Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je pozvao pripadnike albanske zajednice koji žive u Srbiji da se odazovu procesu popisa stanovništva i imovine. Popis je u Srbiji počeo 1. oktobra i trajaće do kraja meseca.
Kurti je u video poruci, objavljenoj na društvenim mrežama, poručio da se Albanci koji žive u Srbiji "konstantno suočavaju sa nacionalnom i ljudskom diskriminacijom, a odnedavno i sa deaktivacijom njihovih adresa".
Naveo je i da popis stanovništva u Srbiji za Albance nije samo stvar statistike.
"Kao premijer Kosova, pozivam Albance koji žive u Srbiji, a posebno u opštinama Preševo, Medveđa i Bujanovac, da se odazovu popisu, da popišu sebe i članove svojih porodica. Odgovorite na pasivizaciju popisom svakog Albanca. Čak i oni koji se privremeno nalaze dijaspori ili na Kosovu. Dokažite odlučno da ste tu", rekao je Kurti.
Politički predstavnici pripadnika albanske zajednice u Srbiji su se jula potpisanom izjavom obavezali da će učestvovati na popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u Srbiji.
Albanci na jugu Srbije – u Preševu, Medveđi i Bujanovcu – bojkotovali su popis 2011. godine.
Na osnovu procena međunarodne zajednice, u Srbiji živi oko 60.000 Albanaca, uglavnom u tri opštine na jugu, koje su poznate i kao Preševska dolina.
Političke partije Albanaca u Srbiji tvrde da je albanska zajednica diskriminisana. Izrazili su i zabrinutost zbog procesa pasivizacije njihovih adresa, kojima se, prema tvrdnjama albanskih političara, radi na promeni "etničke strukture" u tri opštine u kojima živi većinsko albansko stanovništvo.
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji je 2021. godine saopštio da zvanični Beograd, u cilju smanjenja broja Albanaca u Preševskoj dolini, sprovodi proces "pasivizacije adresa albanskih stanovnika" koji žive van Srbije, bilo na Kosovu ili u evropskim zemljama.
Prema Helsinškom odboru, kada dođe do pasivizacije adrese i kada se ukloni iz registra u Srbiji, "to lice praktično prestaje da postoji".
Licima, čije su adrese deaktivirane, ne mogu da dobiju novu ličnu kartu ili pasoš. Zbog toga, kako ukazuje Helsinški odbor, pojedinci ne mogu da registruju svoj automobil, da kupe ili prodaju imovinu, pristupe zdravstvenoj zaštiti i socijalnim uslugama ili glasaju na lokalnim ili opštim izborima.
