„Mi svi znamo šta se dešavalo tokom ratova, ali posle svih tih strahota moramo konačno da shvatimo da smo komšije, da moramo da živimo zajedno u miru, da decu vaspitavamo tako da prestane više da se ta zla krv prenosi sa kolena na koleno“, kaže za RSE kragujevački slikar Milivoje Štulović.
Štulović, koji je idejni tvorac i jedan od organizatora međunarodne slikarske kolonije „Mostovi Balkana“, kroz koju je tokom pet godina postojanja prošlo više od 100 slikara i vajara iz Albanije, Grčke, Severne Makedonije, Bugarske, Rumunije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, priprema novo okupljanje slikara sa Balkana kako bi dao podsticaj posustaloj saradnji u oblasti kulture u ovom regionu.
Kičicom protiv podela
Njegova umetnička vizija Balkana se ne podudara sa balkanskom realnošću u kojoj se politika meša u sve društvene oblasti, pa i umetnost. To je, po njegovom mišljenju rezultiralo slabljenjem međudržavne saradnje u oblasti kulture, a situaciju su dodatno zakomplikovali i umetnici, koji su se pod pritiskom, svrstali uz balkanske vođe i političare.
„Na žalost život na Balkanu je vezan za politiku i dosta umetnika je upućeno na politiku da bi opstali, da bi preživeli, podržavaju takve stvari“, kaže Štulović.
Zbog toga što država nema razumevanja za projekte koji povezuju umetnike i razvijaju saradnju u oblasti kulture, Štulović će novu likovnu koloniju, čiji je naziv „Kičicom protiv podela“, realizovati u sopstvenoj režiji, uz pomoć prijatelja. Pripreme uveliko traju, a naš sagovornik je već obezbedio dolazak slikara iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Rumunije.
„Ja ću se potruditi, ali to pre svega zavisi od finansija, da dođu umetnici iz još nekoliko zemalja jer je svaki susret umetnika značajan jer uspostavljamo vaninstitucionalnu saradnju, u vreme kada ona na zvaničnom nivou skoro da zamire. S druge strane, umetnicima obezbeđujemo mogućnost da se međusobno uporede, razmene iskustva i ideje i preko zajedničkih izložbi predstave novoj publici“, kaže Štulović.
On dodaje da je ubeđen da će početkom sledećeg leta u koloniju doći i slikari iz Bugarske, Grčke, Albanije, Crne Gore i sa Kosova, jer ne vidi nijedan razlog da neko danas izostane, s obzirom da je jedna slikarka iz Prištine samo dve godine nakon rata došla u Kragujevac na prvu međunarodnu koloniju „Mostovi Bakana“.
„Ona je odmah posle rata, posle tih strahota koje su se dešavale na Kosovu došla u Kragujevac i otišla veoma zadovoljna onim što je videla, čula i doživela“, kaže on.
Vladajuće oligarhije ne žele otvorene granice
Podseća da je međunarodna slikarska kolonija „Mostovi Balkana“, koja je trajala od 2002. do 2007. godine, bila preteča za mnogo sličnih događanja na prostoru celog Balkana, čak i među onim narodima koji su se „kroz istoriju, takoreći do juče, gledali preko nišana“.
„Ponovo se na radiju čuo albanski jezik i albanska muzika i nikome to nije smetalo.
Održan je veliki Forum privrednika Srbije i Kosova na kome se razgovaralo o razvoju ekonomskih odnosa.
“U kragujevačkom Knjaževsko-srpskom teatru u kome sam kao scenograf proveo radni vek, posle tri decenije pauze, igrana je predstavu na albanskom jeziku, kaže Štulović i dodaje da danas nema ničega od toga.
„Očigledno je da vladajuće oligarhije ne vole da granice budu otvorene, da Balkan ne bude zatvoren i da počnemo da razmišljamo na drugačiji način“, smatra on.
Zbog toga smatra da manifestacije poput pozorišnih susreta, likovnih kolonija, književnih radionica i filmskih festivala doprinose otvaranju granica i razumevanju među narodima.
„Među njima nema nikakvih nacionalnih i ideoloških podela, bez obzira na političke antagonizme predstavnika vlasti njihovih zemalja. Raduje me što ljudi koji se bave umetnošću u državama sa prostora ex Jugoslavije žele da obnove nekadašnje veze i što postoji želja da se odnosi vrate u normalu“, kaže naš sagovornik.
On ističe da se od slikarstva u Srbiji, kao ni u ostalim balkanskim državama, ne može obogatiti, osim ako se slikari priklone političarima ili počnu da udovoljavaju sumnjivim umetničkim ukusima novoformiranih bogataša.
„Novoformirana klasa nema baš mnogo sklonosti ka umetnosti i razumevanja za nju. Oni imaju neke drugačije poglede na umetnost i slikari koji slikaju to što oni traže, uspevaju da opstanu na tržištu, tako da malo njih dobro živi, ali ogromna većina se bori da kičicom zaradi za život. Ja sam penzioner, i moja penzija ne može da podmiri ni petinu mojih troškova jer školujem ćerku, supruga mi ne radi, i naš kućni budžet često zavisi od toga da li ću prodati neku sliku ili ne“, kaže kragujevački slikar.
Slike Milivoja Štulovića nalaze se u mnogim muzejima i privatnim kolekcijama u Americi, Australiji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Poljskoj... U zemlji i inostranstvu samostalno je izlagao 30 puta i 60 puta na zajedničkim izložbama. Učestvovao je na preko 60 međunarodnih likovnih kolonija. I sam je organizovao nekoliko slikarskih kolonija u Srbiji.
Facebook Forum