Dostupni linkovi

Lavrov i Vučić u Beogradu: Čvrsta podrška Rusije u rešavanju pitanja Kosova


Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem na konferenciji za novinare uoči samita Pokreta nesvrstanih u Beogradu, 10. oktobar 2021.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem na konferenciji za novinare uoči samita Pokreta nesvrstanih u Beogradu, 10. oktobar 2021.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je posle sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu da se Rusija zalaže da problem Kosova bude rešavan u okviru direktnog dijaloga Beograda i Prišitine i da rešenje treba da odobri Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Lavrov, koji je u Beograd 10. oktobra doputovao povodom samita Pokreta nesvrstanih, rekao je i da će Rusija prihvatiti bilo koje rešenje "koje će odgovarati Srbiji i srpskom narodu".

Naveo je da Moskva u kontaktima sa Evropskom unijom uvek podseća na odgovornost Brisela za dijalog i da je "vreme da se ispune dogovori postignuti pre više godina", pre svega o formiranju Zajednice srpskih opština.

Lavrov i Vučić su nakon sastanka u Beogradu ukazali na značaj "strateškog partnerstva" dve zemlje, 10. oktobar 2021.
Lavrov i Vučić su nakon sastanka u Beogradu ukazali na značaj "strateškog partnerstva" dve zemlje, 10. oktobar 2021.

Lavrov je rekao da je sa Vučićem razgovarao i o situaciji na Balkanu i naveo da je Srbija "najvažniji faktor mira i stabilnosti u regionu", i da "njeno mišljenje mora da bude uzeto u obzir u svim pitanjima".

On je ukazao na značaj "strateškog partnerstva Srbije i Rusije" i dodao da između rukovodstava dve zemlje postoji poverljiv dijalog.

"Preneo sam tople pozdrave i najbolje želje od predsednika (Vladimira) Putina, opredeljeni smo za nastavak dijaloga na najvišem nivou, razmotrili smo moguće kontakte dva predsednika i dogovorićemo se o tom sastanku", naveo je Lavrov.

On je odbacio navode da se Rusija meša u unutrašnja pitanja zemalja Zapadnog Balkana.

"Mi smo u takvim odnosima sa Srbijom i drugim zemljama regiona da je za nas najvažnija uzajamna korist i ravnoteža interesa", rekao je Lavrov.

"Za nas je najvažnija uzajamna korist i ravnoteža interesa": Sergej Lavrov na konferenciji za novinare u Beogradu, 10. oktobar 2021.
"Za nas je najvažnija uzajamna korist i ravnoteža interesa": Sergej Lavrov na konferenciji za novinare u Beogradu, 10. oktobar 2021.

On je kritikovao Evropsku uniju, navodeći da Brisel "sprovodi politiku koja je daleko od konstruktivne".

"Oni nama govore da nemamo pravo na inicijativu u onim delovima sveta gde EU ima svoje interese. Da je to neokolonijalno mišljenje, ne treba da razjašnjavam. Neosnovane su optužbe da Rusija navodno krši neke norme međunarodnog prava na Zapadnom Balkanu. Ako imate neke dokaze, izvolite, dokažite to", rekao je Lavrov.

Vučić: Ponosan sam na dobre odnose sa Rusijom

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je nakon sastanka sa ruskim šefom diplomatije da su ovo bili njihovi "najiskreniji i najotvoreniji razgovori do sada".

"Razmatrali smo celokupnu situaciju u regionu i sa svojim strahovima, koji se tiču pozicije naše zemlje i našeg naroda u regionu, upoznao sam ruskog ministra spoljnih poslova i dobio viđanje Ruske Federacije i važne savete", rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je izjavio da je ponosan na "izuzetno dobre odnose koje Srbija ima sa Rusijom", i da se nada da će sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom održati sastanak pre kraja godine.

Vučić je ponovio da će Srbija ostati vojno neutralna.

"Ponosimo se svojom u vojnom neutralnošću i u skladu sa tim nastavićemo ne samo da čuvamo svoju zemlju da je štitimo, već i da razvijamo naše odbrambene kapacitete", rekao je predsednik Srbije.

"Nadam se sastanku sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom pre kraja godine": Aleksandar Vučić, 10. oktobar 2021.
"Nadam se sastanku sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom pre kraja godine": Aleksandar Vučić, 10. oktobar 2021.

'Imaćemo najjeftiniji gas iz Rusije'

Govoreći o energetskoj krizi, Vučić je rekao da je "sreća da smo imali hrabrost da izgradimo gasovod sa Rusijom", referišući na gasovod Turski tok, zajednički projekat Rusije i Turske koji doprema gas iz Rusije preko Crnog mora do Turske, a zatim i do Bugarske, Srbije i Mađarske.

Vučić je odbacio navode da Moskva vrši pritiske na zvanični Beograd u oblasti energetike, dodajući da zapravo Srbija vrši pritiske na ruske partnere, da dobije najpovoljniju cenu prirodnog gasa u Evropi.

"Imam obećanje Lavrova da će tražiti od Putina da imamo najpovoljnije cene, znam čoveka, imaćemo najjeftiniji gas. Visoke cene gasa mi ne možemo da platimo, iako imamo više novca nego ikad", rekao je Vučić.

On je naveo da je ekonomska saradnja Srbije i Rusije "nastavila pozitivan trend".

"Posebno smo zahvalni za saradnju u oblasti energetske bezbednosti, ali i na radu koji obavljaju Ruske železnice", rekao je Vučić, aludirajući na osavremenjivanje železničke mreže i radove na pruzi Beograd-Novi Sad.

Vučić je dodao da je sa Lavrovim govorio i o "pitanju pančevačke Petrohemije", te da je dogovoreno da u se drugoj polovini novembra i to "završi".

Lavrov na samitu Pokreta nesvrstanih

Ministra spoljnih poslova Rusije su na beogradskom aerodromu dočekali šef diplomatije Srbije Nikola Selaković i ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko.

Lavrov je u Beograd došao povodom samita Pokreta nesvrstanih gde Rusija ima status posmatrača, a koji će biti održan u ponedeljak i utorak, 11. i 12. oktobra.

Kako je ranije najavljeno, ruski šef diplomatije će na događaju u Beogradu pročitati pozdravno pismo ruskog predsednika Vladimira Putina.

Samitom u Beogradu se obeležava 60 godina od prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja.

Pokret nesvrstanih je najveća grupacija država posle Ujedinjenih nacija. Sam naziv nastao je kao ideja da će pokret biti politička alternativa za zemlje koje žele da izbegnu opredeljenje za jedan vojno-politički blok i artikulišu samostalan spoljnopolitički nastup.

Upravo u glavnom gradu Srbije (tadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije) su se septembra 1961. okupili zvaničnici 25 zemalja na prvoj Konferenciji Pokreta nesvrstanih.

Među onima koji su govorili na tom događaju bili su svetski državnici poput premijera Indije Džavaharlala Nehrua, egipatskog predsednika Gamala Abdela Nasera, predsednika Indonezije Sukarna, te prvog čoveka SFRJ Josipa Broza Tita, na čiju inicijativu je konferencija i održana pre šest decenija.

Preporučujemo

XS
SM
MD
LG