Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov izjavio je da će gasovodi Severni tok 2 i Turski tok biti pokrenuti uprkos nedavno uvedenim američkim sankcijama.
On je istovremeno najavio da će Moskva reagovati kontramerama.
Američki predsednik Donald Trump potpisao je zakon kojim se uvode sankcije firmama koje pomažu ruskom naftnom gigantu Gazpromu da završi gasovod Severni tok 2. Ovu meru su podržali i republikanci i demokrate.
Vašington smatra da će taj gasovodi povećati zavisnost Evropljana od ruskog gasa i povećati uticaj Moskve, a Tramp je istakao da će Nemačka postati “taoc” Rusije. Kritičari ovih mera smatraju da je u pozadini nastojanje SAD da spreči povećanje ruskog izvoza, kako bi omogućile plasiranje svog tečnog gasa iz škriljaca na evropsko tržište, ali koji je skuplji.
EU protiv mešanja u njenu energetsku politiku
EU sa druge strane snažno osuđuje mešanje SAD-a u njenu energetsku politiku.
"Evropska unija se principijelno protivi uvođenju sankcija protiv evropskih kompanija koje učestvuju u legalnim aktivnostima", rekao je portparol EU, dodajući da Evropska komisija analizira moguće posledice američkih sankcija.
Berlin je takođe kritikovao potez SAD. Ulrike Demer, portparolka nemačke kancelarke Angele Merkel je izjavila da sankcije Vašingtona pogađaju “nemačke i druge evropske kompanije”i predstavljaju “mešanje u naše unutrašnje stvari”.
Prethodno je Merkelova kritikovala potez SAD.
”Protivimo se ekstrateritorijalnim sankcijama“, rekla je Merkel odgovarajući prošle sedmice na pitanja zastupnika u Parlamentu, dodajući da to nije nova pozicija Berlina te da je to bio slučaj i sa sankcijama Iranu, kada su se suočili s istim problemom.
Ona je pozvala na razgovore kako bi se prevazišle razlike s američkom administracijom.
Nemački ministar finansija Olaf Šolc je nazvao sankcije “teškom intervencijom”.
Šef nemačke diplomatije Hajko Mas razgovorao je u petak telefonom sa američkim državnim sekretarom Majkom (Mike) Pompeom, koji je izrazio odlučno protivljenje Severnom toku 2, preneo je njegova portparolka Morgan Ortagus.
Istovremeno, nemačko-ruska Privredna komora saopštila je prošle sedmice da je ovaj gasovod veoma važan za energetsku bezbednost pozivajući na uzvratne mere na američke sankcije.
Kritičari Severnog toka 2 u EU
Međutim, deo Evropljana je podozriva prema motivima Rusije.
Iako su u Severni tok 2 uključene kompanije iz pojedinih zemalja EU, ovaj gasovod nikada nije bio evropski ili projekat Evropske Unije.Pavel Jablonski, zamenik ministra inostranih poslova Poljske
“Iako su u Severni tok 2 uključene kompanije iz pojedinih zemalja EU, ovaj gasovod nikada nije bio evropski ili projekat Evropske Unije,” kazao je zamenik ministra inostranih poslova Poljske Pavel Jablonski.
“Umesto toga, ostao je instrument za realizaciju ruske ekonomske i, potencijalno, vojne politike,” dodao je poljski diplomata.
Istočnoevropske i baltičke zemlje strahuju da će novim gasovodima biti zaobiđena Ukrajina kao nekada glavni tranzitni koridor za ruski gas ka Evropi, čime će ova zemlja biti dovedena u tešku situaciju.
Merkelova je međutim istakla da su se Kijev i Moskva u osnovi dogovorili o novom gasnom ugovoru, pošto stari ističe krajem ove godine, o čemu je bilo reči na nedavnom samitu četvorke u Parizu na kome su učestvovali predsednici Rusije i Ukrajine, Vladimir Putin i Volodomir Zelenski.
Oko 18 odsto godišnje potrošnje gasa u EU dolazi iz Rusije preko Ukrajine, što je bio dodatni pritisak na zvaničnike u Briselu da izdejstvuju sporazum Moskve i Kijeva.
Preko ukrajinskog koridora Rusija sada izvozi nešto manje od 50 odsto gasa na stari kontinent. Ranije je to dostizalo 80 procenata, ali je Moskva nastojala da diversifikuje izvore snabdevanja obrazlažući to sporovima sa Kijevom o tranzitnoj taksi te nesigurnosti trase zbog političkih razmirica dve zemlje.
Protivnici novih ruskih gasovoda, pak, smatraju da Moskva time želi da učini EU energetski još zavisnijim i, istovremeno, dovede Ukrajinu u još teži položaj kako bi lakše vršila pritisak na nju.
Da li su sankcije zakasnele?
Sankcije koje su deo šireg zakona koji se odnosi na američki budžet za odbranu za fiskalnu 2020. godinu, uključuje zamrzavanje imovine i ukidanje američkih viza za preduzetnike vezane za gasovod.
Američki Stejt department treba u roku od 60 dana da saopšti imena pogođenih firmi i pojedinaca.
Jedna od glavnih firmi koja će, kako se očekuje, biti na meti sankcija je Alseas, švajcarska kompanija koja je vlasnik najvećeg broda na svetu za postavljanje gasovoda "Pajoniring Spirit "(Pioniring Spirit). Tu firmu je angažovao ruski Gasprom za izgradnju dela gasovoda koji je u moru.
Međutim, američke sankcije neće moći da zaustave izgradnju Severnog toka 2, prenosi "Blumberg", pozivajući se na izvore iz Bele kuće.
Prema sagovornicima "Blumberga", projekat je skoro završen, a sankcije protiv gasovoda, koje su bile uključene u američki budžet za odbranu, neće moći da mu nanesu ozbiljnu štetu.
Prema njihovim informacijama, SAD će se fokusirati na suprotstavljanje drugim ruskim energetskim projektima.
U zakonu kojim se uvode sankcije na Severni tok 2, pominje se i gasovod Turski tok,čija se vrednost procenjuje na oko 12 milijardi dolara, ali je njegovo otvaranje najavljeno za januar, pa bi ove kaznene mere bile neefikasne, ocenjuje CNBC.
Projekat Severni tok 2, kojim treba da se dopremi gas iz Rusije do Nemačke ispod Baltičkog mora, od samog početka 2012. godine izaziva polemike.
Reč je o investiciji od 10 milijardi evra koju finansira Gasprom sa 50 odsto, a preostalu sumu pet evropskih kompanija (OMV, Vinteršal Dea, Engie, Uniper i Šel). Trebalo je da bude pušten u rad krajem 2019, ali je rok pomeren za 2020. godinu.
Kako javlja Rojters, gro radova je završeno i ostalo je da se postavi još 160 kilometara gasovoda, čija će dužina biti 2.460 kilometara kada se završi.
Facebook Forum