Osumnjičeni za šverc dve tone kokaina i čovek koji se dovodi u vezu sa čak dvadeset ubistava, a za kojim traga srpska policija, pobegao je iz Crne Gore u Hrvatsku. Barem tako prenose neki mediji. Njegovo ime je Darko Šarić i poznat je kao biznismen bar u dve države regiona.
Slučaj Šarić jedan je odnih koji pokazuje koliko je nužna saradnja država Balkana na gonjenju lidera organizovanog kriminala. Upravo u to ime predstavnici tužilaštva šest država regiona u Rimu su u ponedeljak potpisali dopunjeni Memorandum o razumevanju. To je korak koji sve strane pozdravljaju, iako ga same nisu inicirale.
Rimski samit tužilaca Jugoistične Evrope iniciran je u Evropskoj uniji a u okviru PROSEKO projekta. Reč je o programu unapređenja međunarodnesaradnje tužilaca putem direktnih kontakata. Iz Rima portparol Republičkog tužilaštva Srbije Tomo Zorić o napretku koji bi potpisani Memorandom trebalo da obezbedi:
“Ovaj sporazum omogućiće brzu i efikansu razmenu dokumenata, informacija i dokaza u krivičnim postpucima. Takođe će unaprediti međunarodnu saradnju tužilaca putem direktnih kontakata. To podrazumeva da će nakon zaključenja ovog sporazuma se zaključivati i ugovori o formiranju zajedničkih timova, saslušanja putem video linka i telefonskih konferencija, kontrolisanje isporuka, vođenje prikrivenih istraga, opservacija prekograničnog organizovanog kriminala”, objasnio je Zorić.
Svi pobrojani elementi mogli bi već ovih dana da budu primenjeni na slučaju Šarić. Za pljevaljskim narko bosom, kako ga opisuju neki mediji, srpska policija traga od prošle sedmice zbog sumnje da je umešan u šverc više od dve tone kokaina iz Urugvaja.
SKORO UOBIČAJENA PRAKSA?
U policiji ga dovode u vezu sa Miletom Miljanićem vođom kriminalnog ganga zvanog “Amerika”, kao i sa čak 20 likvidacija. Po pisanju “Pobjede” Šarić pokušava da nadmudri sistem zbog čega se sklonio najverovatnije u Hrvatsku, a ne isljučuje se ni Švajcarska. U crnogorskoj policiji to nisu mogli da potvrde.
“Proverom u efidenciji utvrđeno je da D. Š. nije državljanin Crne Gore. Ukoliko bude pronađen na našoj teritoriji biće lišen slobode uz određivanje ekstradicionog pritvora radi isporučenja državi koja ga potražuje”, kaže portparolka Tamara Ralević.
Ivica Dačić
Šarić nije prvi koji je mogao pomisliti da će sklanjanje u komšijske države biti dovoljno da se izbegne pravda. U Hrvatsku su se sklanjali i oputženi za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana, iz Hrvatske ka Srbiji su bežale ubice Ive Pukanića i Nike Franjića, Milorad Ulemek Legija se krio jedno vreme u Hercegovini, a utočište u BiH je pronašao i osuđeni ratni zločinac Branimir Glavaš. Šarić slučaj - koji se rešava upravo kada se potpisuje Memorandum o saradnji - mogao bi postati primer kako bi u buduće trebalo sarađivati.
“Očekujuemo konstruktivnu saradnju. Očekujemo i da koja god država na svojoj teritoriji pronađe ljude koji se traže u Srbiji, ne samo povodom ovog nego i povodom raznih drugih slučajeva, da će to biti rešeno u skladu sa policijskom saradnjom kakva je definisana u okviru Interpola”, izjavio je šef srpske policije Ivica Dačić.
Isprepletanost regionalnog kriminala pokazuje da borba protiv njega može biti uspešna samo ukoliko je jednako isprepletana i povezana. U Ministarstvu pravde Srbije veruju da su tu učinili korake koje bi Vlade država regiona trebalo da kopiraju.
“S obzirom da je preko 90 odsto svih postupaka za borbu protiv narko dilera inicirala Republika Srbija, zaista nismo u stanju to radimo. Nego, očekujemo konkretnu i efikasnu pomoć naših suseda. Mislim da danas ne postoji osoba koja može da pobegne od odgovornosti i potpuno je sporedno pitanje da li je neko pobegao iz jedne zemlje u drugu. Samo je pitanje dana kada će učinioci biti lišeni slobode. Naravno, ne treba zaboraviti da su počinioci najtežih krivičnih dela nosioci raznih pasoša i raznih državljanstava. A s obzirom da naši susedi, Crna Gora, Hrvatska i BiH, i dalje imaju ustavna ograničenja koja im sprečavaju da izručuju svoje državljane, time zaista olakšavaju stvari kriminalcima", ocenjuje pomoćnik ministarke Slobodan Homen.
VEZA KRIMINALA I POLITIKE
Sporazum u Rimu overli su potpisom Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija i Albanija. Kosovo izostaje sa liste i pored izveštaja različitih izvora delovanju organizovanog kriminala u najmlađoj evrpskoj državi. Jasno je da Srbija ne bi potpisala nikakav sporazum na kom bi i Kosovo bilo tretirano kao država. Politički stav time nesumnjivo slabi udar država na kriminalce koji granice ne poznaju.
“Jer ako vi raspišete poternicu za nekim licem, a ta država a ta država odbija da je primeni i da to lice stavi u ekstradicioni pritvor, onda je svaki memorandum samo priča na papiru i ništa više”, smatra Zlatko Nikolić sa beogradskog Instituta za kriminologiju.
Koreni organizovanog kriminala su toliko duboko postavljeni na Balkanu u proteklih dvadeset godina da njihovo demontiranje nije ni malo jednostavno. Pogotovu što politika koja je gradila kriminalne sisteme, sada ih razgrađuje, ocenuje nekadašnji visokopozicionirani hrvatski policajac Marijan Kraljević King.
“Politika je duboko bila upetljana u gotovo sve oblike visoko organizovanog kriminaliteta. Kao što znate viosoko organizovani kriminal ne može postojati bez podrške države”, objašnjava Kraljević.
Naš sagovornik još napominje kako i sporazum u Rimu dokazuje da su politički vrhovi odlučili da raščiste ono što su mogli rešiti pre deset godina.
“Ja nisam veliki optimista. Sve strukture u tome deset godina egzistiraju. Ja verujem da će tu biti više kozmetičkih promena ili poteza koji će zahvatiti srednji, donji deo organizovanog kriminala. Da bi se to raščistilo moralo bi se lupati u sam vrh. Ne verujem da postoji politička nigde da sami sebe smenjuju.”
Tužioci šest država su prvu verziju Memoranduma potpisali 30. marta 2005. godine u Skoplju. Tim dokumentom stvorena je regionalna mreža tužilaštava i postavljene su osnove za prekograničnu saradnju u borbi protiv organizovanog kriminala.
Do sada nema posebnih analiza urađenog po osnovu dogovora od pre četiri godine.
Slučaj Šarić jedan je odnih koji pokazuje koliko je nužna saradnja država Balkana na gonjenju lidera organizovanog kriminala. Upravo u to ime predstavnici tužilaštva šest država regiona u Rimu su u ponedeljak potpisali dopunjeni Memorandum o razumevanju. To je korak koji sve strane pozdravljaju, iako ga same nisu inicirale.
Rimski samit tužilaca Jugoistične Evrope iniciran je u Evropskoj uniji a u okviru PROSEKO projekta. Reč je o programu unapređenja međunarodne
Koreni organizovanog kriminala su toliko duboko postavljeni na Balkanu u proteklih dvadeset godina da njihovo demontiranje nije ni malo jednostavno...
“Ovaj sporazum omogućiće brzu i efikansu razmenu dokumenata, informacija i dokaza u krivičnim postpucima. Takođe će unaprediti međunarodnu saradnju tužilaca putem direktnih kontakata. To podrazumeva da će nakon zaključenja ovog sporazuma se zaključivati i ugovori o formiranju zajedničkih timova, saslušanja putem video linka i telefonskih konferencija, kontrolisanje isporuka, vođenje prikrivenih istraga, opservacija prekograničnog organizovanog kriminala”, objasnio je Zorić.
Svi pobrojani elementi mogli bi već ovih dana da budu primenjeni na slučaju Šarić. Za pljevaljskim narko bosom, kako ga opisuju neki mediji, srpska policija traga od prošle sedmice zbog sumnje da je umešan u šverc više od dve tone kokaina iz Urugvaja.
SKORO UOBIČAJENA PRAKSA?
U policiji ga dovode u vezu sa Miletom Miljanićem vođom kriminalnog ganga zvanog “Amerika”, kao i sa čak 20 likvidacija. Po pisanju “Pobjede” Šarić pokušava da nadmudri sistem zbog čega se sklonio najverovatnije u Hrvatsku, a ne isljučuje se ni Švajcarska. U crnogorskoj policiji to nisu mogli da potvrde.
“Proverom u efidenciji utvrđeno je da D. Š. nije državljanin Crne Gore. Ukoliko bude pronađen na našoj teritoriji biće lišen slobode uz određivanje ekstradicionog pritvora radi isporučenja državi koja ga potražuje”, kaže portparolka Tamara Ralević.
Šarić nije prvi koji je mogao pomisliti da će sklanjanje u komšijske države biti dovoljno da se izbegne pravda. U Hrvatsku su se sklanjali i oputženi za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana, iz Hrvatske ka Srbiji su bežale ubice Ive Pukanića i Nike Franjića, Milorad Ulemek Legija se krio jedno vreme u Hercegovini, a utočište u BiH je pronašao i osuđeni ratni zločinac Branimir Glavaš. Šarić slučaj - koji se rešava upravo kada se potpisuje Memorandum o saradnji - mogao bi postati primer kako bi u buduće trebalo sarađivati.
“Očekujuemo konstruktivnu saradnju. Očekujemo i da koja god država na svojoj teritoriji pronađe ljude koji se traže u Srbiji, ne samo povodom ovog nego i povodom raznih drugih slučajeva, da će to biti rešeno u skladu sa policijskom saradnjom kakva je definisana u okviru Interpola”, izjavio je šef srpske policije Ivica Dačić.
Isprepletanost regionalnog kriminala pokazuje da borba protiv njega može biti uspešna samo ukoliko je jednako isprepletana i povezana. U Ministarstvu pravde Srbije veruju da su tu učinili korake koje bi Vlade država regiona trebalo da kopiraju.
“S obzirom da je preko 90 odsto svih postupaka za borbu protiv narko dilera inicirala Republika Srbija, zaista nismo u stanju to radimo. Nego, očekujemo konkretnu i efikasnu pomoć naših suseda. Mislim da danas ne postoji osoba koja može da pobegne od odgovornosti i potpuno je sporedno pitanje da li je neko pobegao iz jedne zemlje u drugu. Samo je pitanje dana kada će učinioci biti lišeni slobode. Naravno, ne treba zaboraviti da su počinioci najtežih krivičnih dela nosioci raznih pasoša i raznih državljanstava. A s obzirom da naši susedi, Crna Gora, Hrvatska i BiH, i dalje imaju ustavna ograničenja koja im sprečavaju da izručuju svoje državljane, time zaista olakšavaju stvari kriminalcima", ocenjuje pomoćnik ministarke Slobodan Homen.
VEZA KRIMINALA I POLITIKE
Sporazum u Rimu overli su potpisom Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija i Albanija. Kosovo izostaje sa liste i pored izveštaja različitih izvora delovanju organizovanog kriminala u najmlađoj evrpskoj državi. Jasno je da Srbija ne bi potpisala nikakav sporazum na kom bi i Kosovo bilo tretirano kao država. Politički stav time nesumnjivo slabi udar država na kriminalce koji granice ne poznaju.
“Jer ako vi raspišete poternicu za nekim licem, a ta država a ta država odbija da je primeni i da to lice stavi u ekstradicioni pritvor, onda je svaki memorandum samo priča na papiru i ništa više”, smatra Zlatko Nikolić sa beogradskog Instituta za kriminologiju.
Koreni organizovanog kriminala su toliko duboko postavljeni na Balkanu u proteklih dvadeset godina da njihovo demontiranje nije ni malo jednostavno. Pogotovu što politika koja je gradila kriminalne sisteme, sada ih razgrađuje, ocenuje nekadašnji visokopozicionirani hrvatski policajac Marijan Kraljević King.
“Politika je duboko bila upetljana u gotovo sve oblike visoko organizovanog kriminaliteta. Kao što znate viosoko organizovani kriminal ne može postojati bez podrške države”, objašnjava Kraljević.
Naš sagovornik još napominje kako i sporazum u Rimu dokazuje da su politički vrhovi odlučili da raščiste ono što su mogli rešiti pre deset godina.
“Ja nisam veliki optimista. Sve strukture u tome deset godina egzistiraju. Ja verujem da će tu biti više kozmetičkih promena ili poteza koji će zahvatiti srednji, donji deo organizovanog kriminala. Da bi se to raščistilo moralo bi se lupati u sam vrh. Ne verujem da postoji politička nigde da sami sebe smenjuju.”
Tužioci šest država su prvu verziju Memoranduma potpisali 30. marta 2005. godine u Skoplju. Tim dokumentom stvorena je regionalna mreža tužilaštava i postavljene su osnove za prekograničnu saradnju u borbi protiv organizovanog kriminala.
Do sada nema posebnih analiza urađenog po osnovu dogovora od pre četiri godine.