Kao i mnogi drugi gradovi u severnoj Finskoj, ni Kemi se nikada nije u potpunosti oporavio od finansijske krize iz 2008. godine.
Ali uprkos nezaposlenosti od 20 odsto i smanjenju populacije, ovaj grad je uvek bio mirno i veoma… “finsko” mesto.
Svake zime, putnici dolaze sa svih strana sveta da posete Kemi zbog čuvenog snežnog zamka i da bi eventualno prošetali šumama i uhvatili tračak polarne svetlosti.
Niko nije puno pričao o Kemiju
… sve do prošle godine.
2015. mali Kemi postao je jedna od karika krize koja preti da podeli Evropu.
Izbegličke krize.
RFE/RL file photo
Zašto Kemi?
RFE/RL file photo
Finska važi za zemlju koja je najdarežljivija po pitanju beneficija za izbeglice. U septembru 2015. finski premijer Juha Sipila ponudio je svoju vikendicu (na slici) na korišćenje jednoj migrantskoj porodici.
Reuters
Ova vest je munjevitom brzinom postala glavna tema na društvenim mrežama korisnika sa Bliskog istoka. Poruka je bila jasna: U Finskoj su izbeglice – dobrodošle. Do kraja 2015. u Finsku je ušlo 32.000 migranata. Poređenja radi, u 2014. došlo ih je samo 3.600.
Reuters
Smešten svega nekoliko kilometara od granice sa Švedskom, Kemi je postao prva stanica dolazećih migranata. Neki su nastavili dalje, ali za mnoge Kemi je bio poslednja stanica dugog i opasnog puta.
Reuters
Na smrznutim ulicama Kemija posledice ovog upliva ljudi su vidljive golim okom.
Izbeglice iz Somalije, Mohammed Ali Elmi (levo) i Saadiq mus Muhammed. Obojica kažu da vole Finsku, uprkos oštrim zimama. “Vreme je nebitno”, kaže Saadiq koji ima 23 godine. “Video sam ljude koji umiru na putu do ovde. Nije mi važno koliko je hladno. Srećan sam što sam živ.”
Dva prijatelja, koji su se sreli u Kemiju, krenuli su na čas finskog jezika. “Jezik je ključ. Onog trenutka kada budemo mogli da otključamo tu bravu, vrata Finske će se otvoriti za nas.”
U centru Kemija, Crveni krst nudi časove finskog jezika i kulture za migrante. Jedan od njih za RFE/RL govori o tome kako izgleda prvi put živeti u nekoj hrišćanskoj zemlji.
“Verovao sam da hrišćani mrze islam, da žele da nas ubiju i da se mešaju u našu unutrašnju politiku. Da žele da zaustave naše zemlje u napretku. Onda sam došao u Finsku i video da su hrišćani kao ja. Brinu za mene, daju mi sve. Moj prijatelj je bio ovde u bolnici… kada sam video kako ga medicinske sestre tretiraju bio sam na ivici suza… Sve što sam mislio da znam o hrišćanskim zemljama, obrisao sam iz glave.”
Ali, jedna grupa meštana jasno je stavila do znanja da, ipak, nisu svi srećni zbog toga što se njihov grad menja.
U jesen 2015, na vrhuncu dolaska izbeglica, pet muškaraca iz Kemija seli su da popiju pivo i oforme grupu osvetnika koja je od tada privukla više od 500 ljudi iz čitave Finske.
Jedan od tih muškaraca, zvaćemo ga Kim, opisuje za RFE/RL šta je dovelo do stvaranja “Odinovih vojnika” (Soldiers of Odin), antiimigranstke grupe poznate po svojim uličnim “patrolama”.
“Svakoga dana u Kemi je stizalo po 500 ljudi. Kada im je Crveni krst dao ćebad i vodu, oni su samo pobacali svoje smeće po ulicama. Bili su tako nezahvalni.”
Ova grupa sada ima sedišta širom Finske, i doprinosi netrpeljivosti prema migrantima.
Supplied Photo
Kemi se podelio. Mnogi izražavaju tihu podršku ovoj grupi i boje se da će postati deo finske kulture, ali ima i njenih protivnika.
Alborz Alif, poreklom iz Avganistana živi u Finskoj 17 godina i radi u piceriji u Kemiju. On kaže da “Odinovi vojnici” povremeno jedu u restoranu. “Uvek su bili prijateljski nastrojeni prema meni, ali moj kolega, takođe iz Avganistana, ne govori tako dobro finski i prilično su ga ismevali… Viđao sam ih kako dolaze ovamo pijani… Ako ovakvi momci štite naš grad, onda nam ta zaštita zaista nije potrebna.”
Sanna Kreivi i njen dečko Sami Tiirikainen na vratima noćnog kluba. Sanna kaže: “Rastužuje me činjenica da su ovi momci (“Odinovi vojnici”) počeli baš ovde – mi smo oduvek bili selo koje je želelo da postane grad. Nikom nije bilo stalo do Kemija, a sada odjednom svi pričaju o nama i o tome kako imamo naciste na ulicama.”
Ali kao i ostali lokalci koji su govorili za RFE/RL, ni Sanna ne vidi razloga da se dozvoli masovna imigracija. “Granice bi trebalo da budu zatvorene. Ako je ljudima zaista potrebna pomoć onda bi trebalo da im pomognemo. Ali polovina ovih ljudi zapravo i nisu iz zemalja iz kojih tvrde da dolaze… Kemi je samo selo koje se pretvara da je grad. Ne možemo pomoći svakome.”
Ispred noćnog kluba “Ahmed” iz Avganistana je jedan od nekoliko migranata koji provodi subotu uveče sakupljajući boce i konzerve, koje bacaju Finci nakon zabave. Migranti su redak prizor u centru grada kad padne mrak. Mnogi ostaju kući, najverovatnije da bi izbegli "Odinove patrole".
Mladi avganistanski migrant sa sakupljenim konzervama. Svaka boca vredi 10 evrocenti, a konzerva 15, kada ih isporuče u centar za prikupljanje u gradu. Kažu da mogu da zarade 5-6 evra za noć i da to doživljavaju kao dodatak “jako malim” beneficijama koje dobijaju kao izbeglice.
Kim priznaje da među „Odinovim vojnicima“ ima i neonacista, ali tvrdi da su malobrojni i da je ovoj grupi na prvom mestu bezbednost finskog naroda.
“Mi smo ovde samo zato da bismo bili oči i uši policije. Ako možemo da sprečimo jedno silovanje, jedan zločin, onda vredi to što postojimo.”
Supplied Photo
Tema seksualnih napada od strane migranata je sve aktuelnija u Finskoj. U 2015. čak 25 tražilaca azila je bilo osumnjičeno za silovanje. Isti izveštaj kaže da su seksualni delikti u koje su umešani strani državljani “značajno” porasli od 2014. godine.
Supplied Photo
Improvizovana džamija u jednom delu Kemija. Kada smo im pokazali ovu fotografiju, dvojica “Odinovih vojnika” su otvoreno pokazali koliko su šokirani. “Ne zanima me da li si crn, braon, ili plav, ali ako si u Finskoj i pokušaš da promeniš način života kojim žive Finci, onda ćemo te zaustaviti.”
U privremenoj džamiji našeg fotografa su pitali koje je veroispovesti. Pošto se ispostavilo da nije musliman, jedan čovek je insistirao da napusti “kuću Alaha”. Zbog ove vrste tenzija Finci strahuju da bi moglo doći do ugrožavanja njihove kulture (fotografu je kasnije bilo dozvoljeno da se vrati u džamiju i to od mlađih vernika).
Luteranska crkva u centru Kemija. Na vrhuncu dolaska migranata ova crkva je ponudila prenoćište onima koji nisu imali kuda.
Pastor Tapio Karjula propoveda u snežnom dvorcu u Kemiju i kaže da će, što se crkve tiče, migranti uvek biti dobrodošli. Ovakav stav doveo je do toga da mnogi prestanu da dolaze u crkvu. Jedan bivši član napisao je na internetu: “Crkva više ne brani hrišćanske vrednosti, već podržava nadiranje islama u Finsku. Stidite se, budale.”
Iako je oštra zima smanjila broj migranata koji dolaze, Crveni krst očekuje da će na proleće doći do novog velikog talasa pridošlica. Ipak, postoje znaci da će odgovor Finske na nove imigrante biti – manje gostoljubiv. U februaru 2016. premijer je povukao svoju ponudu da migranti odsedaju u njegovoj kući, obrazlažući to činjenicom da se njegovo srce promenilo zbog „brige za sigurnost“.
