Danas se navršava dve godine od nemira ispred zgrade Opštinskog i Okružnog suda u severnoj Kosovskoj Mitrovici kada je u sukobima grupe Srba sa pripadnicima UNMIK policije i KFOR-a poginuo jedan ukrajinski policajac. Teže i lakše povređeno je više od 100 policajaca, vojnika i civila.
Naime, do 17. februara 2008. godine, kada je proglašena nezavisnost Kosova, u sudu u severnoj Kosovskoj Mitrovici radilo je 150 zaposlenih lica albanske nacionalnosti i oko 20 lica srpske nacionalnosti.
Pre toga, 1999 godine, nakon završetka konflikta na Kosovu, izvestan broj radnika pravosuđa srpske nacionalnosti napustio je posao u ovom sudu. Povod za nemire, koji su se desili pre dve godine, bilo je hapšenje bivših radnika pravosuđa srpske nacionalnosti koji su sa zahtevom da se vrate na svoja radna mesta ušli u zgradu suda koju nisu želeli da napuste.
Kosovska Mitrovica tokom nemira ispred zgrade suda pre dve godine
Nakon nemira, sudije i tužioci albanske nacionalnosti svoj posao obavljaju u Vučitrnu, dok lokalne sudije i tužioci srpske nacionalnosti rade u Višem sudu u severnom delu grada. Međutim, stav EULEX-a je da na Kosovu ne mogu funkcionisati dva pravosudna sistema.
Portparol EULEX-a za pravosuđe na Kosovu Kristina Herodes kaže za RSE da na jednom mestu ne mogu funkcionisati dva pravosudna sistema. Ona ističe da EULEX veruje da napredak na severnom Kosovu može biti postignut samo korak po korak i da pravosuđe može funkcionisati samo ukoliko je prihvaćeno od strane svih zajednica.
”EULEX radi na dogovoru sa Prištinom i Beogradom kako bi se rešili slučajevi na čekanju u Okružnom sudu u Mitrovici. Ima oko 50 slučajeva na čekanju i neki od osumnjičenih su u pritvoru, neki čak od 2007.godine i to je pitanje hitnosti i pravde. Moramo imati na umu da pravda ne podrazumeva samo krivična već i civilna pitanja kao što su razvodi ili neka imovinska pitanja. Jedan od glavnih ciljeva je ponovno funkcionisanje Okružnog suda u severnoj Mitrovici”, kaže ona.
Portparol EULEX-a nije mogla da precizira datum povratka srpskih i albanskih sudija i tužilaca u sud u severnoj Mitrovici, ali je kazala da misija EU radi na dogovoru sa Beogradom i Prištinom na tome.
Ona je dodala da trenutno sudski službenici Srbi i Albanci rade popis dosijea u sudu u severnoj Mitrovici i posao je skoro završen na obe strane.
Rad prilagođen okolnostima
Kako je u izjavi za RSE kazao predsednik Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici Kaplan Baruti zaposleni u pravosuđu albanske nacionalnosti svoj posao privremeno obavljaju u zgradi Opštinskog suda u Vučitrnu.
”Zbog situacije nastale nakon 17. februara 2008 godine, kada su nadležni organi UNMIK-a i Kosovske policijske službe (KPS) zabranili radnicima pravosudnih organa u Mitrovici prevoz na radna mesta u njihovoj zgradi, čije se sedište nalazi u severnom delu Mitrovice, odlučeno je da se od svih pet pravosudnih organa, koji broje preko 170 zaposlenih lica svih nacionalnosti, formira jedna zajednička mobilna ekipa sa isključivim zadatkom da po potrebi radi u krivičnoj materiji, isključivo na pritvorskim predmetima, kao i na prijemu žalbi i drugih sudskih pismena vezanih prekluzivnim rokom, koja ne trpe odlaganje”, ističe Baruti.
Za sada, kako u izjavi za RSE kaže predsednik Višeg suda u severnoj Mitrovici Nikola Kabašić, srpsko pravosuđe u severnoj Mitrovici radi u parničnim predmetima iz oblasti radnih odnosa, radnih sporova, predmeta iz oblasti naslednog prava, ostavinskog postupka i vanparničnog postupaka.
“Što se tiče situacije u pravosuđu Republike Srbije koje funkcioniše na teritoriji Kosova i Metohije, situacija se manje-više nije menjala u poslednjih deset godina od dolaska međunarodnih snaga na Kosovo. Mi radimo u improvizovanim uslovima. Ne radimo onim kapacitetom i načinom kako je to definisano ustavom i zakonom, već radimo ono što možemo u specifičnim okolnostima”, naglasio je Kabašić.
Oliver IvanovićDržavni sekretar u Ministarstvu za Kosovo u Vladi Srbije Oliver Ivanović za RSE ocenjuje da je u doglednoj budućnosti mnogo izvesniji povratak srpskih lokalnih sudija i tužilaca u sud u severnoj Mitrovici.
Ivanović smatra da je takav potez najrealniji s obzirom na, kako ističe, etničku strukturu stanovništva u severnoj Kosovskoj Mitrovici.
“Za Srbe je povratak veoma realan, samo je potrebno da se dogovorimo dok je za Albance malo verovatan, prosto zato što je sastav stanovništva na severu većinski srpski, tako da možemo proporcionalno stanovništvu očekivati i povratak Albanaca. Ali oni, kad god insistiraju na tom pitanju, uvek insistiraju da dođu Albanci, a za Srbe kažu da će videti”, kazao je on.
Ivanović naglašava da srpske vlasti svakako neće odustati od postizanja dogovora o radu srpskog suda u Kosovskoj Mitrovici.
“Oko legitimiteta rada srpskog suda u Kosovskoj Mitrovici međunarodna zajednica nije jedinstvena i ono što je jasno jeste da mi taj dualizam doživljavamo kao problem u izvesnom smislu. Ali mi od našeg suda sigurno nećemo odustati bez postizanja dogovora. Dogovor bi se ticao teritorije za koji je sud odgovoran, mislim na Opštinski sud, zatim status Višeg suda, zakoni kojima se regulišu, imenovanje sudija i izbor sudija. To je ono na čemu insistiramo i od čega nećemo odustati. Ali je, nažalost, međunarodna zajednica u liku EULEX-a nespremna da povede takve razgovore i ako eventualno postignemo dogovor da stoji iza tog dogovora i da se on implementira”, zaključio je Ivanović.
Inače, na teritoriji Kosova srpsko pravosuđe funkcioniše još i u isturenim odeljenjima u Goraždevcu, Ranilugu, Gračanici i Štrpcu.
Naime, do 17. februara 2008. godine, kada je proglašena nezavisnost Kosova, u sudu u severnoj Kosovskoj Mitrovici radilo je 150 zaposlenih lica albanske nacionalnosti i oko 20 lica srpske nacionalnosti.
Pre toga, 1999 godine, nakon završetka konflikta na Kosovu, izvestan broj radnika pravosuđa srpske nacionalnosti napustio je posao u ovom sudu. Povod za nemire, koji su se desili pre dve godine, bilo je hapšenje bivših radnika pravosuđa srpske nacionalnosti koji su sa zahtevom da se vrate na svoja radna mesta ušli u zgradu suda koju nisu želeli da napuste.
Nakon nemira, sudije i tužioci albanske nacionalnosti svoj posao obavljaju u Vučitrnu, dok lokalne sudije i tužioci srpske nacionalnosti rade u Višem sudu u severnom delu grada. Međutim, stav EULEX-a je da na Kosovu ne mogu funkcionisati dva pravosudna sistema.
Portparol EULEX-a za pravosuđe na Kosovu Kristina Herodes kaže za RSE da na jednom mestu ne mogu funkcionisati dva pravosudna sistema. Ona ističe da EULEX veruje da napredak na severnom Kosovu može biti postignut samo korak po korak i da pravosuđe može funkcionisati samo ukoliko je prihvaćeno od strane svih zajednica.
”EULEX radi na dogovoru sa Prištinom i Beogradom kako bi se rešili slučajevi na čekanju u Okružnom sudu u Mitrovici. Ima oko 50 slučajeva na čekanju i neki od osumnjičenih su u pritvoru, neki čak od 2007.godine i to je pitanje hitnosti i pravde. Moramo imati na umu da pravda ne podrazumeva samo krivična već i civilna pitanja kao što su razvodi ili neka imovinska pitanja. Jedan od glavnih ciljeva je ponovno funkcionisanje Okružnog suda u severnoj Mitrovici”, kaže ona.
Portparol EULEX-a nije mogla da precizira datum povratka srpskih i albanskih sudija i tužilaca u sud u severnoj Mitrovici, ali je kazala da misija EU radi na dogovoru sa Beogradom i Prištinom na tome.
Ona je dodala da trenutno sudski službenici Srbi i Albanci rade popis dosijea u sudu u severnoj Mitrovici i posao je skoro završen na obe strane.
Rad prilagođen okolnostima
Kako je u izjavi za RSE kazao predsednik Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici Kaplan Baruti zaposleni u pravosuđu albanske nacionalnosti svoj posao privremeno obavljaju u zgradi Opštinskog suda u Vučitrnu.
”Zbog situacije nastale nakon 17. februara 2008 godine, kada su nadležni organi UNMIK-a i Kosovske policijske službe (KPS) zabranili radnicima pravosudnih organa u Mitrovici prevoz na radna mesta u njihovoj zgradi, čije se sedište nalazi u severnom delu Mitrovice, odlučeno je da se od svih pet pravosudnih organa, koji broje preko 170 zaposlenih lica svih nacionalnosti, formira jedna zajednička mobilna ekipa sa isključivim zadatkom da po potrebi radi u krivičnoj materiji, isključivo na pritvorskim predmetima, kao i na prijemu žalbi i drugih sudskih pismena vezanih prekluzivnim rokom, koja ne trpe odlaganje”, ističe Baruti.
Za sada, kako u izjavi za RSE kaže predsednik Višeg suda u severnoj Mitrovici Nikola Kabašić, srpsko pravosuđe u severnoj Mitrovici radi u parničnim predmetima iz oblasti radnih odnosa, radnih sporova, predmeta iz oblasti naslednog prava, ostavinskog postupka i vanparničnog postupaka.
“Što se tiče situacije u pravosuđu Republike Srbije koje funkcioniše na teritoriji Kosova i Metohije, situacija se manje-više nije menjala u poslednjih deset godina od dolaska međunarodnih snaga na Kosovo. Mi radimo u improvizovanim uslovima. Ne radimo onim kapacitetom i načinom kako je to definisano ustavom i zakonom, već radimo ono što možemo u specifičnim okolnostima”, naglasio je Kabašić.
Ivanović smatra da je takav potez najrealniji s obzirom na, kako ističe, etničku strukturu stanovništva u severnoj Kosovskoj Mitrovici.
“Za Srbe je povratak veoma realan, samo je potrebno da se dogovorimo dok je za Albance malo verovatan, prosto zato što je sastav stanovništva na severu većinski srpski, tako da možemo proporcionalno stanovništvu očekivati i povratak Albanaca. Ali oni, kad god insistiraju na tom pitanju, uvek insistiraju da dođu Albanci, a za Srbe kažu da će videti”, kazao je on.
Ivanović naglašava da srpske vlasti svakako neće odustati od postizanja dogovora o radu srpskog suda u Kosovskoj Mitrovici.
“Oko legitimiteta rada srpskog suda u Kosovskoj Mitrovici međunarodna zajednica nije jedinstvena i ono što je jasno jeste da mi taj dualizam doživljavamo kao problem u izvesnom smislu. Ali mi od našeg suda sigurno nećemo odustati bez postizanja dogovora. Dogovor bi se ticao teritorije za koji je sud odgovoran, mislim na Opštinski sud, zatim status Višeg suda, zakoni kojima se regulišu, imenovanje sudija i izbor sudija. To je ono na čemu insistiramo i od čega nećemo odustati. Ali je, nažalost, međunarodna zajednica u liku EULEX-a nespremna da povede takve razgovore i ako eventualno postignemo dogovor da stoji iza tog dogovora i da se on implementira”, zaključio je Ivanović.
Inače, na teritoriji Kosova srpsko pravosuđe funkcioniše još i u isturenim odeljenjima u Goraždevcu, Ranilugu, Gračanici i Štrpcu.
