evropske perspektive balkanskih država", kazao je Borell.
Podsetimo, novi zakon o javnom tužiocu u Severnoj Makedoniji, posebno su tražile Francuka i Holandija, obe skeptične prema ideji proširenja, smatrajući ga bitnim uslovom kojim Skoplje ispunjava kriterijum vladavine prava.
Zakon je usvojen dvotrećinskom većinom glasova u makedonskom Sobranju.
Dimitrov o letu za Brisel
Nikola Dimitrov, ministar inostranih poslova Severne Makedonije, novinarima je saopštio da je Zakon usvojen te da je time, kako je naveo, otklonjena sumnja u proevropske ambcije ove države.
Kako bi objasnio, kako je izjavio, koliko je težak evropski put, predstavnicima sedme sile je opisao turbulentni let aviona kojim su zapadnobalkanski lideri tokom popodneva, u društvu tri evropska komesara, iz Nemačke stigli u Brisel.
"Prizemljili smo se iz četvrtog pokušaja. Tri puta smo kružili zbog vetra, bilo je turbulentno. To sam uporedio sa našom ambicijom da započnemo pregovore o priključenju. Sa nama su bila tri evropska predstavnika, a nismo mogli da sletimo. Na sreću, posle četvrtog pokušaja smo uspeli", rekao je Dimitrov.
Posle Minhena i Brisela, Zagreb
Naime, predstavnici EU i Zapadnog Balkana u Brisel su stigli iz Minhena (Nemačka) gde su od pre dva dana prisustvovali međunarodnom bezbednosnom forumu na čijim marginama je takođe održano više skupova koji se tiču zapadnobalkanskih prilika.
Kako su objasnili zvaničnici iz sedišta EU, cilj organizovanja večere su pripreme samita EU-Zapadni Balkan, koji će biti održan između 6. i 7. maja, u Zagrebu.
Neformalni sastanak sledi nakon prve posete predsednika Charlesa Michela Albaniji i Severnoj Makedoniji, zemljama koje čekaju da dobiju zeleno svetlo za otvaranje pristupnih pregovora, što je izostalo oktobra prošle godine kada ministri inostranih poslova EU nisu postigli saglasnost o tom pitanju.
Takođe, susret se događa i nakon nedavnog objavljivanja predloga Evropske komisije o novoj metodologiji u vezi sa procesom proširenja o čemu diskusija još traje.
Većina lidera će ostati i dan kasnije u Briselu, kako bi učestvovali na donatorskoj konferenciji za Albaniju, nakon snažnog zemljotresa koji je pogodio ovu zemlju, u novembru prošle godine.
Tim povodom je premijer Albanije Edi Rama sutrašnju konferenciju opisao kao "dan D" za njegovu zemlju i poručio:
"Nadam se da ćemo naći dovoljno solidarnost i podrške da nastavimo sa rekonstrucijom."
Michel o smernicama za napredak
Predsednik Evropskog saveta Charles Michel, pri dolasku na radnu večeru istakao je da je u pitanju važan sastanak posvećen strateškoj raspravi o zajedničkim ciljevima EU i Zapadnog Balkana.
"Razgovaraćemo o načinima za produbljivanje partnerstva EU i Zapadnog Balkana. Potvrdićemo evropsku perspektivu regiona i dati jasne smernice o neophodnom napretku u oblastima vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala", izjavio je Michel.
On je podvukao da sa liderima sa Zapadnog Balkana očekuje iskrene, otvorene i konstruktivne razgovore o partnerstvu.
Von der Leyen o novoj metodolgiji
Predsednica Evropske komisije, Ursula von der Leyen, kazala je da je u pitanju važno veče.
“Znate da je Zapadni Balkan prioritet naše Komisije i mislim da je naš zajednički strateški interes da imamo zemlje Zapadnog Balkana što je bliže moguće Evropskoj uniji“, rekla je.
Ursula von der Leyen je podsetila da je kolegijum komesara Evropske unije 5. februara usvojio novu metodologiju procesa pristupanja EU čija je svrha da se ponovo uspostavi verodostojna perspektiva članstva Zapadnog Balkana.
„Metodologija bi u toj revidiranoj formi trebalo da ponovo stvori i vrati poverenje svih strana u ovom procesu i da sa druge strane stvori kredibilnu perspektivu za zemlje Zapdnog Balkana da se vremenom pridruže Evropskoj uniji“, kazala je predsednica EK.
Plenković o pripremama za Samit u Zagrebu
Predsedavajući Evropskom unijom, hrvatski premijer Andrej Plenković je istakao da je će se večeras uglavnom raspravljati o pripremama za Zagebački samit.
“20 godina nakon prvog samita u Zagrebu, mi smo ponovo najsnažnije stavili na dnevni red pitanje jugoistoka Evrope, pitanje proširenja i pitanje podrške hrvatskim susednim držvama na njihovom putu ka EU”, izjavio je Plenković na početku susreta.
Hrvatski premijer je optimista da će ubrzo doći i do pozitivne odluke o otvaranju pristupnih pregovora između EU i Severne Makoednije kao i Albanije, i to pre zagrebačkog samita, a što će, kako je naveo, “učiniti pozitvnijom celu atmoferu u Zagrebu”.
Podsetimo, od 1. januara traje šestomesečno hrvatsko presedavanje EU.
Facebook Forum