Olivera Zekić, međutim, kako nam je saopštila i pre odlaska u policiju, nije otkrila izvor svojih informacija:
“Naravno, nisam odala ko mi je lično dao ovu informaciju. Pozvala sam se na član 32 Zakona o informisanju, koji kaže da novinar ne mora da otkrije ko mu je izvor informacije.”
Direktor srpske policije Milorad Veljović izjavio je da je Zekićeva pozvana na informativni razgovor u policiju kao građanka, a ne kao osumnjičena:
“Policija ni u kom slučaju nema nameru da privodi niti da hapsi novinare.”
Uprkos svim naknadnim objašnjenjima, ulazak policije u redakciju “Borbe” tokom vikenda nije doprinos razvoju demokratskih i medijskih sloboda ove zemlje, ocenjuje Jelka Jovanović, potpredsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije:
“Dolaskom, i to nenajavljenim, u redakciju da saslušava novinare država Srbija čija je policija to učinila, poslala je veoma lošu poruku, ne samo novinarima - koji mogu ubuduće da se plaše bez obzira na uveravanja ministra policije – već i čitavoj javnosti, kako domaćoj, tako međunarodnoj.”
Prvom čoveku policije i potpredsedniku Vlade Ivici Dačiću očigledno je najvažnije da otkrije “krticu” u redovima Vlade, pa će, ako dobije nalog Tužilaštva, saslušavati sve ministre i državne funkcionere:
“Ovde je reč o tome da se istraži koji je ministar ili koji državni funkcioner odao državnu ili službenu tajnu.”
Javni tužilac Slobodan Radovanović obnarodovao je u međuvremenu da su članovi Vlade pod istragom. Pošto je i Dačić član Vlade, pod istragom je, dakle, i on sam, a ko će ga sašlušavati još ne znamo.
Pregovarali lobisti
“Po našim informacijama, to objektivno nema nikakve veze sa Vladom, mada je to na Vladi predložio Vuk Jeremić i tražio oznaku tajnosti. To je jedan savetnik predsednika države dogovorio kad je nedavno bio u Americi. Iz toga se vidi da je to, u suštini, neću da kažem privatna politika, ali da je to politika koja se vodila van Vlade, a da je Vlada preuzela odgovornost za taj skandal.”
Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen najavljuje da će sudjenje Kovačeviću za nekoliko meseci sigurno početi u Srbiji i da su američke vlasti Beogradu već ustupile deo predmeta Kovačević, dok će ostatak stići uskoro.
List New York Post citirao je juče visokog neimenovanog činovnika američke administracije da je upravo Slobodan Homen u ime Vlade Srbije o ovom finansijskom dilu pregovarao sa američkim ambasadorom u Srbiji Cameronom Munterom, koji je instrukcije dobijao sa samog američkog diplomatskog vrha. Jedan od prvih poteza Hillary Clinton, nakon što je imenovana za šeficu State departmenta, kako američkom listu tvrdi pomenuti izvor, “bio je da obezbedi milion dolara isplate od srpskih vlasti za žrtvu iz Njujorka”. Ovaj američki list citira i izjavu neimenovanog zvaničnika srpske Vlade da je to od samog početka do kraja bila inicijativa upravo američke državne sekretarke.
“Ono što mogu da kažem jeste da je ambasador u Beogradu bio uključen u celu stvar, kao i visoki zvaničnici iz Washingtona", rekao je za New York Post portparol State Departmenta Karl Duckworth (Dakvort).
Advokat i poslanik Demohrišćanske stranke Srbije Vladan Batić ukazuje na protivzakonitost Vladine odluke o isplati odštete prebijenom studentu iz budžeta države.
“Ja sam već napravio neko otvoreno pismo gospodinu Mirku Cvetkoviću, predsedniku Vlade, smatrajući da je to protivustavno jer svi građani moraju biti jednaki i ravnopravni, a štetu koju prouzrokuju moraju sami nadoknaditi.”
Traži se povlačenje vladine odluke
I Zoran Ostojić kaže da je lider LDP-a Čedomir Jovanović poslao dva pisma predstavnicima vlasti: premijeru Mirku Cvetkoviću i predsednici Skupštine Slavici Đukić-Dejanović:
“Mi smo od Cvetkovića tražili da Vlada tu odluku povuče i da skine oznaku tajnosti, da bi ministri mogli o tome da pričaju, zato što ta oznaka tajnosti važi za njih, a od Slavice Đukić-Dejanović se traži sednica Skupštine na kojoj bi se donela odluka koja će obavezati Vladu da tu odluku promeni.”
Ovaj slučaj je otvorio i pitanje šta može biti državna tajna. Milorad Jovanović, predsednik nevladine organizacije Forum za bezbednost i demokratiju, pozvao je na hitnu izradu zakona kojim će se regulisati šta se proglašava državnom tajnom:
“U slučaju Kovačević, pored svega drugog, izbilo je u prvi plan i pitanje ko, kako i pod kojim uslovima ima pravo da određene dokumente proglašava državnom tajnom. Smatramo da je sada najhitniji posao i jedna vrsta demokratskog imperativa da se što pre pristupi dovršenju izrade tog zakona. Mi još ne znamo u kojoj je fazi taj zakon, ali svakako znamo da će Vlada morati da uloži dodatne napore da bi se ojačala demokratičnost u donošenju ovog zakona i povećalo poverenje javnosti u ljude koji pripremaju taj zakon.”
