Administracija predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) delimično je ublažila sankcije Kubi, između ostalog, dozvoljavajući veći broj letova na karipsku državu i ukidanjem ograničenja slanja doznaka, zaključivši da je najbolji način za promene u Havani direktno angažovanje s kubanskim narodom koji trpi jednu od najgorih ekonomskih kriza u toj zemlji, pišu svetski mediji.
Uklanjanje ograničenja
Bajdenova administracija najavila je ublažavanje ograničenja putovanja na Kubu i ukidanje kontrole slanja doznaka članovima porodica usred ekonomske krize u karipskoj državi i porasta ilegalne emigracije iz te zemlje u SAD, ističe Tajms (The Times).
Stejt department je saopštio da će ukloniti ograničenje od 1.000 dolara po tromesečju za slanje novca iz SAD članovima porodice, kao i da će dozvoliti da se doznake šalju ljudima van porodice za podršku kubanskim preduzetnicima.
Takođe će biti dozvoljeni redovni i čarter letovi do lokacija izvan Havane, dok će biti obnovljen i program za reunifikaciju kubanskih porodica.
Prethodni predsednik SAD Donald Tramp (Trump) pojačao je sankcije Kubi, uključujući ukidanje dozvola za slanje doznaka i kažnjavanje naftnih tankera koji idu u tu zemlju. U svojim poslednjim danima na funkciji, Tramp je proglasio Kubu za "državu sponzora terorizma", delom zbog njene podrške predsedniku Venecuele Nikolasu Maduru (Nicolas).
Zvaničnici Bele kuće rekli su da će SAD takođe povećati diplomatsko prisustvo na Kubi, koje je smanjeno 2017. godine posle niza neobjašnjivih oštećenja mozga poznatih kao "Havanski sindrom" koja su zadobila diplomate, špijuni i drugi državni službenici.
U prvoj nedelji aprila, američka ambasada u Havani nastavila je obradu viza za Kubance na ograničenoj osnovi, više od četiri godine pošto je prekinula konzularne usluge usred zaoštravanja odnosa dve zemlje.
Preokretanje Trampove politike
Preokretanje politike prema Kubi iz Trampove ere koja je u velikoj meri izolovala zemlju i njen narod od SAD usledilo je u vreme kada se Havana suočava s, prema rečima američkih zvaničnika, najgorom humanitarnom krizom u tri decenije, ukazuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Prošlog leta, Kubu je potresao nezapamćeni talas protesta dok su ljudi protestovali zbog manjka osnovnih namirnica i pozivali na slobodu, navodi američki list, dodajući da su protesti ugušeni posle čega su mnogi demonstranti osuđeni na zatvorske kazne na suđenjima po skraćenom postupku.
Te okolnosti su dovele do najvećeg talasa migracija s Kube ove godine od 1980. godine. Samo prošlog meseca, ističe Volstrit džurnal, u SAD je ilegalno došlo 35.000 Kubanaca.
Kubansko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je najavljena promena "pozitivna, ali veoma ograničenog obima". U saopštenju se navodi da Bajden ispunjava neka od svojih predizbornih obećanja, ali je navedeno i da Vašington nije ukinuo embargo niti uklonio sva ograničenja za kubanske entitete ili putovanja državljana SAD, usled čega se američka politika prema Kubi nije dramatično promenila, kao i da je pristup Vašingtona kriv za porast ilegalne migracije.
U nedavnim pregovorima o migraciji sa Kubom, Bajdenova administracija je ponudila da obnovi nekoliko mogućnosti za imigraciju Kubanaca u zamenu da vlasti u Havani počnu da primaju nazad deportovane građane.
Odluka predsednika Bajdena usledila je posle više od godinu dana preispitivanja politike prema Kubi na kojoj je ekonomiji pod pritiskom pandemije COVID-19, ali i ruske invazije na Ukrajinu, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Rat u Ukrajini je ugrozio kubansku ekonomiju pošto je nedostatak goriva doveo do nestanaka struje i ograničenja javnog prevoza. Ti problemi su se nadovezali na pad prihoda od turizma tokom pandemije, što je dovelo do hronične nestašice hrane i lekova.
Kuba je pod američkim trgovinskim embargom još od 60-ih godina. Bivši predsednik Barak Obama (Barack) ublažio je neke od najstrožih mera dok je bio u Beloj kući, ali je njegov naslednik Tramp poništio neke od novih mera.
Američka politika prema Kubi, kako navodi britanski list, može da ima posledice na izbore u SAD, budući da konzervativni kubansko-američki birači koji imaju tendenciju da favorizuju tvrđu liniju prema komunističkim vlastima u Havani, predstavljaju značajan blok na Floridi.
Kritike ispunjavanja predizbornog obećanja
Delimično ukidanje sankcija Kubi je prvi Bajdenov potez ka ispunjenju predizbornog obećanja da će poništiti mnoge sankcije koje je uveo njegov prethodnik Tramp, ističe Njujork tajms (The New York Times).
Iako su zvaničnici administracije rekli da će nove mere biti "usredsređene na ljudska prava i osnaživanje kubanskog naroda", odmah su naišle na osudu senatora poreklom s Kube Boba Menendeza iz Bajdenove Demokratske partije koji je rekao da najava "rizikuje da pošalje pogrešnu poruku pogrešnim ljudima, u pogrešno vreme i iz svih pogrešnih razloga".
Razmimoilaženje Bajdena i Menendeza zadire u srž razlika u obe američke stranke o tome kako se nositi s kubanskom vladom, ukazuje list, dodajući da je represija kubanskih vlasti prošle godine navela Bajdena da uvede uglavnom simbolične sankcije kubanskim policijskim zvaničnicima i drugim optuženim za kršenje ljudskih prava, ali je to takođe otežalo ispunjenje njegovog predizbornog obećanja da će obnoviti odnose po zamislima Obamine administracije u kojoj je sadašnji predsednik bio potpredsednik.
Zvaničnici Bajdenove administracije zaključili su da je vraćanje statusa quo iz januara 2017, kada je Obama otišao s funkcije, podjednako komplikovano u slučaju Kube kao i u slučaju Irana, gde su posrnuli slični pokušaji.
U reviziji koju je sprovela Bajdenova administracija zaključeno je da je najbolji način da se dođe do promena na Kubi direktno angažovanje s njenim narodom, a ne njenom vladom, što je takođe bila logika Obaminog otvaranja prema Havani.
Menendez, kao i drugi kritičari popuštanja sankcija Kubi, ima sasvim drugačiji stav – jedini način da se promeni ponašanje kubanske vlade je da se zaustave njeni prihodi i on se posebno usprotivio odluci administracije da dozvoli grupama da putuju na Kubu, mada ne i pojedinačnim turistima. "Da budemo jasni, oni koji i dalje veruju da će povećanje putovanja proizvesti demokratiju na Kubi jednostavno su u stanju poricanja", rekao je on, dodajući da "decenijama svet putuje na Kubu i ništa se nije promenilo".
Pretnja Bajdenovom američkom samitu
Bajdenova administracija takođe bi mogla biti osramoćena pošto sve veći broj lidera s američkih kontinenata preti da neće prisustvovati samitu koji Bajden organizuje sledećeg meseca u Los Anđelesu, pošto su zvaničnici SAD nagovestili da Kuba verovatno neće biti pozvana, ukazuje Vašington post (The Washington Post).
Visoki zvaničnici administracije kazali su da pozivi na skup, koji će početi 6. juna, još nisu poslati i da još nije doneta konačna odluka ko će biti pozvan na američki samit, ali insistiraju da nove mere prema Kubi nisu povezane s tom kontroverzom.
Bajdenova administracija ranije je navela da ne želi da prisustvuju "nedemokratske" zemlje, poput Kube, Venecuele i Nikaragve.
Na to je usledio odgovor predsednika Meksika, Bolivije, Hondurasa i nekoliko karipskih država koji su rekli su da neće prisustvovati samitu, dok su neki drugi nagovestili da se možda neće pojaviti.
Zvaničnici administracije su takođe izbegli pitanja da li je rešen navodni razlog za smanjenje broja diplomatskog osoblja u ambasadi i konzulatima, odnosno misteriozni "Havanski sindrom".
Trampova administracija je optužila da su ti zdravstveni problemi rezultat "napada" kubanske vlade na diplomate. Kuba je to negirala, a isti medicinski problem kod američkih diplomata je kasnije zabeležen u nizu zemalja i uzrok nikad nije utvrđen.