Koliko bi Srbiju koštala kupovina Luke Bar jednačina je sa više nepoznatih, kažu sagovornici RSE, i smatraju da se pored ekonomskih naziru politički i marketinški motivi za ovu investiciju. Za sada je izvesno da je do eventualne realizacije dug put koji najpre vodi preko novog autoputa i pruge Beograd-Bar.
„Srbija sigurno nema pare za to. Svake godine u budžetu imamo minus od najmanje milijardu evra. Kakva nam je sada železnica, kupovina barske luke bila bi bačene pare. Vozovi od Beograda do Bara putuju po četrnaest sati, a teretni još duže. Druga važna stvar za ovu priču je dogovor da se pravi i autoput na toj relaciji“, kaže ekonomski novinar Milan Ćulibrk, glavni urednik nedeljnika NIN.
Ekonomisti kažu da je teško reći da li je ostvarljiva ideja o kupovini barske luke, koja je zaživela pre pet godina u vreme ministrovanja Milutina Mrkonjića, koju sada reafirmiše premijer Aleksandar Vučić.
Iako o rentabilnosti ovog posla nema ni govora bez rekonstrukcije železnice, kao i kompletne izgradnje drumskog pravca do Bara, ekonomista Milan Kovačević, koji je svojevremeno bio rukovodilac na izgradnji pruge Beograd-Bar, smatra da ova priča nije sada slučajno dospela u prvi plan.
„Ona u javnosti dobro zvuči. Da se ide na pravcu velikih projekata u Srbiji, da Srbija ima ambiciju da dobro sarađuje sa regionom, da razvija svoju ekonomiju. To je u ovom momentu značajno za promotere te ideje. Makar se ona i ne ostvarila. Koliko košta Luka Bar, i koliko bi to bila isplativa investicija, teško je sada reći.“
Nepoznanice su da li se kupuje cela luka ili pravo na korišćenje, odnosno koncesija, u kavom je stanju ta kompanija, koliki su joj gubici i dugovi, koliko je investicija eventualno potrebno za njenu rekonstrukciju i modernizaciju... Luka Bar Srbiji je najpotrebnija zbog Železare Smederevo i izvoza FIAT automobila iz Kragujevca, kako bi razvila privredu koja inostranstvu uglavnom prodaje sirovine, a ne gotove proizvode.
Ekonomsku ofanzivu u regionu, uz vest da je Elektromreža Srbije upravo kupila skoro 11 odsto akcija Crnogorskog elektroprenosnog sistema, najavio je premijer Aleksandar Vučić.
“Pokušaćemo da pronađemo strateškog partnera sa kojim bismo kupili Luku Bar u 2016. godini. Zato ćemo da popravljamo prugu prema Crnoj Gori i zato radimo taj putni pravac. Tražimo partnera sa kojim bismo ušli u upravljanje, menadžment, razume se i u finansiranje celog projekta. Radimo na tome sa predstavnicima dve zemlje. Borimo se za to, a ostaje da vidimo da li ćemo uspeti.”
Detalj koji upućuje odakle bi mogao da bude partner za ovaj posao je da je predsednik srpske vlade, koji je napomenuo da su kineske firme zainteresovane za luke, otkrio da se tokom njegove posete Kini razgovaralo i sa Čajna Harbor inženjering kompani.
Pitanje koje bi trebalo realno sagledati, smatra Milan Ćulibrk, je koliko Srbiji treba Luka Bar.
„Sa izvoznim mogućnostima Srbije, a to je nekih 13 ili 14 milijardi evra godišnje, kupovina luke je besmislena. Ukoliko se možda planira da Luka Bar bude centar gde će stizati brodovi sa robom iz sveta i za, recimo, Rumuniju, Bugarsku i Mađarsku, to bi onda bilo nešto drugo. Pogotovu sada u kontekstu izgradnje brze pruge od Beograda do Budimpešte. To bi onda imalo smisla.“
Za sada, politički put za ovaj posao otvorili su najviši predstavnici dve države, Aleksandar Vučić i Milo Đukanović, jer su u direktnom razgovoru razjasnili da Crna Gora ne bi imala ništa protiv da Srbija konkuriše za kupovinu akcija barske luke.
Da li će se naći finansijski partner, zaključuje Milan Kovačević, već je pitanje od milion dolara.
„Naravno da mi za luku ne možemo da izbrojimo keš. Jedino bi mogli da podstaknemo tu ideju i da se neko drugi, u najvećoj meri, uključi sa novcem. Ali i za to je potrebno napraviti bolju računicu. Najviše me brine što kod nas ne postoji pažljiva ekonomska studija pre nego što političari u svoje ruke uzmu krupne projekte i trošenje para.“
