Potrošnja u Španiji je smanjena u aprilu za 9.8 odsto na godišnjem nivou, što je najveći pad od 2003. godine, saopštio je Nacionalni institut za statistiku. Očekuje se dalji negativni trend, pa investitore čak više brinu ekonomski problemi ove zemlje, nego mogući izlazak Grčke iz evrozone.
Ovaj pad prometa u maloprodaji je gotovo trostruko veći od martovskog minusa koji je iznosio 3,8 posto, što je mnogo nepovoljnije nego što se očekivalo. Potrošnja u Španiji se smanjuje već 22 mesec zaredom.
Španski potrošači opreznije kupuju zbog rigoroznih vladinih mera štednje, povećanih poreza i najveće stope nezaposlenosti u Evropi od 25 odsto. U trgovinskom sektoru nezaposlenost je povećana za 1.2 procenta u poslednjih godinu dana. Španska privreda je ponovo upala u recesiju u poslednjem kvartalu prošle godine i prva tri meseca ove. Nacionalna banka Španije je saopštila u utorak da će se ovaj negativni trend zadržati i u sledećem kvartalu. To je drugi put da se ekonomija ove zemlje našla u recesiji od izbijanja globalne krize 2008. godine. Evropska Unija procenjuje da je španskom finansijskom sektoru potrebna pomoć od oko 100 milijardi evra.
Ovo je poslednja u nizu loših vesti iz španske ekonomije. U ponedeljak su kamate na 10-to godišnje državne obveznice dostigle rekordni nivo od 6.5 odsto. Smatra se da kada ta cifra pređe sedam procenata da zadužena zemlja ulazi u veoma opasnu zonu u kojoj nije više u stanju da izmiruje svoje obaveze.
Zbog toga je indeks španske berze IBEX 35 u ponedeljak dostigao najnižu vrednost u poslednjih devet godina.
Ovo povećanje cene zaduživanja usledilo je nakon saopštenja u petak da će bankarskoj grupaciji „Bankija“ biti potrebno mnogo veća pomoć države nego što je prvobitno procenjivano – tačnije 23.5 milijardi evra. Procenjuje se da je vrednost njenih nenaplativih dugova dostigla 40 milijardi evra, nasuprot prethodnoj prognozi o „toksičnim“ kreditima od 32 milijarde evra.
Doduše, premijer Mariano Rahoj je rekao u ponedeljak pomoć države “Bankiji“, neće imati "nikakav uticaj" na budžetski deficit.
Vlada se obavezala da će ove godine sniziti budžetski deficit sa 8,9 odsto na 5,3 odsto od BDP-a.
Rahoj je ponovio da Španija neće tražiti sredstva iz spoljnih fondova da pomogne svom bankarskom sistemu u teškoćama.
“Bankija” je nastala stapanjem sedam regionalnih banaka za koje se tvrdilo da su previše slabe da opstanu pojedinačno nakon što su došle pod udar nenaplativih kredita u posrnulom španskom sektoru nekretnina.
Neki ekonomisti smatraju da će spasavanje “Bankije” podići španski javni dug daleko iznad 79,8 odsto od BDP koji je Madrid zacrtao da će imati na kraju 2012. godine.
Rahoj je rekao da će “Bankija” biti prodata kada se konsoliduje.
Ovaj pad prometa u maloprodaji je gotovo trostruko veći od martovskog minusa koji je iznosio 3,8 posto, što je mnogo nepovoljnije nego što se očekivalo. Potrošnja u Španiji se smanjuje već 22 mesec zaredom.
Španski potrošači opreznije kupuju zbog rigoroznih vladinih mera štednje, povećanih poreza i najveće stope nezaposlenosti u Evropi od 25 odsto. U trgovinskom sektoru nezaposlenost je povećana za 1.2 procenta u poslednjih godinu dana. Španska privreda je ponovo upala u recesiju u poslednjem kvartalu prošle godine i prva tri meseca ove. Nacionalna banka Španije je saopštila u utorak da će se ovaj negativni trend zadržati i u sledećem kvartalu. To je drugi put da se ekonomija ove zemlje našla u recesiji od izbijanja globalne krize 2008. godine. Evropska Unija procenjuje da je španskom finansijskom sektoru potrebna pomoć od oko 100 milijardi evra.
Ovo je poslednja u nizu loših vesti iz španske ekonomije. U ponedeljak su kamate na 10-to godišnje državne obveznice dostigle rekordni nivo od 6.5 odsto. Smatra se da kada ta cifra pređe sedam procenata da zadužena zemlja ulazi u veoma opasnu zonu u kojoj nije više u stanju da izmiruje svoje obaveze.
Zbog toga je indeks španske berze IBEX 35 u ponedeljak dostigao najnižu vrednost u poslednjih devet godina.
Ovo povećanje cene zaduživanja usledilo je nakon saopštenja u petak da će bankarskoj grupaciji „Bankija“ biti potrebno mnogo veća pomoć države nego što je prvobitno procenjivano – tačnije 23.5 milijardi evra. Procenjuje se da je vrednost njenih nenaplativih dugova dostigla 40 milijardi evra, nasuprot prethodnoj prognozi o „toksičnim“ kreditima od 32 milijarde evra.
Doduše, premijer Mariano Rahoj je rekao u ponedeljak pomoć države “Bankiji“, neće imati "nikakav uticaj" na budžetski deficit.
Vlada se obavezala da će ove godine sniziti budžetski deficit sa 8,9 odsto na 5,3 odsto od BDP-a.
Rahoj je ponovio da Španija neće tražiti sredstva iz spoljnih fondova da pomogne svom bankarskom sistemu u teškoćama.
“Bankija” je nastala stapanjem sedam regionalnih banaka za koje se tvrdilo da su previše slabe da opstanu pojedinačno nakon što su došle pod udar nenaplativih kredita u posrnulom španskom sektoru nekretnina.
Neki ekonomisti smatraju da će spasavanje “Bankije” podići španski javni dug daleko iznad 79,8 odsto od BDP koji je Madrid zacrtao da će imati na kraju 2012. godine.
Rahoj je rekao da će “Bankija” biti prodata kada se konsoliduje.
