Leonarda Dibrani za RSE: Razmišljam da se vratim u Francusku

Autor: Fatmir Aliu (priredila Amra Zejneli)

Leonarda Dibrani, petnaestogodišnja romska devojčica čija je deportacija iz Francuske na Kosovo izazvala masovne proteste učenika u Parizu, izjavila je tza RSE da ozbiljno razmatra ponudu francuskog predsednika Francoisa Hollanda da se vrati u Francusku.

Maloletna Leonarda Dibrani je tokom školske ekskurzije u Francuskoj privedena i potom sa roditeljima, braćom i sestrama vraćena na Kosovo, odakle potiče otac porodice.

Kada je Leonarda saopštila svojoj majci da ozbiljno razmišlja o ponudi francuskog predsednika da se vrati i nastavi školovanje, majka joj se razbolela i celu noć nije spavala.

Naselje 'Tavnik' u Mitrovici, gde živi od kako je sa porodicom deportovana iz Francuske, Leonarda Dibrani navodi da je pod neprestanim pritiskom, ali okleva da kaže od koga.

Ova petnaestogodišnjakinja, u prisustvu majke, kaže da je teško odlučiti da li da se vrati sama za Francusku ili ne.

Tokom naše porodici Dibrani, u sredu, majka Xhemila kaže da nemaju uslova za život. Žali se da nemaju struju i vodu, i dodaje da ne dobijaju nikakvu pomoć.

„Na Kosovu nemamo sigurnost. Juče smo od komšija zatražili drva kako bi založili šporet. Kasnije je nestala struka. Ovo nas jako plaši“, kazala je Xhemila.


Porodica Dibrani je privukla pražnju francuskih medija pošto je policija njihovu ćerku, Leonardu, pritvorila za vreme školske ekskurzije, u prisustvu školskih drugara i drugarica. Njeno hapšenje je prouzrokovalo političke nemire u Parizu, dok su njeni vršnjaci protestvovali danima.

Sam predsednik Francuske, François Hollande, uključio se u ovo pitanje i ponudio Leonardi da se vrati u Francusku i nastavi školovanje ali pod jednim uslovom – da joj porodica ostane na Kosovu.

„Leonarda je slobodna da kaže sama šta želi. Otac i majka joj neće reći šta da uradi. Mi nismo protiv predsednika, ili protiv Francuske, ali ostaviti ćerku da ode sama za Francusku je kao eksplozija bombe u srcu. Ja i moj suprug ne slažemo se s tim da se naša ćerka odvoji od nas“, kazala je Leonardina majka.

Leonarda ipak pokušava da omekša ton razgovora:

„Zarad moje budućnosti, ona nema ništa protiv ukoliko ja želim da odem, iako će je to boleti“, navodi ona.

Majka međutim ističe da nije rešenje da Leonarda sama živi, i pita: „Ko je taj ko će potpisati da Leonarda sama živi“.

„Ti trebaš sama da kažeš, zato što nije rešenje da samo govoriš da ne znaš (da li da prihvatis ponudu)! Niko ne zna šta ti je u glavi. A svi će misliti da ti majka i otac ne daju tu slobodu. Da li je to tako?“, upitala ju je majka.

„Nije njihova krivica“, odgovara Leonarda i dodaje da je na početku odbila ponudu francuskog predsednika bez ikakvog pritiska.

„Nije da mi oni kažu da ne trebam da ih ostavim. Ali, ne znam. Razmišljam o svojoj budućnosti i o ostalim stvarima. Želim da završim školu, zato što ovde, već 15 dana od kada smo se vratili ne idem u školu i čudno mi je ovde da idem u školu. Ne znam zašto...ali nedostaje mi moja škola. Tamo sam bila dobra učenica, radila sam domaći i sve ostalo. A ovde nemam ništa. Ni u školu ne idem“, kazala je ona.

Leonarda je rekla i da se takođe sastala i sa jednom zvaničnicom francuske ambasade u Prištini, i da ju je pitala kako bi živela u slučaju da odluči da se vrati u Francusku.

„Pitala sam gde je porodica koja bi me uzela. Htela sam da znam ali mi je rekla da nemam o čemu da se brinem. Mogla sam da je pitam šta god. Za 2-3 dana dobiću odgovore“, kazala je Leonarda, koja razmišlja da se sama vrati za Francusku.

Razmišlja da promeni svuju raniju odluku kada je odbila da se sama vrati, i sve zavisi od sastanka sa zvaničnicom ambasade, čiji poziv očekuje.

„Da! Mislim da ću promeniti odgovor. Mislim da da, ali još nisam sigurna“, izjavila je Leonarda.

„Ja imam svoje roditelje, iako su mi oni našli jednu porodicu sa kojom bih bila. Na to sam im zahvalna, ali još uvek ne znam. Ne znam da li da odem ili ne?“, kaže Leonarda.

Njen negativan odgovor francuskom predsedniku na početku bio je pod dilemom, iako nije imala pritiska od roditelja.

„Često razmišljam da ću otići tamo, da ću završiti studije i diplomirati. Razmišljala sam o tome. U mislima sebi kažem da trebam da idem, ali s druge strane kažem da trebam da ostanem sa porodicom. I zato ne znam kako da odlučim. Ali, ukoliko budem imala nekog ko će se brinuti o meni, reći ću da prihvatam. Ukoliko sam sama tamo, onda ne“, kaže Leonarda.