Rusko ministarstvo spoljnih poslova kritikovalo je odluku da se Rusija ne pozove na sahranu kraljice Elizabete II kao "duboko nemoralnu".
Bakingemska palata saopštila je 15. septembra da određene države, uključujući Rusiju, Belorusiju, Avganistan, Burmu i Siriju, nisu pozvane na državnu sahranu Elizabete, koja je umrla 8. septembra u 96. godini nakon 70 godina na tronu.
"Smatramo ovaj britanski pokušaj da se nacionalna tragedija, koja je dirnula srca miliona ljudi širom sveta, iskoristi u geopolitičke svrhe za obračun sa našom zemljom... kao duboko nemoralan", navela je u saopštenju portparolka ruskog ministarstva Marija Zaharova.
Odnosi između Britanije i Rusije pali su na nove niske nivoe zbog ruske invazije na Ukrajinu koja je pokrenuta u februaru.
Ruski predsednik Vladimir Putin poslao je telegram saučešća kralju Čarlsu III nakon što je palata objavila da je umrla kraljica, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov 14. septembra.
"Predsednik nije imao prvobitne planove da učestvuje u bilo kom memorijalu ili bilo kojoj drugoj ceremoniji", rekao je tada Peskov upitan da li je Putin pozvan na sahranu.
Istovremeno je grupa britanskih parlamentaraca izrazila zabrinutost što je Kina pozvana na kraljičinu sahranu.
Konzervativni poslanik Tim Loughton rekao je za Bi-Bi-Si da bi poziv Kini trebalo da bude povučen, navodeći kao razlog kršenje ljudskih prava u zemlji i tretman Ujgura u njenom zapadnom regionu Sinđang.
Nije jasno da li će kineski predsednik Si Đinping, koji se trenutno nalazi u Uzbekistanu, prisustvovati državnoj sahrani kraljice.
Američki predsednik Džo Bajden, francuski predsednik Emanuel Makron, kanadski premijer Džastin Trudo, australijski premijer Entoni Albaneze i japanski car Naruhito su među svetskim liderima koji su potvrdili prisustvo na sahrani 19. septembra.
Izvor: AFP, AP, TASS, Rojters
