Napad na policijski punkt kod Bujanovca ponovo je skrenuo pažnju na nestabilnu situaciju na jugu Srbije koja je pre svega posledica odsustva sistematskog rešenja problema albanske zajednice na tom području. Česti su protesti albanskog stanovništva zbog različitih problema tako da analitičari upozoravaju da bi država na jugu Srbije morala biti daleko više prisutna kako bi se ti problemi ubrzanije rešavali.
Prva ocena ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića tokom obilaska policijskog punkta u Dobrosinu kod Bujanovca, na koji su dan ranije pucale nepoznate osobe, je da taj napad nije bio uperen samo protiv policije već i protiv suživota Srba i Albanaca.
„Ovo nije bio napad samo na policiju u smislu da su predstavnici organa Republike Srbije zbog toga što ovde policiju čine predstavnici i Srba i Albanaca. Ovde su mogli da izgube živote i Albanci i Srbi i zato je to u stvari pucanj u zajednički život i ovde u ovoj sredini policija ima za cilj da obezbedi mir i bezbednost“, poručio je Dačić.
Ivica Dačić
Prema rečima ministra, policijski kontejner pogodilo je 30 hitaca iz različitih vrsta naoružanja koji su došli iz raznih pravaca. Dačić je zatražio reakciju međunarodne zajednice i međunarodnih snaga na Kosovu, kao i da se vodi zajednička istraga - Euleksa na Kosovu, odakle su kako navodi MUP Srbije došli napadači, i MUP-a u Bujanovcu, ali prema Dačiću, Euleks je odbio da dođe na uviđaj u Dobrosin navodeći da to nije u njihovoj nadležnosti.
“Veoma je bitno da međunarodna zajednica reaguje u ovom slučaju zato što su oni više puta reagovali veoma žestoko i oštro, i veliko interesovanje pokazivali kada smo mi uhapsili pripadnike kosovske policijske službe kada su prešli administrativnu liniju. Sada nema tolikog interesovanja kada se sporazumi sa međunarodnom zajednicom vezani za administrativnu liniju krše sa druge strane“, kaže Dačić.
Napad na punkt u Dobrosinu je treći napad na taj punkt od 1999. godine. A ovo je drugi incident na jugu Srbije za 15 dana. Pre dve nedelje pet osoba albanske nacionalnosti je uhapšeno zbog sumnji da su počinili ratni zločin nad civilima 2001. godine što je izazavalo proteste Albanaca.
Ključna uloga Koordinacionog tela
Predsednik Demokratske unije doline Skender Destani kaže da je u ovom regionu trenutno politička i bezbednosna situacija jako krhka. Osvrćući se na izjave ministra policije Destani kaže da time Dačić hoće da kaže „Albanci su teroristi, Albanci su zločinci i mi smo uhapsili tu petoricu jer ima ih još dosta“.
„Ja ne mogu da tvrdim da su to uradili Srbi ili Albanci. Trebalo bi jedna komisija da utvrdi ko je to uradio. Ako ispadne da su to uradili Albanci i ako su oni sa Kosova treba organi Kosova da ih nađu i kazne. Ovako, ako se samo kaže pucano je na srpskom punktu na administrativnoj granici i ništa drugo, onda ja sumnjam u sve što se do tada desilo jer do sada niko nije raščistio sve događaje od maja 2001. pa do danas“, kaže Destani.
"Prošle jeseni su Albanci u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa održali niz protesta kako bi skrenuli pažnju na brojne probleme u obrazovanju sa kojima se suočavaju, kao što je nedostatak udžbenika na albanskom jeziku. Očekivanja Albanaca sa ovog područja sada su usmerena ka novoj Vladi Srbije", kaže Destani.
Hapšenja Albanaca pod optužbom za ratni zločin, Bujanovac, maj 2012.
„Mislim da ovako ne može, ali čekam da se formira nova vlada pa nešto će uraditi za stišavanje političke i bezbednosne situacije ovde u Preševskoj dolini. Sumnjam da možemo nešto uraditi ako naredna vlada ne bude razgovarala sa predstavnicima Albanaca da se ova situacija smiri inače teško nama“, navodi Destani.
Centar za regionalizam uradio je dosta projekata koji su bili usmereni na jačanju društvene kohezije u opštinama Bujanovac, Preševo, Medveđa. Direktor ovog centra Aleksandar Popov kaže da je tu ključna uloga vladinog Koordinaciong tela koje treba da bude glavna spona države i lokalne zajednice, da prepozna njihove probleme i ubrzanije ih rešava.
„Ako pitate nekog iz Koordinacionog tela oni će reći da čine sve što je u njihovoj moći, čak i više da se popravi situacija na jugu Srbije u svim oblastima od ekonomske situacije do mogućnosti da albanska manjina ispolji svoju osobenost i inspiracije u smislu školovanja, informisanja, kulture... Ali, ako se razgovara sa predstavnicima lokalnih vlasti i građanima onda se stiče utisak da su oni nezadovoljni i da misle da to nije dovoljno“, navodi Popov.
I povremeni incidenti govore da nešto tu nije u redu i da mnoge stvari nisu rešene, zaključuje Popov.
„Tim pre ako se sve posmatra u kontekstu još i situacije na Kosovu i stalnog kalkulisanja sa mogućnošću da se razmenjuju teritorije severa Kosova za ove tri opštine na jugu Srbije tako da onda to sve stvara jednu trusnu atmosferu koja je pogodna za incidente. Ja mislim da bi, kao i u Sandžaku, tako i na jugu Srbije država u raznim oblicima morala daleko više biti prisutna i da se ne završava samo sporadičnim posetama pojedinih funkcionera ili ministara nego da se suštinski i dubinski sagledavaju problemi i da se ubrzanije rešavaju“, konstatuje Popov.
