Kuda plovi DS sa Đilasom za kormilom

Samo dan pošto je novi predsednik Demokratske stranke Dragan Đilas preuzeo dužnost, otvara se ključno pitanje kojim će putem ići ta partija pošto je najavio da će tek za dva meseca predstaviti plan za izlazak iz ekonomske krize. Istovremeno, svojim stranačkim kolegama– dojučerašnjim ministrima, koji nisu dobro radili svoj posao, poručio je da vrate poslaničke mandate.

Novoizabrani predsednik Demokratske stranke, trenutno najveće opozicione partije, ostao je dvostruko nedorečen u svom prvom istupu po stupanju na funkciju. Dok će, s jedne strane, javnost morati da sačeka najmanje 60 dana da čuje kakvi su to tačno antikrizni ekonomski predlozi, sa druge je ostalo nejasno kome je uputio svoju preporuku za vraćanje mandata. Zbog toga sve ostaje na nivou pretpostavki, iako su protiv nekolicine bivših ministara započeti pravni postupci zbog sumnje na zloupotrebe.

Bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac, protiv koga je Agencija za borbu protiv korupcije podnela krivičnu prijavu zbog neprijavljivanja imovine, rekao je da se ne oseća prozvanim. Svoj stav o tome izneo je i Božidar Đelić.

"Podržavam predlog Dragana Đilasa da bivši ministri podnesu odgovornost. I ja sam to uradio 9. decembra 2011. tako što sam podneo ostavku na mesto potpredsednika vlade zato što nismo dobili status kandidata u tom trenutku", naveo je on.

Većina drugih funkcionera Demokratske stranke, nije bila preterano raspoložena da se bavi Đilasovim rebusima. Među njima je i bliska Tadićeva saradnica Nada Kolundžija koja nam je u skupštinskom holu kratko odvratila:



Kako će se ovakav poziv za unutarstranačko pročišćenje odraziti na stanje u partiji u kojoj je posle poraza na poslednjim izborima bilo dosta sukoba, zbog čega joj je u jednom trenutku pretio rascep? Deo toga su bile javne Đilasove kritike upućene Vuku Jeremiću, priče da će vojvođanski premijer Bojan Pajtić osnovati svoju stranku, ali i oštriji istupi Borisa Tadića u kampanji za lidera stranke pre dogovora sa Đilasom.

Uprkos tome što će doći do trzavica, novinar Dragan Bujošević smatra da neće biti dramatičnih posledica, jer je teren za to pripremljen unapred.

"Dakle, ako se odnosi na sve to će biti jedna poprilična, ajde da kažemo, čistka. Da upotrebim tu reč, dakle to je nekih osmoro ljudi. Od kojih su neki, dok su se spremali ovi izbori slovili kao ljudi bliski Đilasu, ili ljudi na koje Đilas jako računa. Jedan od pokazatelja je to što je Đilas za taj predlog dobio veliki aplauz, to onda znači da demokrate misle da mnogi ti njihovi ljudi nisu dobro radili i da nisu zaslužili nagradu, nego kaznu. Moguće je da Đilas ima sasvim pristojnu podršku za tu vrstu akcije i da ona zbog toga neće izazvati neku veliku reakciju. Ali, je prirodno da će svako od tih ljudi pokušati da zadrži što veći uticaj u stranci, da zadrži neki svoj status", ocenjuje Bujošević.

Ideolozi i praktičari

Osim Đilasa, na najvišim stranačkim funkcijama - potpredsedničkim našli su se, uglavnom, malo poznati kadrovi. Zbog toga se postavlja pitanje da li će posle velikog izbornog poraza i mnogobrojnih grešaka demokrate biračima moći da ponude ono što se od nje očekuje? Sociolog Dušan Bogdanović ne gaji prevelike nade da će se to dogoditi.

"Dobra vest je da Boris Tadić više nije predsednik DS-a. Ali loša vest nije toliko da je to postao Dragan Đilas, koliko da se u toj partiji ništa nije ni promenilo. Ne govorim samo o proteklih 10 godina za vreme kojih je Boris Tadić tom strankom i Srbijom upravljao kao svojim biciklom, nego i ovih nekoliko meseci nakon majskih izbora nisu iskorišćeni da se u toj partiji povede jedna vrlo ozbiljna debata o tome: čekajte ljudi gde smo to mi pogrešili, zašto nas više niko neće? Demokratska stranka i posle ove Skupštine ima dva najveća neprijatelja: Srpsku naprednu stranku koja želi da je uništi i samu sebe", kaže Bogdanović.

Personalne promene unutar stranke mogle bi da doprinesu njenoj agilnosti i odlučnosti. Ipak za prve rezultate potrebno je vremena, pošto je podseća Bujošević, Đilas do sada više delovao kao gradonačelnik Beograda, a ne kao zamenik predsednika stranke – što je do juče bio.

"Nemate mnogo ideologa, imate više praktičara i to će biti jedna od stvari koja može da obeleži rad DS-a. Stranka kakva je demokratska mora da ima i te ideologe, ljude koji mogu da zauzimaju relevantne političke stavove. Jedan od problema DS-a bio je i to što su svi postali u jednom trenutku ministri. Niste imali koga da pozovete iz te stranke da vam objasni političke stavove. Ono što jeste bitno danas je da Đilas napravi i takve ljude. Ne znam ko to u celoj ovoj kombinaciji može da bude, ali jedna velika stranka mora da ima tako nekoga", ocenjuje Bujošević.

Previranja u Demokratskoj stranci bila bi unutarstranačka stvar da to nije jedina opoziciona stranka koja može da bude kakav-takav korektiv onima – partijama koje su bile na vlasti tokom 90.-ih i koje trenutno odlučuju o sudbini zemlje.