Senator Sjedinjenih Američkih Država Kris Marfi (Chris Murphy) rekao je na konferenciji za novinare u Beogradu 25. maja da je dogovor Kosova i Srbije iskorak na koji obe strane treba da budu ponosne, ali da treba brzo implementirati dogovoreno.
“Nekad je lako napraviti dogovor u poređenju sa implementacijom”, rekao je on.
Marfi je rekao i da zna da je u Beogradu fokus na Zajednici opština sa srpskom većinom, ali, kako navodi, “dogovor traži da obe strane preduzmu korake ka implementaciji”.
On je rekao da pitanje rokova za implementaciju treba ostaviti pregovaračima i ekspertima, ali da zna da se mora reagovati brzo.
“Mislim da ne bi trebalo još godinu dana da bi se osmislilo kako da se uspostavi Zajednica u skladu sa Ustavom Kosova. Ne bi trebalo da traje još godinu dana da Srbija ispuni svoje obaveze i dozvoli Kosovu da se učlani u međunarodne organizacije”, rekao je on.
Kosovo i Srbija su 27. februara u Briselu postigli Sporazum o normalizaciji odnosa, dok su 18. marta u Ohridu dogovorili Aneks za njegovu primenu.
Zajednica opština sa srpskom većinom je dogovorena 2013. godine. Zvaničnici Kosova odbijaju da formiraju Zajednicu sa obrazloženjem da nije u skladu sa Ustavom Kosova.
Marfi o rezultatima izbora na severu Kosova
Marfi je odgovarajući na pitanja novinara govorio i o izborima na severu Kosova gde su novoizabrani gradonačelnici opštine Zvečan, Leposavić i Zubin Potok položili zakletvu 25. maja.
Te izbore je bojkotovalo većinsko srpsko stanovništvo u tom regionu, koje sada ne prihvata rezultate, odnosno nove gradonačelnike iz redova albanske zajednice.
Marfi je rekao da je dogovor između Srbije i Kosova i njegova implementacija od najvećeg značaja i za sever Kosova.
"Najbrži način da se reše ove tenzije u opštinama sa srpskom većinom oko pitanja izbora i policijskih službenika je da obe strane - Srbija i Kosovo - sprovedu dogovoreno", rekao je on.
On je dodao da ako se formira Zajednica opština sa srpskom većinom i Srbija realizuje dogovoreno "nema razloga za bojkot izbora i tenzije koje smo viđali oko relativno malih pitanja, poput registarskih tablica".
'Borba protiv dezinformacija iz Rusije'
Odgovarajući na pitanje RSE o ruskom uticaju u Srbiji, Marfi je rekao da to pitanje koje se ne tiče samo Srbije.
"Rusija ima veliko medijsko prisustvo u celom regionu, kao i u Sjedinjenim Državama", rekao je on.
Prema njegovim rečima, ono što Srbija treba da uradi na tom planu je da se postara "da svi znaju ko je izvor informacija i koja je agenda iza tog izvora".
"Svakako želimo partnerstvo sa svakim ko želi da više radi na označavanju izvora dezinformacija kao i u borbi protiv dezinformacija", kazao je Marfi.
On je ukazao i na to da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić "jasno stavio do znanja" da je Srbija protiv agresije Rusije na Ukrajinu.
"Budućnost Srbije je sa EU i SAD, ne sa Rusijom. Potpuno razumem istorijske i kulturne veze između Srbije i Rusije, ali nadam se da možemo nastaviti sa politikom savezništva. Ali, o tome treba da odluči Vlada u Srbiji", rekao je on.
Marfi je istakao i da je ono što je Rusija uradila u Ukrajini "neprihvatljivo", kao i da će nastaviti da insistira na tome "da je za građane Srbije bolje da se usaglasi sa sankcijama" protiv Rusije.
Marfi o 'dogovoru vlasti i opozicije' nakon pucnjava
Senator Marfi rekao je, povodom mera kontrole naoružanja koje je Srbija preduzela nakon tragičnih pucnjava u maju, da "Srbija ima priliku da pokaže svetu da ravnodušnost nije opcija".
"Nadam se da će Vlada moći da se usaglasi sa opozicijom u narednim nedeljima i donese mere koje će osigurati da samo prikladni ljudi mogu da imaju pristup oružju", rekao je on.
Marfi je naveo da Sjedinjene Države "nisu pokazale neophodnu hrabrost da se zauzmu za svoje državljane i usvoji zakone koji oružje drži dalje od opasnih osoba i koji opasno oružje drže dalje od ulice".
"Naš problem u Sjedinjenim Državama je što imamo medijsku kulturu koja često veliča nasilje. Naš najveći problem je oružje", rekao je on.
Marfi je istakao da se nada da će u Srbiji "protesti dovesti, makar kratkoročno, do toga da sve strane sednu zajedno i razgovaraju o zajedničkom rešenju i zajedničkom odgovoru".
Posle dva masovna ubistva u Srbiji početkom maja, opozicija je organizovala do sada dva protesta u Beogradu pod sloganom "Srbija protiv nasilja". Na njima je učestvovalo desetine hiljada ljudi.
Sa protesta se traži zatvaranje televizija sa nacionalnom frekvencijom koje, kako se navodi, promovišu nasilje, poput televizija Pink i Heppy, ostavke ministra policije Bratislave Gašića i šefa bezbednosne agencije Aleksandra Vulina, hitno ukidanje rijaliti programa, zamena članova saveta REM-a (Regulatorno telo za elektronske medije).
Sa druge strane za 26. maj predsednik Srbije Aleksandar Vučić zakazao je miting u Beogradu kao odgovor na proteste u Srbiji koje je nazvao “pokušajem zloupotrebe tuge”.
Regionalna poseta senatora Marfija
Marfi se 25. maja sastao sa predsednikom i premijerkom Srbije Anom Brnabić.
Vučić je napisao na društvenoj mreži Instagram da je tog dana imao otvoren razgovor sa senatorima SAD-a Kris Marfijem i Garijem Pitersom.
Iz Vlade Srbije je saopšteno da su se premijerka i američki senatori saglasili da je puna primena Briselskog sporazuma "od izuzetnog značaja ne samo za nastavak dijaloga Beograda i Prištine, već i za obezbeđivanje održive stabilnosti i mira u regionu".
Senatori SAD-a borave u poseti Zapadnom Balkanu i do sada su posetili Prištinu i Podgoricu.
U Prištini su razgovarali sa predsednicom Vjosom Osmani i premijerom Aljbinom Kurtijem, posle čega su poručili da bi Srbija trebalo da prekine blokadu članstva Kosova u međunarodnim organizacijama dok je, sa druge strane, potrebno da Kosovo osnuje Zajednicu opština sa srpskom većinom.
