Evropski fondovi spas za bh. kulturu

Institucije kulture u BiH imaju mogućnost da ravnopravno sa svim članicama Evropske unije apliciraju za projekte koji se finansiraju iz evropskih fondova. Međutim, mnogima smetnju za pisanje projekata predstavlja to što ih je dugogodišnja nebriga države dovela u situaciju da manje brinu o svojoj kulturnoj djelatnosti, a više o tome kako da plate režije i da ne stave katanac u bravu.

Predstavnici svijeta kulture u Bosni i Hercegovini kao šansu za izlaz iz grcanja sa margina javnih dešavanja vide upravo izlazak na kulturnu scenu Evrope i pristupanje evropskim fondovima. Takva mogućnost dobijena je krajem prošle godine kada je Bosna i Hercegovina potpisala Memorandum o razumijevanju sa Evropskom komisijom o pristupanju evropskom fondu „Kultura 2007.-2013.“

U nepunu godinu dana tri institucije iz BiH su zvanično aplicirale i odobreni su im projekti iz tog evropskog fonda. Predstavnik kontakt-tačke za program „Kultura“ pri državnom Ministarstvu civilnih poslova Edin Veladžić ističe da je najbitnije što je taj program Bosnu i Hercegovinu uključio u kulturne tokove Evropske unije ravnopravno sa svim njenim članicama.

„Isto kao što je Šengen otvorio prostor da ljudi putuju, tako je kroz program „Kultura“ otvoren prostor za kulturne organizacije „putuju“ – i oni kao kulturni radnici, ali i njihov proizvod da može da cirkuliše evropskim prostorom. U ovom segmentu one su potpuno izjednačene i ravnopravne, konkurišu na jednu adresu, svi konkurišu sa svojim projektima u Brisel. U tom smislu nema nikakvih ni prednosti ni slabosti u odnosu na bilo koju drugu instituciju kulture iz bilo koje druge zemlje članice evropskog programa „Kultura“, 27 zemalja članica EU“, objašnjava Veladžić.

Veladžić kaže da je toku provođenje kampanje u gradovima iz svih dijelova Bosne i Hercegovine da se pokušaju animirati institucije kulture na prijavljivanje projekata. Ukupan fond za period od 2007. do 2013. godina iznosi oko 400 miliona evra, a Evropska unija godišnje za potrebe programa „Kultura“ odvoji 50 miliona evra. Godišnje je i u Bosni i Hercegovini otvoreno nekoliko poziva za projekte. Najviše zainteresovanih je trenutno za projekte kulturne prekogranične saradnje, kaže Veladžić.

„Uglavnom se radi o sufinansiranju. Nigdje nema stopostotnog finansiranja. Uglavnom ide 50 posto, u nekim projektima to ide i do 80 posto. Evropska unija sufinansira projekte do 50 posto, dok ostalih 50 posto sufinansiraju institucije koje zajednički apliciraju za projekte. U pravilu se radi o saradnji sa partnerima iz drugih država, iz država koje participiraju u programu „Kultura“, tako da taj kulturni proizvod, ako smijem tako reći, on prelazi granice više država da bude dostupan javnosti ne samo u jednoj zemlji, nego u više njih“, kaže on.

Na rubu egzistencije

Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske jedna od institucija iz Bosne i Hercegovine kojoj je odobrena projektna aplikacija u vrijednosti od 20 hiljada evra. Direktorica te ustanove Ljiljana Petrović-Zečić navodi da se radi o projektu bibliotečke digitalizacije čiji je nosilac Velika Britanija, a u dvogodišnju realizaciju uključene su i Hrvatska, Turska, Grčka, Srbija i Poljska.

„Ono što je za nas u tom projektu značajno jeste da Nacionalna i univerzitetska biblioteka RS učešćem u tom projektu dobija mogućnost da sve ono što se digitalizuje po propisanim standardima Evropske unije postaje direktno dio repozitorijuma evropske digitalne biblioteke Europeana“, navodi Petrović-Zečić.

No, slaba briga države o kulturi dovela je mnoge ustanove na rub egzistencije zbog čega su praktično onemogućene da učestvuju u vangraničnim projektima. Tako je nedavno zbog nedostatka novca zatvorena Umjetnička galerija Bosne i Hercegovine, a za ostvarivanje egzistencijalnog statusa bori se i Zemaljski muzej BiH.

„Institucije koje imaju riješen status imaju zadatak da kroz različite fondove, konkurse i td. traže sredstva, apliciraju za projekte , osmišljavaju svoju djelatnost i rad. Međutim, kod nas su sasvim druge kategorije. U nas je pitanje da li možemo sljedeći mjesec platiti struju, hoće li nam isključiti telefon ili neće, imamo li dovoljno kertridža, papira i slično. To su tragične stvari. To je za nas trenutno, blago rečeno, gotovo pa i nemoguće aplicirati na takve projekte“, kaže direktor Muzeja Adnan Busuladžić.

Ljiljana Petrović-Zečić mišljenja je da kultura u Bosni i Hercegovini neće napredovati ako se bude oslanjala samo na domaću podršku.

„Mislim da će za budućnost kulture biti osnovno rješenje, jedino i moguće, apliciranje za projekte. Tu se već rađaju mnoge ideje kako se povezati. Naime, vrlo je bitno da dođe do povezivanja zemalja, a onda samim tim i ulazak u te velike evropske projekte. To je jedini način da dođemo do sredstava. Naravno, mislim da nećemo moći da se sad uzdamo u neka velika sredstva od našeg resornog ministarstva.“

Pojedini predstavnici kulturne scene kritikuju i inertnost domaćih kulturnih institucija što je doprinijelo da mnogo više sredstava za projekte ode u Hrvatsku ili Sloveniju, gdje su predstavnici gotovo svih oblasti kulture izuzetno uvezani i organizovani, a shvatili su i značaj evropskog programa „Kultura“.

Osnovni cilj Evropske unije kroz taj fond i jeste poboljšati evropsko kulturno područje utemeljeno na zajedničkoj kulturnoj baštini jačanjem saradnje između kulturnih stvaratelja korisnika i institucija