Novinarka Tatarsko-baškirskog servisa RSE Alsu Kurmaševa dobila je Međunarodnu nagradu za slobodu medija Komiteta za zaštitu novinara (CPJ) na ceremoniji održanoj u četvrtak u Njujorku.
Kurmaševa, koja je nedavno puštena iz zatvora u Rusiji u kojem je provela 288 dana, zahvalila je CPJ-u na naporima da se ona oslobodi.
"Novinarstvo nije zločin", rekla je ona, ukazujući da je u Rusiji trenutno zatvoreno više od 20 novinara.
Kurmaševa je dodala da nagradu posvećuje svojim kolegama koji su još uvek u zatvoru, uključujući novinare RSE-a Ihara Losika i Andreja Kuznječika u Belorusiji, Vladislava Jesipenka na Krimu i Farida Mehralizadu u Azerbejdžanu, preneo je Tatarsko-baškirski servis RSE.
"Moje kolege nisu samo statistika, kao i ja, oni su prava ljudska bića s porodicama kojima nedostaju i koje ih vole. U ruskim zatvorima ima na desetine drugih novinara. Treba ih odmah pustiti", rekla je Kurmaševa.
Među ostalim dobitnicima nagrade ove godine su palestinski novinar Šoruk al-Ajla, gvatemalski novinar Kimi de Leon i nigerijska istraživačka novinarka Samira Sabu, kojima je odato priznanje za hrabrost u suočavanju s progonom.
Kurmševa, koja je pritvorena u junu 2023. dok je bila u poseti rođacima u ruskom gradu Kazanju, prvobitno je optužena da nije proglasila svoj američki pasoš. Puštena je iz protivora, ali joj je zabranjeno da napusti zemlju.
U oktobru prošle godine je, međutim, uhapšena, zatvorena i optužena da je neprijavljeni "strani agent" po drakonskom zakonu usmerenom protiv novinara, aktivista civilnog društva i drugih.
Kasnije je još jedna optužba podignuta protiv nje: širenje, kako navodi ruska vlada, lažnih informacija o ruskoj vojsci. Ta optužba proističe iz njenog rada na uređivanju knjige o Rusima koji se protive invaziji na Ukrajinu. RSE i vlada SAD ocenili su da su te optužbe apsurdne.
Kurmaševa je oslobođena u okviru velike razmene zatvorenika između Rusije i Zapada u koju su bile uključene ukupno 24 osobe, među kojima su bili novinar Volstrit džornala (The Wall Street Journal) Evana Gerskoviča (Gershkovich) i ruski politički aktivista Vladimir Kara-Murza.
