Kosovo se ne može hvaliti priznanjima sve dok ne osigura stolicu u Ujedinjenim nacijama, ocenjuje bivši ministar spoljnih poslova Skender Hyseni.
Vlasti u Prištini ipak su zadovoljne dinamikom priznanja nezavisnosti Kosova, ali analitičari navode da je konsolidacija unutrašnjih institucija države i nemogućnost sprovođenja Ustava na celoj teritoriji zemlje, jedan od glavnih faktora zašto Kosovo još uvek nije dobilo obećanih 100 priznanja.
Na petogodišnjicu nezavisnosti Kosovo je priznalo 96 država, dok su još druga dva priznanja i dalje diskutabilna. Kosovski premijer je par dana pre proglašenja nezavisnosti 2008. godine izjavio da će Kosovo već na početku priznati već 100 država.
„Imamo potvrdu da je oko 100 država spremno da prizna Kosovo odmah nakon proglašenja nezavisnosti“, kazao je tada Hashim Thaçi, dodajući da niko u Beogradu neće moći da utiče na pozitivna dešavanja oko proglašenja i priznanja nezavisnosti.
Pet godina kasnije, Kosovo je priznalo nešto više od 90 država.
Činjenica da Srbija ne priznaje Kosovo, što je slučaj i sa pet država Evropske unije, te i to da Rusija može da predstavlja smetnju na putu Kosova ka članstvu u UN, glavne su prepreke u procesu daljeg priznavanja i učlanjenja Kosova u međunarodne institucije.
Ministar spoljnih poslova Enver Hoxhaj u izjavi za RSE navodi da je do sada polovina UN-a priznala Kosovo, te da se trenutno radi i na novim priznanjima iz Azije i Afrike.
„Tokom ove godine posetama državama u Aziji, Africi i na Bliskom Istoku maksimalno sam se zalagao da se broj priznanja poveća. Prošle godine smo zabeležili veliki uspeh s obzirom da je Kosovo učlanjeno u Evropsku banku za obnovu i razvoj, a ove godine apliciraćemo i za još par međunarodnih organizacija i siguran sam da će doći do konkretnih rezultata“, kazao je Hoxhaj.
Tri faktora
Bivši ministar spoljnih poslova, trenutno poslanik opozicionog Demokratskog saveza Kosova, Skender Hyseni, istakao je da se Kosovo ne može ponositi priznanjima sve dok sebi ne osigura stolicu u UN-u.
Skender Hyseni
„Činjenica da Savet bezbednosti nije uspeo da se složi oko Ahtisarijevog predloga za nezavisnost Kosova, otežala je znatno ceo ovaj proces, i umesto da Kosovo priznaju sve države UN-a, mi smo morali da radimo na lobiranju sa svakom državom pojedinačno", kaže on.
On dodaje da i u slučaju da Kosovo obezbedi dve trećine priznanja država-članica UN-a, stav Rusije prema Kosovu bi i dalje ometao put ka članstvu u ovu organizaciju.
„Kosovo mogu priznati sve članice UN-a osim Rusije i Kine, ali Kosovo opet neće postati članica UN-a bez preporuke Saveta bezbednosti, a do te preporuke može doći samo ukoliko Rusija i Kina ne iskoriste veto“, kaže Hyseni.
Kosovski analitičar Behlul Beqaj smatra da je prognoza premijera da će biti 100 priznanja bila poprilično nerealna, te dodaje da postoje tri glavna faktora koja su uticala da više država prizna Kosovo.
„Mislim da se radi o ozbiljnim problemima konsolidacije unutrašnjih institucija države i nemogućnosti da se u ustavnom smislu sprovede sve što se integriteta i suvereniteta zemlje tiče. Druga stvar, mislim da je to povezano direktno sa razjedinjenjem evropske zajednice jer se vidi da nisu baš utanačeniji interesi svih članica evropske zajednice. Treća bi mogla biti mogućnost raznih interesa u međunarodnoj zajednici gde bi možda Rusija imala jedan poseban status, zajedno sa Kinom i ostalim zemljama koje podržavaju Srbiju u nastojanju da jednostavno sačuva način kako ona to predstavlja svoj teritorijalni integritet“, navodi Beqaj.
Beqaj stoga dodaje da nema razloga za razočarenje dosadašnjom dinamikom priznanja imajući u vidu pomenute faktore.
Kosovo je do sada priznalo preko 90 država, a zemlja se na međunarodnim konferencijama predstavlja uz fusnotu koja objašnjava da natpis ne prejudicira status Kosova i u skladu je s Rezolucijom UN-a 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti.
