Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj građana hrvatske nacionalnosti u Vojvodini od 1991. do 2002. godine smanjen je za 24 odsto. Oni su delom pobegli iz Srbije zbog sistematskog zastrašivanja. Vojvođanski građanski centar iz Novog Sada pokreće projekat koji će zabeležiti njihove priče.
Prema statistikama za vreme ratova devedesetih Vojvodinu je napustilo skoro dvadeset hiljada građana hrvatske nacionalnosti. Ova pojava je bila posebno primetna u Sremu. Za jedan od bitnijih događaja se smatra javno čitanje spiska nepodobnih građana hrvatske nacionalnosti na stranačkom skupu koji je organizovala Srpska radikalna stranka početkom maja 1992. godine u Hrtkovcima. Ubrzo posle ovog događaja, mnogima su pretili, a strah i neizvesnost postali su svakodnevica.
Sudbinu i sećanja ovih građana zabeležiće Vojvođanski građanski centar, kaže direktor organizacije, Željko Stanetić.
“Ja sam osoba koja je odrasla u Rumi u blizini Novog Sada. U jednom trenutku kada sam počeo da se interesujem za ove teme ja sam bliže bio upoznat sa stvarima koje su se dešavale u Hrtkovcima, ali i u drugim mestima u Šidu, Slankamenu, u Kukujevcima. Ako pokušate da istražite ove slučajeve videćete da ne postoji nijedan sudski proces ili optužnica u vezi sa ovim slučajevima osim slučaja Vojislava Šešelja. Jedina pozitivna stvar je da pojedini mediji barem svake godine početkom maja govore o zločinima u Hrtkovcima. Naš cilj je da premostimo taj nedostatak između dve godišnjice i da ponudimo materijal koji će biti dostupan 365 dana u godini”, rekao je Stanetić.
Novinarka Marina Fratucan je početkom devedesetih aktivno pratila sudbinu sremskih sela u kojima su živeli Hrvati.
“Te tenzije u Vojvodini, pre svega u Sremu gde su Hrtvati živeli počele su mnogo pre 1992. godine. Ja sam 1991. bila u Rumi i pravila sam priče sa ljudima na čije su kuće bačene bombe, oni su govorili i o zastrašivanjima, o pretnjama. Ljudi su u glavnom bili dosledi, većina njih, pogotovo stariji su govorili da će ostati u selima, jer oni nemaju drugu domovinu. Neki od njih su naravno pod pritiskom morali da odu”, navela je Fratucan.
Osim zastrašivanja i ispoljavanja agresije prema hrvatskoj zajednici, u periodu od 1991. do 1992. godine ubijeno je i sedmoro građana hrvatske nacionalnosti. Za ove zločine niko nije odgovarao, navodi istraživač kršenja ljudskih prava, Boris Dimitrijević.
“Posledice ovih zastrašivanja su drastične demografske promene. Jedan od primera je u šidskoj opštini. U selu Kukujevci pre 1991. godine živelo je 500 hrvatskih porodica, a danas živi samo pet. Cilj našeg poduhvata je da pronađemo i sistematizujemo što više podataka o pojavama teških kršenja ljudskih prava nacionalih manjina u Vojvodini za vreme oružanih sukoba. Nakon toga želimo da ih učinimo dostupnim što većem broju građana kako bi se stvorili temelji kulture sećanja koji bi onemogućili da se slični događaji ponove u budućnosti”, naglasio je Dimitrijević.
Vojvođanski građanski centar će tokom jednogodišnjeg istraživanja zabeležiti razgovore sa više od sto pojedinaca i pokušaće da prikupi što više arhivske medijske građe koja govori o događajima koji su se tokom devedesetih odigrali u Vojvodini.
Inače, ova organizacija ranije je već sastavila sličan arhiv koji beleži prisilnu mobilizaciju civila izbeglih iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine na teritoriji Vojvodine i Srbije tokom devedesetih godina.
Prema statistikama za vreme ratova devedesetih Vojvodinu je napustilo skoro dvadeset hiljada građana hrvatske nacionalnosti. Ova pojava je bila posebno primetna u Sremu. Za jedan od bitnijih događaja se smatra javno čitanje spiska nepodobnih građana hrvatske nacionalnosti na stranačkom skupu koji je organizovala Srpska radikalna stranka početkom maja 1992. godine u Hrtkovcima. Ubrzo posle ovog događaja, mnogima su pretili, a strah i neizvesnost postali su svakodnevica.
Sudbinu i sećanja ovih građana zabeležiće Vojvođanski građanski centar, kaže direktor organizacije, Željko Stanetić.
“Ja sam osoba koja je odrasla u Rumi u blizini Novog Sada. U jednom trenutku kada sam počeo da se interesujem za ove teme ja sam bliže bio upoznat sa stvarima koje su se dešavale u Hrtkovcima, ali i u drugim mestima u Šidu, Slankamenu, u Kukujevcima. Ako pokušate da istražite ove slučajeve videćete da ne postoji nijedan sudski proces ili optužnica u vezi sa ovim slučajevima osim slučaja Vojislava Šešelja. Jedina pozitivna stvar je da pojedini mediji barem svake godine početkom maja govore o zločinima u Hrtkovcima. Naš cilj je da premostimo taj nedostatak između dve godišnjice i da ponudimo materijal koji će biti dostupan 365 dana u godini”, rekao je Stanetić.
Novinarka Marina Fratucan je početkom devedesetih aktivno pratila sudbinu sremskih sela u kojima su živeli Hrvati.
“Te tenzije u Vojvodini, pre svega u Sremu gde su Hrtvati živeli počele su mnogo pre 1992. godine. Ja sam 1991. bila u Rumi i pravila sam priče sa ljudima na čije su kuće bačene bombe, oni su govorili i o zastrašivanjima, o pretnjama. Ljudi su u glavnom bili dosledi, većina njih, pogotovo stariji su govorili da će ostati u selima, jer oni nemaju drugu domovinu. Neki od njih su naravno pod pritiskom morali da odu”, navela je Fratucan.
Osim zastrašivanja i ispoljavanja agresije prema hrvatskoj zajednici, u periodu od 1991. do 1992. godine ubijeno je i sedmoro građana hrvatske nacionalnosti. Za ove zločine niko nije odgovarao, navodi istraživač kršenja ljudskih prava, Boris Dimitrijević.
“Posledice ovih zastrašivanja su drastične demografske promene. Jedan od primera je u šidskoj opštini. U selu Kukujevci pre 1991. godine živelo je 500 hrvatskih porodica, a danas živi samo pet. Cilj našeg poduhvata je da pronađemo i sistematizujemo što više podataka o pojavama teških kršenja ljudskih prava nacionalih manjina u Vojvodini za vreme oružanih sukoba. Nakon toga želimo da ih učinimo dostupnim što većem broju građana kako bi se stvorili temelji kulture sećanja koji bi onemogućili da se slični događaji ponove u budućnosti”, naglasio je Dimitrijević.
Vojvođanski građanski centar će tokom jednogodišnjeg istraživanja zabeležiti razgovore sa više od sto pojedinaca i pokušaće da prikupi što više arhivske medijske građe koja govori o događajima koji su se tokom devedesetih odigrali u Vojvodini.
Inače, ova organizacija ranije je već sastavila sličan arhiv koji beleži prisilnu mobilizaciju civila izbeglih iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine na teritoriji Vojvodine i Srbije tokom devedesetih godina.