Pod pritiskom velike potražnje uska grla u snabdevanju podstiču inflaciju i mogla bi omesti globalni ekonomski oporavak od pandemije, ali i nameću pitanje da li je reč samo o privremenom šoku koji je doneo COVID-19, pišu svetski mediji.
Nepoznata teritorija
Globalna ekonomija ulazi u nepoznatu teritoriju, pošto se posle decenije zabrinutosti zbog neadekvatne potražnje i potrošnje nakon globalne finansijske krize, sada pojavljuju znaci nedovoljne ponude, piše Ekonomist (The Economist).
Manjak robe, usluga i ljudi znači da će se goruća potražnja sve slabije ili nikako ispuniti, budući da, kako ukazuje britanski časopis, već postoje naznake da bi uska grla u snabdevanju mogla dovesti do neugodnih iznenađenja koja bi mogla poremetiti postpandemijski oporavak.
Nestašica je najakutnija u Americi, gde je u toku ekonomski bum – maloprodajna potrošnja raste za više od 10 odsto na godišnjem nivou, jer su ljudi počeli da koriste dodatnih dve milijarde dolara uštede akumulirane u proteklih godinu dana, dok se daju novi podsticaji.
Taj ekonomski procvat stvara dve vrste uskih grla, ističe Ekonomist. Prva se tiču lanaca snabdevanja od nestašica materijala do povećanja cene prevoza, dok kompanije kažu da se sada suočavaju s kašnjenjima u isporukama od dobavljača kakva decenijama nisu zabeležena.
Druga vrsta uskog grla je na tržištima rada, dodaje časopis navodeći primer SAD gde je u aprilu stvoreno samo 266.000 radnih mesta, mnogo manje od milion koliko se očekivalo. Ipak, broj slobodnih radnih mesta je na rekordnom nivou kako se kompanije muče da popune pozicije. Među ekonomistima postoji i spor da li su izdašne naknade za nezaposlene u SAD razlog što više ljudi ne traži posao.
Primalni strah
Bakar, gvožđe i čelik; kukuruz, kafa, pšenica i soja; drvna građa, poluprovodnici, plastika i karton za pakovanje – izgleda da svetu nedostaje sve to, ukazuje Blumberg (Bloomberg), ističući da s ekonomskim oporavkom kompanije besomučno pokušavaju da stvore zalihe.
Od proizvođača dušeka preko autoindustrije do fabrika aluminijuma – svi kupuju više materijala nego što im je potrebno kako bi preživeli vratolomnu brzinu kojom se oporavlja potražnja za robom, ali i ublažili primalni strah da će ostati bez materijala, piše Blumberg, dodajući da su nestašice, uska grla u transportu i rast cena blizu najviših nivoa u sećanju, što sve zajedno izaziva brigu da će ubrzana globalna ekonomija podstaći inflaciju.
Razlika između 2021. i ranijih poremećaja u snabdevanju je veličina sadašnjeg problema i činjenica da se ne nazire jasan kraj, pri čemu nisu pošteđena ni velika ni mala preduzeća, ističe Blumberg navodeći primere najveće evropske flote kamiona koja kaže da nema dovoljno kapaciteta, velikog američkog proizvođača piva koji se muči da nađe dovoljno aluminijuma za konzerve ili tehnoloških kompanija koje je pogodila nestašica poluprovodnika.
Situaciju pogoršava neobično duga lista nevolja koja su pogodila tržište robe, od incidenta u Sueckom kanalu, preko suše koja je opustošila poljoprivredne useve, do hladnoće koja je dovela do nestašica struje u Teksasu ili hakerskog napada na gasovod za isporuke goriva u SAD, dok širenje korona virusa u Indiji preti njenim lukama.
Nestašice i ometanja u lancu snabdevanja prati rast cena robe od materijala do hrane. Mera Ujedinjenih nacija cene hrane u svetu je u aprilu porasla 11. mesec za redom. U SAD je indeks potrošačkih cena, koji ne računa nestabilnu robu poput hrane i goriva, u aprilu skočio u odnosu na prethodni mesec najviše od 1982.
Sve više posmatrača upozorava da će se inflacija ubrzati, ukazuje Blumberg, dodajući da je pretnja bila dovoljna da izazove nervozu u svetskim prestonicama, centralnim bankama, fabrikama i prodavnicama. Američke Federalne rezerve se suočavaju s pitanjima kada će povećati referentne kamate kako bi sprečile inflaciju, dok politički rizik već preti da omete planove predsednika SAD Džoa Bajdena (Joe Biden) za potrošnju, premda kreatori mera kažu da ne očekuju da će inflatorni pritisci izmaći kontroli.
Tranzicioni ili trajni problemi?
Dok će neki od sadašnjih neobičnih problema u snabdevanju biti rešeni, postavlja se pitanje da li su oni deo opšteg trenda intenziviranja ciklusa nestašica posle kojih sledi oporavak i pravljenje prevelikih zaliha, što onda dovodi do spekulativne potrošnje a zatim do dublje recesije podstaknute likvidacijom inventara, piše kolumnista Fajnenšl tajmsa (The Financial Times) Džon Dizard (John) u tekstu "Brige lanca snabdevanja nad globalnom ekonomijom".
U periodu posle Drugog svetskog rata uvođenjem kompjutera bilo je omogućeno da se minimiziraju problemi logistike proizvodnje, poput prekomernog ili nedovoljnog naručivanja robe, čemu su pojedini ekonomisti pripisivali ublažavanje recesija poslednjih decenija.
Izgleda, međutim, da ne ide sve tako dobro, budući da sada postoji neugodno velik broj značajnih momenata u lancima snabdevanja koji dovode do povećanja cena ili racionalizacije, ocenjuje kolumnista britanskog lista i ukazuje da se među tržišnim stručnjacima i ekonomistima vodi velika debata da li su ti događaji u lancima snabdevanja samo "tranzicioni" odjeci šoka koji je izazvao COVID-19 ili su pokazatelji trajnijeg opšteg rasta cena.
Problem je što je stavljanje poverenja u kapacitet za naučno rešenje upravljanja snabdevanjem i proizvodnjom ograničenje ljudske racionalnosti, ističe Dizard, dodajući da primer gomile neiskorišćene opreme posle stranih vojnih operacija, koja je dopremljena odličnim menadžmentom snabdevanja, možda pokazuje da logistika ne rešava sve probleme.
Zato je, ističe kolumnista Fajnenšl tajms, sada sklon da veruje da razvijeni svet ulazi u dugi niz ekonomskih bumova i krahova.
Facebook Forum