Festival Krokodil: Pisci ničijih zemalja

O indentitetima, tromeđama, detinjstvu, Titu i Jugoslaviji, pa i fudbalu, pričalo se dva dana u amfitetaru ispred Muzeja istorije Jugoslavije, gde se 14. i 15. juna održalo četvrto letnje Književno regionalno okupljanje koje otklanja dosadu i letargiju (KROKODIL).

U pauzama su se čitali delovi iz knjiga, tek napisane priče ili su se recitovale pesme Jovana Jovanovića Zmaja, a sve to uz voditeljski dvojac koji čine Kruno Lokotar i Ivan Bevc koji su već četiri godine zaslužni za prepoznatljiv duh festivala.

Među 16 pisaca koji su ove godine nastupali na Krokodilu u dva grada – Zagrebu i Beogradu – beogradskom delu su pripali Dragoljub Raša Todosijević, Edo Popović, Mirjana Novaković, Laslo Vegel, Vladimir Pištalo, Igor Štiks, Mirjana Đurđević, Tea Tulić, austrijska mlada spisateljica Valeri Friš...

Čitalo se na bhs jeziku, na mađarskom i nemačkom, čitalo se sa papira, iz knjiga, sa poprsja suprugine majice...

„Krokodil je juče je doplivao Savom do Zagreba i onda se opustio pa se nizvodno pustio neka ga nose i vratio do Beograda“, kazao je Lokotar i najavio prvog pisca koji je svojim nastupom otvorio mali alternativni regionalni festival – hrvatskog književnika Edu Popovića.

Pun amfitetatar aplauzom je ispratio delove iz knjige „Lomljenje vjetra“, koju je Lokotar nazvao aktivističkim, pamflet romanom koji poziva na pobunu.

„Kruno je u pravu kad kaže da iz Zagreba čarter ne bi imao smisla jer ovoliko ljudi bi se u Zagrebu skupilo samo za nogometnu utakmicu“, primetio je Popović i osvrnuo se na opasku o pobuni „Mene često pitaju da je moguća pobuna ili otpor, nema kritične mase, ali mislim da svako od nas može sam da učini mnogo. Nikada zemljama nisu vladali pametni i obrazovani nego i ambiciozni, oni koji su spremni žrtvovati sve osim sebe da bi dobili što su htjeli i uvijek je istorija njih pamtila Ono što mogu jeste promijeniti sebe, i da citiram indijsku aktivistkinju Vandanu Šivu koja je na akcije pokreta Okupiraj ovo i ono rekla – Okupiraj sebe! Mislim da je to dobar put, dobar prvi korak“, kazao je Popović.

Pljesak i odjava, a zatim najava – na onom jeziku piše, tamo mu daju nagrade iako piše o ovome ovde, ovde piše zato što oduvek živi ovde ali pošto piše na onom jeziku od tamo prevode ga ovamo, tako da nagrade dobija tamo, a ovde ih ne može dobiti, a ovde ga svi rado čitamo – ukratko Laslo Vegel.

Vegel je uz opaske o ljubavi prema tromeđama poput pisca Mirka Kovača, kazao kako je teško biti dijaspora i da je zapravo pisac ničije zemlje.

„Nisi ni tamo nii ovde, nego na nekoj ničijoj zemlji i tu možeš da živiš po svom zakonu ali mu se s druge strane ništa ne toleriše, jer kad vas dve strane kontrolišu onda je mnogo teže, uvek morate da bežite. Ja sam pisac ničije zemlje“, kazao je Vegel i pročitao odlomak iz knjige na mađarskom jeziku dok je prevod išao na video bimu iza njega.

Prvo veče Krokodila nastupili su i umetnik Raša Todosijević koji je sa suprugine majice čitao jedan od svojih tekstova, Uglješa Šajtinac, a za muzičku pauzu bio je zadužen Sttutgart Online.

Iznenađenje večeri i jedini učesnik koji je pozvan na bis. bio je legendarni Raša Popov, koji je publici predstavio audio izdanje knjige Jovana Jovanovića Zmaja „ Čupoglavac iz kutije“ koju izdaje Reflektor. Uz buran aplauz, smeh i uzvike ispraćen je nakon recitacije „Pačje škole“ za koju je sam priznao da ga je, kad je imao pet godina, rasplakala jer ju je shvatio tragično.

Reflektor je i drugo veče imao svoj EPP – predstavljanje audio izdanja knjige Marka Vidojkovića „Kandže“ koje čita Sergej Trifunović.

A uz Vidojkovića, na sceni amfitetatra pred nekoliko stotina Beograđana koji su se i drugo veče, uprkos fudbalskom prvenstvu Evrope, okupili da slušaju prozu i poeziju i da se zabavljaju, pojavili su se – mlada riječka književnica Tea Tulić, Vladimir Pištalo, Mirjana Novaković, Valerri Friš... Sve je počelo čitanjem priče Igora Štiksa „Moja ulogu u usponu i padu Jugoslavije“.

Ćaskanjem o putovanjima, odlascima, povratcima, potrebi da se pisac geografski odredi u čemu su Igora Štiksa mediji smestili u region, i, naravno, o Subversive film Festivalu koji se već pet godina održava u Zagrebu.

Za muzičke pauze poslednje večeri bili su zaduženi italijanski agropankeri – Arbe Garbe, putujući bend koji je na turneji po zemljama Balkana gde raznosi knjige za sarajevsku Vijećnicu i druge ustanove kulture kojima su potrebne.

Krokodil je i ove godine pokazao da je uspeo da se izbori među beogradskom publikom za svoje mesto na kulturnoj mapi grada. Književni festival koji ne treba da se plaši za publiku, bez obzira na vreme i na usputne teškoće poput fudbala, retkost je na ovim prostorima, a još kad se dodaju originalna atmosfera i humor voditeljskog dvojca, dobar izbor muzike, može se slobodno reći da je koncept KROKODIL-a, koji su osmislili Lidija Kusovac, Ana Pejović i Vladimir Arsenijević, uspeo.

Bez obzira da li mu je, kako Lokotar kaže, nebo sklono kao poslednje tri godine, ili publiku pljusak natera u amfiteatar Muzeja istorije Jugoslavije, kao što se desilo na prvom festivalu.