Lideri država i vlada Evropske unije (EU) će na predstojećem samitu raspravljati o prilikama na Zapadnom Balkanu i potvrditi posvećenost proširenja ka regionu.
Evropski predsednici i premijeri će na samitu koji će biti održan 29. i 30. juna zaključcima podsetiti na deklaraciju sa Solunskog samita, kada je pre 20 godina potvrđeno da su vrata EU otvorena i za zemlje regiona.
"Evropski savet ponavlja svoju punu i nedvosmislenu posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u EU i svoju podršku ubrzanju pristupnog procesa", stoji u nacrtu zaključaka u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid. Ove zaključke će lideri usvojiti na kraju samita.
Da će se raspravljati i o regionu, to je potvrdio i predsednik Evropskog Saveta Šarl Mišel (Charles Michel) u pozivnici koju je uputio liderima za okupljanje u četvrtak i petak.
U okviru rasprave o prilikama u region, premijeri i predsednici 27 država članica EU će se posebno pozabaviti tenzijama između Srbije i Kosova.
S tim u vezi očekuje se da oni osude nasilne incidente na severu Kosova i pozovu na hitnu deeskalaciju situacije, na osnovu ključnih elemenata koje je EU već istakla 3. juna 2023.
"Strane treba da stvore uslove za prevremene izbore u četiri opštine na severu Kosova. Neuspeh deeskalacije tenzija imaće negativne posledice", poruka je iz zaključaka čije se usvajanje očekuje.
Lideri EU će takođe istaći važnost nastavka dijaloga Kosova i Srbije i brzu implementaciju sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, uključujući i osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
Briselska agenda o Kosovu ove nedelje
Tenzije na Kosovu i dijalog koji vodi EU o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije tema su razgovora na nekoliko sastanaka na visokom nivou u EU ove nedelje, a započeli su na susretu ministara spoljnih poslova u ponedeljak, 26. juna.
Šefovi diplomatija država članica EU u ponedeljak su razmenili mišljenja o dijalogu Beograda i Prištine, u svetlu nastavka i povećanja tenzija na severu Kosova".
Članice EU spremne su da preduzmu nove mere, ukoliko ne bude napretka u pravcu deeskalacije na severu Kosova, potvrdio je visoki predstavnik EU za vanjsku politiku i bezbednost Žozep Borelj (Josep Borrell) u ponedeljak, 26. juna. To se, kako je rekao, naročito odnosi na pitanje organizovanja vanrednih izbora za četiri opštine na severu.
Nije bilo formalnih zaključaka ili odluka na ministarskom sastanku, osim rasprave o mjerama koje evropski blok može poduzeti kako bi uvjerio strane da odmah preduzmu korake za smanjenje tenzija.
Specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak i generalni direktor Evropske komisije u Direkciji za proširenje Jan Koopman učestvovali su i u utorak, 27. juna, u Evropskom parlamentu u raspravi o najnovijim dešavanjima u odnosima između Kosova i Srbije.
Ova rasprava održana je u Odboru za vanjsku politiku i tamo se očekuje razgovor o nedavnim sastancima Borelja sa Kurtijem i Vučićem, ali i o merama koje je Evropska komisija već počela da preduzima prema Kosovu, kao kaznenoj meri zbog situacije na severu. Do sada je, naime, otkazano nekoliko zajedničkih sastanaka Evropske komisije i Kosova.
Briselske rasprave o Kosovu održavaju se nakon hitnog kriznog sastanka koji je održan 22. juna u Briselu, kada je Borelj odvojeno razgovarao sa liderima Kosova i Srbije kako bi se pronašlo rešenje za tenzije na severu Kosova. Ovaj sastanak nije doneo nikakav rezultat a Vučić je odbio da se direktno sastane sa Kurtijem.
Dan nakon ovog sastanka, evropski šef diplomatije je u petak 23. juna saopštio da se eskalacija na severu Kosova nastavlja i postaje opasna, te da EU neće to tolerisati. Borelj je na Tviteru naveo da je "veoma uznemiren situacijom na severu Kosova", pominjući hapšenja kosovskih Srba, marširanje Kosovskih bezbednosnih snaga (KSB) u Južnoj Mitrovici, te oštru retoriku koja je usledila iz Srbije.
Tenzije od kraja maja
Tenzije na severu Kosova su porasle od 26. maja, kada su novi albanski predsednici opština na severu - naseljenih većinom Srbima - ušli u zgrade opština Zvečan, Leposavić i Zubin Potok.
Lokalno srpsko stanovništvo, koje je bojkotovalo izbore, tome se usprotivilo i usledili su kontinuirani protesti ispred opština.
Tenzije su još više porasle kada su vlasti Srbije uhapsile trojicu pripadnika kosovske policije. Kosovo je kazalo da se radi o otmici, Srbija je rekla da su policajci uhapšeni na teritoriji Srbije.
Kosovske vlasti poslednjih dana uhapsile su nekoliko pripadnika srpske zajednice, koji su navodno učestvovali u nasilju nad pripadnicima NATO misije na Kosovu, KFOR-a, Kosovske policije i novinarima koji izveštavaju sa severa.
Srbija i pripadnici srpske zajednice na Kosovu ova hapšenja smatraju samovoljnim.
Međunarodna zajednica je zatražila od Kosova i Srbije da hitno smanje tenzije i da Priština organizuje nove izbore.
Kosovo u vrhu briselske agende, prema navodima diplomata EU za RSE, pokazuje posvećenost, ali i brigu koju blok ima za situaciju na Kosovu i za odnose Kosova i Srbije.
