"LiceUlice", jedinstveni časopis u Srbiji koji pomaže ljudima iz socijalno ugroženih kategorija, doveden je na rub opstanaka, jer je ove godine izostala finansijska podrška kako države, tako i fondacija. Iako je magazin, koji deo novca od prodaje odvaja za svoje kolportere, uspeo da prikupi donacije za štampanje narednog broja, bez dugoročnog rešenja opstanak lista je neizvestan.
Moguće gašenje "LicaUlice", Milan, 48-godišnji kolporter ovog lista, komentariše kratkom rečenicom: "To bi bila sramota".
Neskriveno ogorčenje našeg sagovornika postaje razumljivo, ako znamo da Milan već pet godina na ulicama Beograda prodaje magazin.
Za "LiceUlice" je saznao preko Udruženja "Živimo zajedno" koje pomaže osobama sa smetnjama u razvoju. Polovina novca od svakog prodatog primerka ide njemu, što je dodatni prihod koji mu, kako kaže, dobro dođe.
"Tako mi je veća zarada. Najveća plata mi je bila 16.800 dinara (oko 140 evra), a sad ne znam, ne zavisi od mene nego od naroda koliko kupuje", priča nam.
Na naše pitanje, koliko inače ljudi kupuju „LiceUlice“, odgovara: "Prekjuče su mi kupili 25 primeraka, a pred Novu godinu sam prodao 38, to mi je najviše do sada".
Milan je jedan od pedesetak kolportera, čija je budućnost sada pod znakom pitanja.
Časopis je ove godine odbijen na čitavom nizu konkursa, kako resornog Ministarstva kulture, tako i fondacija koje su ranije pružale podršku, ističe Bojan Marjanović, urednik "LicaUlice".
"Bili smo dovedeni u situaciju da ne možemo ni da objavimo naredni broj. Sada smo se, uz podršku čitalaca i nekih korporativnih izvora, tek malo izvukli iz krize, u smislu da ćemo sledeći broj štampati i da će se on pojaviti relativno na vreme. Međutim, to je tek prva pobeda u nizu koji treba da ostvarimo na putu ka održivosti 'LicaUlice' ", reči su Marjanovića.
No, dok ne postane samoodrživ, projekat "LiceUlice" – pokrenut pre šest godina – zavisi kako od čitalaca, tako i od državnih i privatnih izvora.
Koncept koji neguje već postoji u brojnim gradovima Evrope. Razlika je u tome što slične inicijative uglavnom imaju podršku lokalne vlasti.
Činjenica da se takav list nalazi na rubu egzistencije pokazuje da je državni aparat potpuno neosetljiv na socijalne probleme, objašnjava Svetlana Slapšak, antropološkinja iz Ljubljane i saradnica "LicaUlice".
"Takvi programi su nešto što bi trebalo da državi ukaže na nepodnošljive socijalne razlike i na nepodnošljiv socijalni status izvesnog broja stanovnika i da pomogne da država nešto uradi. To su inicijative koje se tiču države. Međutim, kako država ništa nije uradila, 'LiceUlice' je ostalo na sponzorskom novcu, a mi znamo šta to danas znači", objašnjava Slapšak.
Nije samo podrška nadležnih izostala, već i konkretno objašnjenje zašto je magazin odbijen na ovogodišnjim konkursima. Bojan Marjanović stoga nagađa da bi razlog za odbijanje mogao biti to što list napreduje iz broja u broj – dizajn je sve bolji, a kompletan tiraž poslednjeg broja je rasprodat – pa se, kako dodaje, možda izvestan broj ljudi "malo uljuljkao".
"Verovatno ljudima deluje da je 'LiceUlice' priča koja funkcioniše jako dobro u finansijskom smislu, ali ona nažalost još uvek nije toliko dobra da bi bila samoodrživa. Važno je probuditi svest da je 'LiceUlice' vrlo specifičan i filantropski i medijski projekat i da je neophodno da on bude potpomognut od zajednice na najrazličitije načine", navodi Marjanović.
Dobra lekcija medijima
Osim što barem malo olakšava svakodnevicu Milanu i njegovim kolegama, "LiceUlice" je i prava poslastica za ljubitelje savremenih magazina, u kojima se umesto tabloidnih tračarenja obrađuju teme poput ekologije, javnih prostora, te novih promišljanja ekonomije i levih politika – dakle, teme koje nemaju šanse da se pojave u mainstream medijima.
" 'LiceUlice' daje veoma dobru lekciju medijima o tome kakvi se moralni i etički standardi mogu ustanoviti kada ni od koga ne zavisiš", kaže Svetlana Slapšak.
"LiceUlice" je i pre dve godine bilo u teškoj finansijskoj situaciji, ali je pritisak dela javnosti prenuo finansijere iz letargije. Najjednostavniji način da građani sada pomognu ovaj jedinstveni list je da kupe aktuelni broj kod uličnih kolportera. Mogućnosti se tu ne iscrpljuju.
"Možete pomoći direktnim donacijama, možete se pretplatiti, možete kupiti neku od naših majica, a naravno, uvek je važno da širite dalje glas o 'LicuUlice' i tome zašto je to važna priča", smatra Bojan Marjanović.
A, priča je važna jer se ne tiče samo jednog časopisa, već ljudi koji su po svemu sudeći nevidljivi za zvanične institucije.
Facebook Forum