Aljbin (Albin) Kurti, premijer Kosova, ocenio je francusko-nemački predlog za rešavanje pitanja Kosova i Srbije kao dobru osnovu za dalje razgovore.
"Ne smemo odlagati razgovore o pravno obvezujućem sporazumu dok rešavamo trenutna pitanja", napisao je Kurti na Twiteru, nakon što se u Parizu, na marginama međunardnog mirovnog foruma, susreo sa visokim predstavnikom Evropske unije (EU) Žozepom Boreljem (Josep Borrell) i izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom.
Istovremeno u Parizu je boravio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji se takođe susreo sa Boreljem i Lajčakom, ali do susreta sa Kurtijem, o čijoj mogućnosti se poslednjih dana nagađalo, nije došlo.
Nemačko-francuski predlog zvanično nije objavljen. Obe strane su međutim upoznate sa njegovim sadržajem, dok su u javnost procurile varijante dokumenta u kome se govori o jednakim međunarodnim pravima za obe strane. Vučić je predlog ocenio kao neprihvatljiv za Srbiju.
Šta je poručeno iz EU?
Kosovski Srbi bi trebali odmah da se vrate u institucije Kosova i nastave sa svojim dužnostima, a Kosovo bi trebalo da uskladivoje postupke u vezi s registarskim tablicama sa prethodnim sporazumima i da pokrene pregovore o uspostavljanju Zajednice opšina sa srpskom većinom bez daljeg odglaganja, saopšteno je iz EU.
Kosovo i Srbija su 2013. postigli dogovor o stvaranju Zajednice opšina sa srpskom većinom. Strane su 2015. potpisale Sporazum o načelima za formiranje ove zajednice.
Kako se precizira Borelj je izjavio da "trenutno geopolitičko okruženje čini još većim imperativom prevladavanje nasleđa iz prošlosti i uključivanje u značajne pregovore o onome što je stvarno važno za Kosovo i Srbiju", a to je "normalizacija odnosa između dve strane".
Kurti i Vučić su u Parizu kako bi učestvovali na Pariškom mirovnom forumu. Tu su i predsednica Kosova Vjosa Osmani i premijerka Srbije Ana Brnabić.
Pariški mirovni forum pokrenuo je Makron 2018. godine, na stogodišnjicu završetka Prvog svetskog rata, sa ciljem promovisanja multilateralizma.
Kako se stiglo dovde?
Kriza na severu Kosova, gde su pripadnici srpske zajednice napustili kosovske institucije, nastala je nakon što je 1. novembra počela primena odluke kosovske vlade o preregistraciji automobila sa ilegalnim tablicama.
Kosovo traži da se one zamene registarskim oznakama RKS, odnosno Republike Kosovo.
Očekuje se da će se ovaj plan sprovesti u tri faze: prva, upozorenje vozača; druga, kažnjavanje vozača sa 150 eura, a treća, podela probnih tablica. Vlada Kosova nije pristala na odlaganje datuma početka sprovođenja, uprkos insistiranju međunarodne zajednice.
