"Nisam siguran da li smo na vreme obavešteni o čistoći vode, ali je dobro da smo bar u nekom trenutku obavešteni".
Vladimir Kurunci, kao i mnogi drugi građani Novog Sada, posumnjao je u kvalitet vode koju pije sa česme gradskog vodovoda zbog neuobičajeno jakog mirisa hlora.
Ispostaviće se da su razlog za brigu stanovnika ovog grada na severu Srbije – valjkasti crvi, koji su analizom pronađeni u vodi.
Reč je o "malom broju" prisustva nematoda (valjkastih crva) i oni "nemaju direktan uticaj na zdravlje ljudi", saopštio je Institut za javno zdravlje Vojvodine 20. avgusta nakon analize u kontrolisanom uzorku vode tog dana.
Problem sa pijaćom vodom pojavio se i u Kragujevcu, u centralnoj Srbiji, gde su građani u pojedinim delovima grada primetili da je voda žute boje.
Ova dva slučaja aktuelizovala su pitanje kvaliteta pijaće vode u Srbiji.
Poslednji podaci državnog Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" pokazuju da oko trećina gradskih vodovoda u Srbiji nema ispravnu vodu.
Aleksandar Stevanović, asistent sa Instituta za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su razlozi što je voda u vodovodima neispravna "raznovrsni i višestruki".
"U budućnosti možemo očekivati velike izazove u dostupnosti vode za piće, i što se tiče količine, i što se tiče kvaliteta. Ovo je najpre uzrokovano klimatskim promenama, sve većim zahtevima za potrošnju i uništavanjem životne sredine", objašnjava Stevanović za RSE.
Šta kažu nadležni, a šta građani Novog Sada i Kragujevca?
Povodom informacije o prisustvu valjkastih crva u vodi za piće, iz javnog komunalnog preduzeća Vodovod u Novom Sadu 19. avgusta su naveli da je pijaća voda u tom gradu zdravstveno bezbedna, kao i da se svakodnevno kontroliše.
Institut za javno zdravlje Vojvodine navodi da se valjkasti crvi u prečišćenoj vodi za piće mogu naći "kao posledica tehničkih problema, koji mogu nastati od izvorišta do rezervoara".
Navode i da ne postoji razlog za paniku među potrošačima, kao i da do sada nije utvrđeno da je povećan broj obolelih od crevnih zaraznih bolesti u Novom Sadu.
Dvoje građana Novog Sada za RSE kažu da piju vodu "sa česme", ali da očekuju da ih nadležni na vreme obaveste ako je voda neispravna.
"Pijem je i nikad nisam imao nikakvih zdravstvenih tegoba. Uopšteno, smatram da je njen kvalitet prihvatljiv", kaže Vladimir Kurunci.
Novosađanka Valentina Konjević kaže da nije ni znala za slučaj valjkastih crva u vodi.
"Kvalitet vode je verovatno zadovoljavajući. Ne bi je trebalo stalno piti zbog kamenca, ali u odnosu na druge gradove mislim da je solidna. Mislim da bi građani trebalo da dobijaju informacije o kvalitetu vode bar na mesečnom nivou", kaže ona.
Povodom objave da se u Kragujevcu pojavila žuta voda, direktor JKP "Vodovod i kanalizacija" u Kragujevcu Nebojša Jakovljević rekao je za RSE da je voda "potpuno zdravstveno ispravna" i da preduzeće koristi savremenu tehnologiju, te da nisu potrebne "dodatne mere za prečišćavanje vode".
Sa druge strane, građanke Kragujevca Dragana i Tamara, sa kojima je RSE razgovarao, ne piju vodu sa česme.
"Ne koristim je za piće, jer je jako mutna, da ne kažem žuta", kaže Dragana.
Njena sugrađanka, Tamara, za RSE kaže i da je voda i neprijatnog mirisa.
"U osnovnoj školi se još uči da je voda tečnost bez boje, ukusa i mirisa. Nažalost, kragujevačka voda ima i ukus i boju i miris", kaže ona.
'Sistemski problemi i ublažavanje izveštaja'
Institucije nisu reagovale adekvatno u Novom Sadu i Kragujevcu, smatra profesor sa Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Božo Dalmacija.
"Mora da se objasni građanima (Kragujevca) zbog čega je voda žuta, da li je to nešto iz tehnologije 'procurelo', da li su se pojavile prirodne organske materije ili nije uklonjen mangan ili gvožđe u dovoljnoj količini", kaže on.
Sa druge strane, on navodi da, iako valjkasti crvi u manjim količinima u novosadskom vodovodu nisu opasni po zdravlje, ne smeju da budu u pijaćoj vodi.
"Ti crvi potiču iz tehnologije i njih nije lako ukloniti, treba ispirati mrežu i rezervoar", kaže Dalmacija.
On smatra da to što je Institut za javno zdravlje Vojvodine otkrio nepravilnosti u uzorku vode u Novom Sadu problematično, jer je tu informaciju prvo trebalo da ima lokalno preduzeće koje se bavi isporukom vode.
U tom smislu, on ističe da postoje sistemski problemi kada je reč o funkcionisanju sistema kontrole vode.
"Tehnička kontrola sistema vodovoda nije dobra. Postojali su Planovi za sigurno snabdevanje vodom za piće (u skladu sa smernicama EU) - formiraju se timovi u vodovodu, upisuju se havarije i mogući problemi. Taj sistem kod nas nije uspeo", kaže Dalmacija, dodajući da vodovodi nekad imaju sertifikate da su usvojili te planove, ali ne rade po njima.
Umesto toga, ističe on, institucije objavljuju "ublažene izveštaje" da je voda zdravstveno ispravna.
"Izveštaji su napisani tako da se 'ne talasa'", smatra on.
Kakav je kvalitet pijaće vode u gradskim vodovodima?
Izveštaj o kvalitetu pijaće vode u Srbiji jednom godišnje objavljuje Institut za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut".
Poslednji javno dostupan izveštaj objavljen je za 2022. godinu.
U tom izveštaju se navodi da u oko 10 odsto vodovoda voda nije bila fizičko-hemijski ispravna, što u najvećem broju slučajeva, prema analizi "Batuta", znači da je povećana mutnoća i boja vode, ili povišene koncentracije gvožđa, mangana, amonijaka i slično.
U oko devet odsto gradskih vodovoda u Srbiji zabeležena je mikrobiološka neispravnost, odnosno prisustvo određenih bakterija u vodi.
Oko 20 odsto vodovoda ima neispravnu vodu i u fizičko-hemijskom pogledu i mikrobiološki.
Iz Instituta "Batut" do kraja rada na ovom tekstu nismo dobili odgovor na pitanja u vezi sa pomenutim izveštajem.
Aleksandar Stevanović, asistent sa Instituta za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu, kaže za RSE da su razlozi neispravne vode mnogobrojni, a da još više problema imaju seoski vodovodi.
"Nekada je problem u neadekvatnom održavanju vodovoda jer nisu rešena pitanja vlasništva (na primer, seoski vodovodi), nekada je problem u stanju cevi unutar domaćinstava (na primer, stare olovne vodovodne cevi)", navodi Stevanović.
Profesor hemijske tehnologije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu Božo Dalmacija za RSE kaže da su najveći problemi sa vodom u Vojvodini, na severu zemlje, jer je loš kvalitet vode "u resursu, odakle se crpi voda".
"A nemamo dovoljno fabrika za preradu te vode", dodaje on.
U centralnoj Srbiji su, kako ističe, problem akumulacije iz kojih se crpi voda za veće gradove.
"One su nezaštićene, tu se vrši otpuštanje otpadnih voda, ribolov i onda je tu vodu teško prečistiti", objašnjava.
Dalmacija navodi i da je problem zastarela infrastruktura.
"Mi imamo stare cevi, nisu napravljene od najnovijih materijala, dolazi do pucanja cevi ili korozije, pa ulazi spolja voda i stvara mikrobiološku neispravnost", objašnjava on.
On smatra da vodovodi u Srbiji nedovoljno sprovode "ispiranje vodovodne mreže" tamo gde postoje problemi sa kvalitetom pijaće vode.
"To se posebno ne radi leti, jer nema dovoljno vode i nisu nam resursi dovoljno odmereni za letnju potrošnju vode", smatra on.
Kako to utiče na zdravlje ljudi?
U izveštaju "Batuta" za 2022. o kvalitetu pijaće vode u javnim vodovodima ističe se da su najčešći uzroci bakteriološke neispravnosti u vodovodima bakterije koje imaju "manji higijensko-epidemiološki značaj" i "nemaju uticaja na zdravlje".
Takođe, kako se navodi, "većina uzročnika fizičko-hemijske neispravnosti utiče na organoleptička svojstva vode (ukus, miris, boju i izgled), a nema uticaja na zdravlje".
U izveštaju se navodi i da "neki uzročnici neispravnosti pripadaju grupi toksičnih i kancerogenih materija i imaju uticaja na zdravlje", ali da se "podaci o bolestima povezanim sa hemijskom kontaminacijom ne prate".
RSE nije dobio odgovor Instituta "Batut" na pitanje o kojim uzročnicima je ovde reč i kojim potencijalnim bolestima koje mogu nastati zbog hemijske kontaminacije.
Profesor hemijske tehnologije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu Božo Dalmacija smatra da neispravna voda utiče na zdravlje ljudi, posebno decu i starije osobe slabijeg imuniteta.
"Ako u vodi imate gvožđe, stvara se gvožđe hidroksid, tu se mogu sakriti mikroogranizmi, hlor ne može to da uništi i dobijete mutnu vodu koju ljudi neće da piju", kaže on.
Dalmacija kaže i da postoji i ekonomski i ekološki aspekt toga, jer takva voda uništava veš i sudove, i onda je neophodno trošiti više omekšivača vode.
On smatra da bi "Batut" trebalo da analizira i kako takva voda utiče dugoročno na zdravlje.
Sa druge strane, navodi Božo Dalmacija, kada se u uzorku vode pronađu teški metali, kao što je arsen, cijanidi, objavljuje se da voda nije za piće.
"Vlast tada mora da obezbedi alternativne izvore vode za piće", navodi on.
Prema poslednjem izveštaju Evropske unije o pristupanju iz 2023, Srbija se umereno uskladila sa standardima EU kada je u pitanju kvalitet vode.
U izveštaju se posebno ističe zabrinutost zbog neusklađivanja sa standardima Evropske unije, naročito u područjima u kojima je u vodi prisutan arsen.
Oko milion i 200 hiljada građana Vojvodine piju vodu sa arsenom, navodi Dalmacija u ranijoj izjavi za RSE, dodajući da je u nekim mestima, poput Zrenjanina, voda zbog toga zabranjena za piće, ali da u nekim drugim mestima još uvek nije.
Saradnja na tekstu: Branko Vučković, Danijel Apro i Gordana Ćosić
Facebook Forum