Tanjug prestaje da postoji, zvanično je saopšteno iz nadležnog ministarstva Vlade Srbije. Ta odluka je doneta nakon dva neuspešna pokušaja privatizacije ove državne novinske agencije a imajući u vidu da je Zakon o Tanjugu prestao da važi 31. oktobra. Čini se da je vest da nije nađeno rešenje da se ova agencija vlasnički transformiše ipak zatekla javnost.
Samo dan uoči 72. rođendana Tanjuga Vlada Srbije je zvanično saopštila da ova državna novinska agencija sa oko 180 zaposlenih prestaje da postoji. Upravo sam izgubio posao, tim rečima su se oglasili na društvenim mrežama neki od Tanjugovih novinara.
Mi smo do ove tačke dovedeni činjenicom da nije bilo zainteresovanih za kupovinu Tanjuga u postupku koji je sprovodila Agencija za privatizaciju, kaže za RSE državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Saša Mirković.
“Ono što je čnjenica jeste da je Tanjug bio bez poslovnog prostora, u smislu da nije bio vlasnik. Isto tako je činjenica da je dokumentacija iz Tanjuga iznešena i prebačena u Arhiv Jugoslavije. I da čak i snižena cena za 50 posto u drugom krugu privatizacije nije bila dovoljno atraktivna da bi Tanjug kupio neki novi vlasnik. Prema tome, jedino što je sledilo imajući u vidu da je Tanjug bio medij koji ima svoj zakon, a taj zakon je istekao 31. oktobra, mi kao Vlada Republike Srbije nismo imali drugo rešenje nego da poštujemo zakon”, kaže Mirković.
Član 146. Zakona o javnom informisanju i medijima predviđa da Zakon o Javnom preduzeću Novinska agencija Tanjug prestaje da važi ili datumom potpisivanja kupoprodajnog ugovora ili najkasnije 31. oktobra 2015. godine. Prethodno je medijska strategija, koju je Vlada Srbije donela 2011. godine, predvidela izlaženje države iz vlasničke strukture medija.
Direktorka Tanjuga Branka Đukić se do ovoga trenutka zvanično ne oglašava, a mediji su upućeni na predsednika sindikata Mirka Dragišića.
„Mi imamo informaciju da bi sutra u Službenom glasniku trebalo zvanično da bude objavljena odluka Vlade Srbije o prestanku rada Javnog preduzeća Novinska agencija Tanjug, zaposlenima je danas počela isplata oktobarske plate i treba da su u toku konsultacije oko otpremnina“, rekao nam je Dragišić.
Ne možemo reći da nam je drago što jedna agencija koja je postojala sedam decenija nestaje, kaže profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski, ali podseća da je već 12 godina u zakonu bila predviđena klauzula o privatizaciji, odnosno vlasničkoj transformaciji državnih medija.
“To je priča koja postoji već 12 godina, zašto niko nije za tih 12 godina našao neko drugačije rešenje da se ta agencija vlasnički transformiše, da opstane ali da radi na drugačiji način, da ne bude nelojalna konkurencija ostalim agencijama, jer Fonetu i Beti nije bilo lako da rade u konkurenciji sa Tanjugom ako oni moraju svaki dinar da zarade na tržištu a Tanjug je imao ogromne prihode iz državnog budžeta. Dakle, to jednostavno nije moglo tako da opstane i zato je zakon predvideo privatizaciju, ali vrlo je čudno kako to da niko nije bio zainteresovan za jednu uglednu agenciju koja je postojala decenijama”, kaže Veljanovski.
Najvredniji dio arhiva
Sada kada je saopštena odluka o prestanku rada Tanjuga mediji se pitaju zašto zaposlenima nisu ponuđene besplatne akcije. Udruženje novinara Srbije ukazalo je na to “da je postupak prenosa kapitala pokrenut odmah po okončanju drugog kruga privatizacije - 7. oktobra, a pre prestanka važenja Zakona o Tanjugu, da bi zaposleni u ovoj agenciji mogli bi da ostvare prava koja im pripadaju".
Odlukom Vlade Srbije zaposleni će dobiti otpremnine, a Saša Mirković iz nadležnog ministarstva na naše pitanje zašto nije došlo do podele besplatnih akcija zaposlenima kaže da mu je žao što u slučaju Tanjuga nije bilo trećeg kruga u procesu privatizacije.
“Kao što je na primer slučaj bio sa neuspešnom prodajom Dnevnika. Radi se o sledećem, rokovi koji su bili zacrtani Izmenama zakona o javnom informisanju i medijima predviđali su proaktivan stav menadžementa i ljudi iz Agencije za privatizaciju. Da li je ovo rešenje bilo moguće? Čini mi se da i pored najbolje volje u ovom slučaju član 146. je onaj koji ima važeću težinu i značaj, a on je definisao da upravo zbog toga što je Tanjug definisao svoje postojanje Zakonom, da u tom smislu podela akcija nije bila rešenje i da u tom slučaju bez obzira i na rokove teško da bi se zakon mogao tumačiti na taj način”, rekao je Mirković.
Kada je osnovana tokom Drugog svetskog rata kao Telegrafska agencija nove Jugoslavije zadatak je bio da izvesti svet o antifašističkoj borbi. U decenijama posle rata kao agencija socijalističke države Tanjug je izgradio autoritet široko poznate medijske kuće da bi u vremenu raspada Jugoslavije postao deo propagandne mašinerije Miloševićevog režima. Oporavak posle 2000. godine kako vidimo završava se nestankom agencije.
Iza Tanjuga ostaje arhiva od 3,5 miliona negativa, odnosno fotografija značajnijih događaja u bivšoj Jugoslaviji, Srbiji i svetu od Drugog svetskog rata do danas, kao i obimna arhiva tekstova od osnivanja. Upravo na arhivu Tanjuga ukazuje Stanko Crnobrnja, reditelj i teoretičar medija, koji kaže da je sudbina ove agencije posledica donošenja loših zakona.
“Dok god veliki broj zemalja u svetu i u Evropi, naročito u našem okruženju, smatra da nacionalne agencije održavaju određene potrebe u medijskom izveštavanju stanovništva, ne samo domaćeg nego i inostranog, dotle verovatno i Srbija treba tako da razmišlja. Nacionalna agencija je jedno mesto koje ne samo da se bavi dnevnom deseminacijom, skupljanjem i obradom informacija nego je de facto zakonom dužna da sve to čuva, sortira i stvara velike arhive koje su od neprocenjivog značaja za baštinu jednog naroda. Tanjug je upravo takva institucija. Znači, najvrednije što ima jeste njegova arhiva”, kaže Crnobrnja.
Ministarstvo je pokrenulo postupak za očuvanje arhive Tanjuga, kaže Saša Mirković, navodeći da je pre nekoliko meseci obavljen kontakt između Arhiva Jugoslavije i Tanjuga i da je ta građa iznešena.
“Ono što mi je izuzetno važno jeste da ta arhiva bude sačuvana na pravi način i da bude dostupna ljudima s obzirom da to nije samo svedočanstvo o Novinskoj agenciji Tanjug i Telegrafskoj agenciji nove Jugoslavije, kako je glasio njen puni naziv, već je to svedočanstvo o jednom vremenu i u krajnjem slučaju o jednom prostoru i svemu što nam se događalo u prethodnih sedamdesetak godina”, navodi Mirković.
Tanjug je osnovan kao Telegrafska agencija nove Jugoslavije 5. novembra 1943. godine u Jajcu, u Bosni i Hercegovini, tri nedelje pre Jugoslavije. Osnivač Tanjuga bio je Moša Pijade, a prvi direktor Vladislav Ribnikar.
