U Muzeju grada Zenica nedavno je priređena prezentacija Programa Evropske unije za kulturni i kreativni sektor, za period 2014.-2020. godine.
Ciljevi ovog programa su da potiču očuvanje i promociju evropske jezične i kulturne raznolikosti i bogatstva, doprinose evropskim ciljevima za pametan, održiv i uključiv privredni rast, te pomažu prilagođavanju kulturnog i kreativnog sektora digitalnoj eri i globalizaciji.
U Programu Kreativna Evropa mogu učestvovati organizacije iz kulturnog i audiovizuelnog sektora, izdavačke i medijske kuće, biblioteke, univerziteti, te nevladin sektor.
Bit će podržani projekti u kojima učestvuju partnerske organizacije iz više zemalja. Program Kreativna Evropa ima dva potprograma - Kultura, koji obuhvata sve konvencionalne umjetničke discipline, pozorište, ples, muzika, strip, vizuelna umjetnost, te potprogram Medija, koji obuhvata film, televiziju i video igre.
Koordinator kulturnog potprograma, Ureda u Sarajevu, Aida Kalender šire pojašnjava:
„Najvažniji projekti na koje se mi možemo prijaviti su projekti kulturne saradnje i projekti književnih prijevoda za izdavače. Trenutno je otvoren poziv za izdavače za prevođenje paketa književnih djela sa 'malih' jezika na 'velike' jezike. Rok za podnošenje ove aplikacije je kraj aprila. Također je objavljen jedan vanredni poziv za projekte iz kulture, ali namijenjen isključivo izbjeglicama. Ovdje se misli na izbjeglice koje se trenutno nalaze u tom izbjegličkom statusu na granicama Evrope. Možda je najznačajniji jedan dugoročni projekat na kojeg se mogu prijaviti kulturne institucije i organizacije iz Bosne i Hercegovine jeste projekat kulturne saradnje. Rok je 5. oktobar", kaže Aida Kalender.
Kreativna Evropa će sa blizu milijardu i po eura u narednih sedam godina ojačati evropski, kulturni i kreativni sektor. Iznos sredstava se ne planira za određenu zemlju pojedinačno:
„Nije alociran iznos po zemljama. Dakle, ovo je takmičenje najboljih. Ako je vaša ideja dobra i ako se Bosna i Hercegovina prijavi sa deset odličnih projekata, svih deset će proći. Ne postoji kvota broja projekata što se tiče oblasti Kulture. Međutim, dobro ste postavili pitanje o oblasti Medija, filma, gdje su puno veća sredstva. Tu postoje kvote i tu se velike zemlje takmiče ko će imati koliku kvotu, da li će to biti dvadeset filmova, da li deset, naravno, na uštrb manjih zemalja, jer u tom programu uglavnom prolaze velike zemlje. Što se tiče potprograma Kultura, tu imamo zaista jednaku šansu, kao i svaka druga kulturna organizacija iz Španije, Francuske, Velike Britanije, Portugala, Belgije, Holandije itd. Ako je dobra ideja, ako su dobri partneri, projekat će proći", kaže Kalender.
Fondovi za kulturu se sve više smanjuju, ukazuje naša sagovornica. Očigledno je da postoji značajan potencijal koji Evropska unija prepoznaje:
„Mogu reći za Bosnu i Hercegovinu gotovo svi filmovi koji su poslije rata producirani ovdje, dobili su, na ovaj ili onaj način, podršku programa Kreativna Evropa. Ovaj program je značajno podržao kulturnu scenu u Bosni i Hercegovini, ali ta podrška može biti puno bolja ukoliko se kulturni radnici aktiviraju i mobiliziraju. Oni su do sada bili dosta pasivni, naročito javne institucije, kojima ne treba dodatni posao, kad su već na budžetu. Zašto bi pravili neki novi projekat, kad već imaju obezbijeđena kakva-takva minimalna sredstva. Međutim, ulazak u evropske fondove je naša budućnost i naša obaveza i mi je sigurno nećemo moći izbjeći. Zato mislim da je dobro da se pripremimo što prije i da odmah krenemo s tim", zaključuje Kalender.
