Ambasaori zemalja Kvinte (Francuska, Nemačka, Italija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američkie Države) su ponovo pozivali Vladu Kosova da bez daljeg odlaganja, u potpunosti izvrši zakonit upis zemljišta manastira Dečani u skladu sa odlukom Ustavnog suda.
"Sprovođenje vladavine prava i poštovanje nezavisnosti pravosuđa su obaveze svih demokratski izabranih vlada. Oni su takođe neophodni preduslovi za demokratsku konsolidaciju Kosova i njegovu integraciju u evropske i evroatlantske institucije," navodi se u saopštenju ambasadora Kvinte.
I šef Kancelarije Evropske unije na Kosovu Tomas Sunjog (Tomas Szunyog) je pozvao kosovske institucije da brzo i u potpunosti sprovedu odluku Ustavnog, kojom se utvrđuje da je manastir Vioki Dečani vlasnik nad 24 hektara zemlje.
"Pored toga što bi pokazalo posvećenost Kosova vladavini prava, kao jednom od vodećih načela Evropske unije i Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, sprovođenje presude bi doprinelo preko potrebnom dijalogu među zajednicama na Kosovu," navodi se u saopštenju.
Ustavni sud Kosova je 20. maja 2016. doneo odluku da je manastir Visoki Dečani vlasnik 24 hektara zemlje i šume.
Iako su odluke Ustavnog suda konačne i obavezujuće za sve strane, lokalne vlasti u Dečanima odbijaju da je sprovedu jer smatraju da ta imovina pripada društvenim preduzećima ‘Apiko’ i ‘Ilirija’, te da nikada nije pripadala manastiru. Ocenjuju i da je Ustavni sud legalizovao odluku Slobodana Miloševića iz 1997. godine, kada je odlučio da tu imovinu pokloni manastiru Visoki Dečani.
Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je februara ove godine ponovo izneo svoj stav da je odluka Ustavnog suda Kosova oko oko manastiraVisoki Dečani zasnovana na "diskriminatorskoj" politici Vlade Srbije iz 1997. godine, kada je sporna zemlja poklonjena manastiru.
Rekao je i da će njegova Vlada nastojati da sačuva legitimna prava manstira Visoki Dečani ali da i verski lideri moraju da urade svoj deo posla, odnosno da rešenje potraže kroz dijalog i dogovor sa lokalnim stanovništvom u Dečanima.
Kurti je ranije pozivala predstavnike SPC na dijalog, ali je taj predlog odbijen jer odluka Ustavnog suda nije realizovana.
Reakcija Eparhije-raško prizrenske
Eparhija raško-prizrenska na Kosovu je izarazila zabrinutost zbog "upornog kršenja imovinskih prava Srpske pravoslavne crkve od strane kosovskih institucija".
Iz Eparhije raško-prizrenske ocenjuju da neodgovorne i provokativne izjave prištinskih zvaničnika ne doprinose stabilnosti i pomirenju na prostoru Kosova, te da podstiču etničku i versku netrpeljivost Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
"Ovakav odnos kosovskih vlasti prema Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, uz veliki broj pljački i napada na naše hramove, od kojih većina nije istražena, niti su počinioci privedeni pravdi, jasno pokazuje da kosovske institucije nisu ni voljne niti u stanju da poštuju svoje sopstvene sudske odluke i pruže adekvatnu pravnu zaštitu za srpsku pravoslavnu baštinu na Kosovu i Metohiji," navodi se u saopštenju.
Eparhija raško-prizrenska je apelovala na međunarodne institucije i diplomatske predstavnike u Prištini da učine sve što je u njihovoj moći da se za Srpsku Ppravoslavnu Crkvu i pripadnike srpske zajednice na Kosovu uspostavi efikasna vladavina zakona, prava, kao i poštovanje ljudskih prava.
Međunarodna zajednica godinama unazad poziva kosovske vlasti da realizuju odluku Ustavnog suda Kosova i dozvole manastiru Visoki Dečani da u katastar upiše 24 hektara zemlje i šume.
Ustavni sud Kosova je septembra prošle godine doneo i "Rešenje o neizvršenju presude" u kome se konstatuje da da njegova odluka iz 2016. nije izvršena.
Ustavni sud u ovom rešenju navodi da nema nadležnost za procenu odgovornosti za neizvršenje jedne odluke Suda od odgovornih organa, ali da takva procena pripada državnom tužiocu, u skladu sa Krivičnim zakonom i Zakonom o krivičnom postupku Republike Kosova.
Na nesprovođenje odluke Ustavnog suda je reagovao i direktor Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Petar Petković uz navode da "vladavine prava nema u prištinskim institucijama".
