Visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit (Christian Schmidt) podržao je inicijativu "Otvoreni Balkan", ocenjujući da je regionalna saradnja neophodna i da svi treba da rade zajedno na učešću u tom projektu.
Svi zajedno moramo da shvatimo da identitet treba zadržati, ali moramo se dogovoriti da ekonomske prepreke prevaziđemo, rekao je Šmit 4. oktobra na otvaranju 21. Beogradskog ekonomskog foruma.
Šmit je, povodom komentara da je Otvoreni Balkan "nešto što su Srbi napravili", rekao da nije pitanje ko je šta učinio, "nego šta ja mogu da iskoristim kao prednost iz toga u ekonomskom smislu".
Dačić: Otvoreni Balkan "istorijska šansa"
Predsednik Skupštine Ivica Dačić izjavio je da brzina evropskih integracija nije kakvu Srbija zaslužuje, ali da će reforme biti nastavljene, istakavši da se politička pitanja ne mogu odvojiti od velikog ekonomskog uspeha koji je Srbija ostvarila.
"EU ima unutrašnje strukturne turbulencije koje su možda glavni razlog što brzina kretanja ka članstvu nije onakva kakvu zaslužujemo i očekujemo", rekao je Dačić, dodajući da Srbija zbog toga "ne sedi skrštenih ruku i ne pada u očaj".
Obraćajući se na otvaranju 21. Beogradskog ekonomskog foruma, Dačić je dodao da veruje da će promenjena metodologija proširenja učiniti proces bržim i efikasnijim a da će Srbija nastaviti da sprovodi reforme.
Govoreći o inicijativi Otvoreni Balkan, Dačić je istakao da je to "istorijska šansa da balkanski narodi urade nešto sami za sebe, a da im to nije doneo neko sa strane", ali da i taj projekat doživljava osporavanja i kritike, "iako nije zaslužio".
Pozvao je i druge zemlje regiona da se pridruže inicijativi, smatrajući da "nema potrebe da bilo ko čeka i okleva".
"Možemo da nadjemo načine da rešavamo barijere koje postoje u regionu, da bi svi zajedno bili jači u ekonomskom smislu i da bismo štitili svoje zajedničke interese i kada pregovaramo s nekim sa strane, uključujući Brisel", rekao je Dačić.
Šta je Otvoreni Balkan?
Otvoreni Balkan (eng. Open Balkan) je novo ime regionalne inicijative, ranije poznate pod nazivom "Mali Šengen". Prvi sastanak "Malog Šengena" je održan oktobra 2019. u Novom Sadu, a glavni zagovarači inicijative su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Albanije i Severne Makedonije, Edi Rama i Zoran Zaev.
Inicijatorima "Malog Šengena" je uzor bila Šengenska zona, područje koje obuhvata 26 evropskih zemalja koje su zvanično ukinule sve pasoške i sve druge vrste granične kontrole na svojim zajedničkim granicama.
Vučić, Rama i Zaev su na sastanku u Skoplju 29. jula, kada je inicijativa preimenovana u Otvoreni Balkan, postigli dogovor prema kojem bi od 1. januara 2023. trebalo da budu ukinute granične kontrole između Srbije, Severne Makedonije i Albanije.
"Ako prevaziđemo slabosti administracije, 1. januara 2023. godine neće biti granica između naših zemalja. Od Beograda do Tirane niko vas neće zaustavljati", rekao je Vučić nakon sastanka u Skoplju.
Od prvog predstavljanja ove ideje pre dve godine do danas uvedeno je slobodno kretanje građana s ličnom kartom između Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Takođe, potpisan je i sporazum o saradnji u prevenciji i otklanjanju posledica elementarnih nepogoda.
