Rezolucija za rezolucijom, o veoma sličnim pitanjima. Poznavaoci zakona u Prištini ocenjuju da usvajanjem raznih dokumenata, bilo da se radi o rezolucijama, deklaracijama ili odlukama, a o sličnim pitanjima Skupština Kosova samo umanjuje svoj integritet i kredibilitet.
Takav komentar dolazi dan pre nego što će Skupština diskutovati o rezoluciji za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije. Analitičari kažu da bi jedna takva rezolucija mogla odrediti crvene linije kosovske strane u dijalogu sa Srbijom.
Skupština Kosova je u martu prošle godine usvojila rezoluciju o razgovorima sa Srbijom, te je jednim predlogom dijalog uslovila rasvetljavanjem sudbine nestalih.
Rezolucija za koju će se u četvrtak glasati navodi da mogući dijalog sa Srbijom kao i njeni rezultati treba da budu u skladu sa suverenitetom Kosova, međunarodnim subjektivitetom, teritorijalnim integritetom i unutrašnjim ustavnim uređenjem.
Rezoluciju podržava opoziciona Alijansa za budućnost Kosova, ali ne i pokret Samoopredeljenje. Demokratski savez Kosova još uvek se nije oglasio.
Poznavaoci zakonskih pitanja ističu da je svaka usvojena rezolucija u Skupštini Kosova obavezna za vladu, ali ocenjuju da se usvajanjem dokumenata o istim pitanjima Skupštini umanjuje integritet.
Driton Selmanaj iz Demokratskog instituta Kosova kaže da ukoliko se usvoji rezolucija o jednom određenom pitanju, druga rezolucija se može usvojiti nakon jednog dužeg perioda i ukoliko su se promenile političke ili ekonomske prilike.
„Odluke koje Skupština Kosova često donosi o sličnim stvarima, dovodi u pitanje integritet ove institucije, i svo to ugrožavanje kredibiliteta stvara situaciju u kojoj se ne poštuje nezavisnost određenih institucija“, kaže on.
Rezolucija vladajuće Demokratske partije Kosova takođje zahteva od Skupštine Kosova da ovlasti izvršnu vlast zemlje da predvodi buduće razgovore kao i učešće potrebnih zakonodavnih parlamentarnih komisija.
Ardian Arifaj iz kosovskog Instituta za istraživanje i razvoj politika (KIPRED) ističe važnost da se u rezoluciji odrede “crvene linije“ o razvoju dijaloga sa Srbijom.
„Ukoliko ova rezolucija odredi crvene linije o kojima se ne sme razgovarati sa Srbijom, onda bi jedna takva rezolucija bila dobra. Ali, ukoliko ne dođe do toga, može se sumnjati da ona nije pripremljena u dobrotvorne svrhe i da je slaba koja ima druge ciljeve“, kaže on.
Selmanaj je dodao i da nije prvi put da se Skupština o jednom te istom pitanju dva puta izjašnjava. On je podsetio na predlog pokreta Samoopredeljenje u Skupštini oko reciprociteta sa Srbijom, a do kojeg je došlo nakon usvajanja predloga DPK-a o istom pitanju.
Takve prakse su štetne, ocenio je on.
„Nažalost imamo presedan a ovaj je drugi po redu. To nije pozitivno, već je šteta koja se nanosi politici Kosova i demokratiji koju težimo da izgradimo“, kazao je on.
Takav komentar dolazi dan pre nego što će Skupština diskutovati o rezoluciji za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije. Analitičari kažu da bi jedna takva rezolucija mogla odrediti crvene linije kosovske strane u dijalogu sa Srbijom.
Skupština Kosova je u martu prošle godine usvojila rezoluciju o razgovorima sa Srbijom, te je jednim predlogom dijalog uslovila rasvetljavanjem sudbine nestalih.
Rezolucija za koju će se u četvrtak glasati navodi da mogući dijalog sa Srbijom kao i njeni rezultati treba da budu u skladu sa suverenitetom Kosova, međunarodnim subjektivitetom, teritorijalnim integritetom i unutrašnjim ustavnim uređenjem.
Rezoluciju podržava opoziciona Alijansa za budućnost Kosova, ali ne i pokret Samoopredeljenje. Demokratski savez Kosova još uvek se nije oglasio.
Poznavaoci zakonskih pitanja ističu da je svaka usvojena rezolucija u Skupštini Kosova obavezna za vladu, ali ocenjuju da se usvajanjem dokumenata o istim pitanjima Skupštini umanjuje integritet.
Driton Selmanaj iz Demokratskog instituta Kosova kaže da ukoliko se usvoji rezolucija o jednom određenom pitanju, druga rezolucija se može usvojiti nakon jednog dužeg perioda i ukoliko su se promenile političke ili ekonomske prilike.
„Odluke koje Skupština Kosova često donosi o sličnim stvarima, dovodi u pitanje integritet ove institucije, i svo to ugrožavanje kredibiliteta stvara situaciju u kojoj se ne poštuje nezavisnost određenih institucija“, kaže on.
Rezolucija vladajuće Demokratske partije Kosova takođje zahteva od Skupštine Kosova da ovlasti izvršnu vlast zemlje da predvodi buduće razgovore kao i učešće potrebnih zakonodavnih parlamentarnih komisija.
Ardian Arifaj iz kosovskog Instituta za istraživanje i razvoj politika (KIPRED) ističe važnost da se u rezoluciji odrede “crvene linije“ o razvoju dijaloga sa Srbijom.
„Ukoliko ova rezolucija odredi crvene linije o kojima se ne sme razgovarati sa Srbijom, onda bi jedna takva rezolucija bila dobra. Ali, ukoliko ne dođe do toga, može se sumnjati da ona nije pripremljena u dobrotvorne svrhe i da je slaba koja ima druge ciljeve“, kaže on.
Selmanaj je dodao i da nije prvi put da se Skupština o jednom te istom pitanju dva puta izjašnjava. On je podsetio na predlog pokreta Samoopredeljenje u Skupštini oko reciprociteta sa Srbijom, a do kojeg je došlo nakon usvajanja predloga DPK-a o istom pitanju.
Takve prakse su štetne, ocenio je on.
„Nažalost imamo presedan a ovaj je drugi po redu. To nije pozitivno, već je šteta koja se nanosi politici Kosova i demokratiji koju težimo da izgradimo“, kazao je on.