Premijer Kosova Aljbin Kurti rekao je da njegovoj zemlji treba dati podsticaj ka evropskim integracijama, kao odgovor na "bezbednosne pretnje", koje, prema njegovim rečima, dolaze iz Srbije.
Kurti je na konferenciji "Parlamentarna diplomatija za regionalnu bezbednost i evroatlantske integracije" rekao da Evropska unija i NATO treba da imaju isti pristup prema, kako je naveo, "autokratskom režimu" u Srbiji kao i prema Rusiji nakon invazije na Ukrajinu 2022.
Dodao je da je NATO na rusku invaziju na Ukrajinu odgovorio tako što su Finska i Švedska postale članice alijanse, a EU tako što je Ukrajini, Moldaviji i Gruziji dala status zemlje kandidata.
"Bezbednosnim pretnjama Zapadnom Balkanu, koje dokaze iz Srbije, treba pristupiti na isti način, odnosno davanjem Kosovu status zemlje kandidata za članstvo u EU i članstvo u Savet Evrope", rekao je Kurti.
Premijer Kosova je naveo da je Srbija u poslednje dve godine četiri puta podizala borbenu gotovost u blizini granice sa Kosovom, "finansirala teroriste", te "širila laži kako bi opravdala agresivne postupke prema Kosovu i regionu".
Kurti je ovom svojom izjavom aludirao na povećane tenzije između Kosova i Srbije od kraja 2022. godine kada su pripadnici srpske zajednice na severu napustili kosovske institucije. Od tada su se krize nizale a situacija je kulminirala septembra 2023. kada je oružana grupa Srba napada policiju Kosova u selu Banjska na severu Kosova. Tada je ubijen jedan policajac i trojica srpskih napadača.
Kosovo je za ovaj napad okrivilo Srbiju, dok je zvanični Beograd negirao bilo kakvu umešanost.
Kurti je tokom konferencije govorio o evropskim i atlantskim integracijama Kosova uz ocenu da se one ne mogu sprovesti bez podrške međunarodnih prijatelja ali i unutrašnjih reformi.
Kosovo je podnelo zahtev za članstvo u Savet Evrope 2023. godine i za članstvo u EU krajem 2022. godine.
Međutim, ni u jednom od ovih integracionih procesa nije postignut napredak i Kosovo je jedina zemlja na Zapadnom Balkanu koja nema status zemlje kandidata.
Kurti je optužio Srbiju da blokira evroatlanski put Kosova.
"Nedostatak napretka u članstvu Kosova u EU i Savetu Evrope nije vezan za nedostatak demokratije i jake zaštite manjinskih prava i ljudskih prava, već za ponašanje autoritarnog režima jer Srbija nije zainteresovana za NATO ili članstvo u EU. Nastoji da blokira napredak celog regiona, sputavajući ceo region", rekao je Kurti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 2. marta da zapadne zemlje pojačavaju pritiske na Srbiju kako bi de facto i de iure priznala Kosovo, uvela sankcije Rusiji i promenila stav prema Kini.
Srbija, saveznik Rusije, nije uvela sankcije Moskvi zbog invazije na Ukrajinu , uprkos pozivima međunarodne zajednice. Vučić je nedavno rekao da je Tajvan kineska teritorija i da je na Pekingu šta će učiniti povodom tog ostva koje ima demokratiski izabranu vladu.
Vučić je rekao i da se situacija na Kosovu nakon ukidanja dinara u platnom prometu "nije popravila, uprkos pokušajima međunarodnih predstavnika da pomognu" i da ne postoje naznake da će odluka o platnom prometu i zabrani upotrebe dinara biti promenjena.
"Mi ćemo biti primorani donositi različite odluke kojima ćemo se snalaziti ili pronalaziti alternativna rešenja za isplatu novca našem narodu na Kosovu i Metohiji", rekao je Vučić.
Uredba Centralne banke Kosova, koja je stupila na snagu 1. februara, predviđa evro kao jedinu valutu za gotovinsko plaćanje na Kosovu i zabranjuje korišćenje srpskog dinara.
Međunarodna zajednica je od Kosova tražila da se takva odluka odloži jer ima negativan uticaj na pripadnike srpske zajednice koji imaju razna primanja u dinarima iz budžeta Srbije.
