Iako se bliži kraj prvog polugodišta, osnovci koji na jugu Srbije nastavu slušaju na albanskom jeziku prinuđeni su da uče jedino iz beleški koje im diktiraju nastavnici u školama. Problem je udžbenik istorije, jer se u njemu, između ostalog, lider Oslobodilačke vojske Kosova Adem Jašari opisuje kao heroj koji se borio protiv bezbednosnih službi Srbije. Dok albanski lideri u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa apeluju na Beograd da omogući albanskim učenicima jednaka prava, Ministarstvo prosvete, u čijoj je nadležnosti rešavanje ovog problema, za sada se ne oglašava.
Umesto na školskoj klupi, više od 100.000 udžbenika koje je Ministarstvo prosvete sa Kosova posalo u Srbiju, od septembra je zaključano na srpskoj carini.
Nagip Arifi, predsednik opštine Bujanovac, u razgovoru za naš program kaže da je Nacionalni savet Albanaca najpre od Ministarstva prosvete Srbije tražio da im obezbedi školske knjige. Pošto nisu dobili nikakav odgovor, obratili su se kosovskom ministarstvu, odakle je stigla donacija. Arifi ocenjuje da je nejasno zašto trpe sve knjige, ako je samo sporan udžbenik istorije.
„Zašto Vlada Srbije, odnosno ministarstvo, nisu formirali komisiju pa da se kaže: ’Od 103.000 dozvoljeno je toliko i toliko, a ostalo je sporno.’ Nikakav zvaničnak dokument ni od strane carine niti od strane Vlade Republike Srbije. Evo, ulazimo u četvrti mesec i ništa nije urađeno u tom pravcu. Đaci koji pohađaju nastavu na albanskom jeziku ni u 21. veku nemaju udžbenike. Mislim da nedostaje volja Vlade Srbije da reši ovaj problem“, smatra naš sagovornik.
U Koordinacionom telu za jug Srbije kažu da ovaj problem nije u njihovoj nadležnosti.
„Koordinaciono telo Vlade Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa nije bilo ni na jedan način upoznato da će kontingent poklonjenih udžbenika sa Kosova i Metohije biti dopremljen. Onog trenutka kada su te najave stigle i kada se dogodilo to što se dogodilo, mogu da kažem da je to pre svega nadležnost Ministarstva prosvete. Oni su nadležni za rešavanje tog problema“, objašnjava za RSE Zoran Stanković, šef Koordinacionog tela.
U resornom ministarstvu koje vodi Srđan Verbić, međutim, do zaključenja ovog teksta nismo dobili odgovor na e-mail sa pitanjima koja smo uputili.
Podsetimo, premijer Srbije Aleksandar Vučić pre mesec dana posetio je Bujanovac i Preševo. Kada mu je tokom njegovog obraćanja studentima predsednik Nacionalnog saveta Albanaca Jonuz Musliuju postavio pitanje o albanskim udžbenicima, premijer je izbegao konkretan odgovor:
“Udžbenici se ne mere kao svinje u kilama i kamionima, nego u kavlitetu udžbenika”, poručio je Vučić sa govornice.
Nešto kasnije premijer je objasnio da ne misli da je dobro da deca u Srbiji uče da iz udžbenika koji imaju oznaku "Republike Kosovo" i u kojima se govori da je Adem Jašari nacionalni heroj.
Lidera OVK Adema Jašarija ubile su srpske snage 1998. u selu Donje Prekaze. Osim njega, ubijeno je 56 članova Jašarijeve porodice, među njima 18 žena i 10 djece.
Belgzim Kamberi, Predsednik odbora za ljudska prava u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, objašnjava zbog čega je Jašari značajan albanskoj zajednici:
“Adem Jašari je za Albance nacionalni heroj. On je taj koji je prvi počeo oslobođenje Kosova od Srbije. Tako da je tu problem istorije drugih. Ono što je važno jeste da ne može Srbija da nameće svoju istoriju Albancima. Zato što, ako vi kažete: ‘Ja ne mogu da prihvatim vašu istoriju’, onda vi nameće drugima svoju istoriju”, kaže Kamberi i dodaje: “Država Srbija treba da prizna da u Srbiji ne žive samo Srbi. Stbija je multikulturalna, ima različite nacionalnosti, različite socioistorijske procese i to treba poštovati i u sistemu obrazovanja.”
No, osim problema u osnovnom obrazovanju, mladi Albanci i Albanke na jugu Srbije suočavaju se sa preprekama i ukoliko žele da nastave sa školovanjem. Merita Jahiji živi u Preševu, ima 25 godina i diplomirala je pravo.
“Glavni problem nam je”, kaže ona, “obrazovanje nakon srednje škole, jer nemamo nikavo obrazovanje na albanskom. Većina učenika u Preševu ne zna srpski ili ne žele da idu na srpske fakultete. Žele da nastave obrazovanje na albanskom. Stoga idu na Kosovo ili u Albaniju na studije. Drugi problem je nostrifikacija diploma kad se vrate u Preševo. Za studente koji su studirali na Kosovu procedura je duga i ne poznajem nikoga ko je došao sa Kosova i nostrifikovao diplomu.”
Za Belgzima Kamberija, problem sa udžbenicima je samo još jedan dokaz da su politički odnosi Srbije sa Kosovom i Albanijom još uvek daleko od dobrih.
“Ako Srbi na Kosovu imaju program Republike Srbije, a u Srbiji se ne dozvoljava da se koriste udžbenici sa Kosova ili još manje iz Albanije. Taj problem je samo još jedan dokaz da nema nikakve normalizacije u odnosima sa Kosovom i Albanijom”, zaključuje Kamberi.
