Umesto "Dolce vita", tu je "C est la vie". Umesto Srpskog nacionalnog veća, ugostiteljski objekat "Missini". Umesto mesare "Lazić", supermarket "Meridian".

U centru Severne Mitrovice poslednjih dana se može videti drugačija slika u odnosu na prethodne dve decenije.

Radi se o otvaranju supermarketa, restorana, poslastičara, te kafića u vlasništvu kosovskih preduzetnika kojih inače ima širom Kosova južno od Ibra. Na čelu tih privrednih preduzeća su uglavnom kosovski Albanci.

Te prostore su do nedavno koristili lokalni Srbi. Međutim, Kosovska agencija za privatizaciju navodi da su ti objekti pod njenom kontrolom, te da su raspisani tenderi na osnovu kojih su izdati pod zakup ili otkupljeni.

Čemu se nadaju novi vlasnici?

U neposrednoj blizini glavnog mosta na Ibru u Severnoj Mitrovici, poslednjh 28 godina je postojao kafić pod nazivom "Dolce vita". Vlasnik je bio iz redova srpske zajednice.

Lokal je inače nekada pripadao društvenom preduzeću "Luks" a danas Kosovsko agenciji za privatizaciju. Nakon što je ova Agencija raspisala javnu licitaciju, otišao je u ruke kosovskog Albanca, a kafić dobio naziv "C est la vie".

Menadžer ovog kafića Nedžad Haljiti (Nexhat Haliti) za RSE kaže da su među gostima i Srbi i Albanci.

“Danas (15. avgusta) je mesec dana kako radimo, nismo imali ni najmanju provokaciju od strane Srba, dolaze i oni kao gosti. Nismo otvorili samo za Albance, nego i za Srbe, za sve ljude. Kad dolaze Srbi, ovde moraju da se osećaju kao kod svoje kuće”, kaže Haljiti.

Haljiti poručuje da je suživot na Kosovu neminovan.

“Mi moramo da živimo zajedno. Mi smo komšije”, navodi on.

Dodaje da bi zaposleni trebali da dolaze iz različitih zajednica na Kosovu, te da će uposliti konobara iz srpske zajednice.

“Missini” je lanac poslastičarnica, koja će od septembra biti otvorena i u Severnoj Mitrovici, potvrdio je za RSE vlasnik Astrit Misini iz Južne Mitrovice.

Navodi da je trenutno u toku renoviranje prostorija koje je uzeo u zakup od Kosovske agencije za privatizaciju.

Dodaje da je odlučio da svoj biznis proširi na sever jer se bezbednosna situacija stabilizovala.

"S obzirom na situaciju koju nam je država obezbedila, osećamo se sigurno da investiramo. Lokal se nalazi ispod stanova na gradskom trgu, radnici renoviraju, komšije iz srpske zajednice su nas odlično dočekale", kaže on.

Misini kaže da će za početak zaposliti 12 radnika.

"Zainteresovanih ima, prijavili su se građani iz bošnjačke i srpske zajednice. Angažovaćemo građane iz ovih zajednica", navodi on.

Severna Mitrovica je jedna od četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova, gde su poslednje dve godine povišene tenzije zbog nastojanja Vlade premijera Aljbina Kurtija (Albin) da utvrdi vlast u tom regionu.

Ukidanje srpskih tablica, dinara, pojedinih institucija koje rade u sistemu Srbije, neke su od odluka koje su sprovedene a koje su naišle na nezadovoljstvo i proteste lokalnog srpskog stanovništva. Napeta situacija je kulminirala oružanim napadom grupe Srba na Policiju Kosova u Banjskoj, opština Zveča, u septembru 2023.

Građani o promenama: Od 'prilagodićemo se' do 'mimo naše volje'

Na poslednje promene u gradu i dolazak novih privrednika građani Severne Mitrovice različito gledaju.

Jedni kažu da je suživot Srba i Albanaca moguć, te podsećaju da su i ranije živeli zajedno, dok drugi smatraju da je reč o političkoj odluci a ne ekonomskoj, koja bi mogla da utiče na proširenje kosovskog tržišta na severu.

Momo Milačić, koji u Severnoj Mitrovici živi kao raseljeno lice iz Peći, navodi da vlasnici novih privrednih objekata verovatno imaju “validne papire”.

“Mnogo šta smo negirali (kosovsku vlast), ali šta ćeš, moraš (da prihvatiš)”, kaže on u izjavi za Radio Slobodna Evropa.

Srđan Simonović dolazak albanskih privrednika u Severnu Mitrovicu vidi kao “albanizaciju severa”.

Dodaje da se mnogi procesi odvijaju mimo volje većinskog srpskog stanovništva.

To je, kako kaže, “taktika da se oteraju svi oni koji mogu da pruže neku vrstu otpora kosovskim vlastima”.

Simović veruje i da dolazak albanskih privrednika ima političku pozadinu.

“Tržište u četiri opštine na severu je zanemarljivo i vrlo malo u smislu pravljenja nekog značajnijeg prihoda”, kaže on i dodaje da su Srbi do sada odlazili u Južnu Mitrovicu kada su želeli da kupuju u nekom od većih trgovinskih lanaca.

Radojko Jovanović iz Severne Mitrovice primećuje promene, ali ih ne vidi kao nešto dobro.

“(Lokali) se ustupaju Albancima po ko zna kakvoj proceduri. Valjda ima Srba koji su mogli to da uzmu u zakup ili otkupe”, kaže Jovanović.

Ipak, veruje da će ova nova privredna preduzeća dobro poslovati "jer su Albanci dobri trgovci".

Sličnan stav iznosi i Dragica iz Severne Mitrovice. Ona dodaje i da će verovatno kupovati u novim trgovinama imajući u vidu da su zatvorene one u koje je do sada išla.

"Prilagodimo se svemu. To je što je, mi ne možemo da promenimo ništa. Da prihvatimo, videćemo kako, šta se nameće, ko može izdržaće. Mi smo navikli, živeli smo sa njima (Albancima)", kaže ona.

Dok trgovaca albanske nacionalnosti ranije nije bilo u samom centru Severne Mitrovice, njih ipak ima u multietničkim naseljima u tom delu grada, i međuetnička saradnja je uvek postojala.

Tako su prodavnice u Bošnjačkoj mahali, u blizini istočnog mosta, uglavnom u vlasništvu Albanaca dok su kupci pretežno Srbi. Pripadnici srpske zajednice neretko trguju i u Južnoj Mitrovici, gde takođe postoje lanci velikih supermarketa.