Kosovski lideri tvrde da je u Briselu na poslednjoj rundi razgovora postignuta saglasnost o formiranju fonda za razvoj opština na severu Kosova. Opozicija zahteva dodatna objašnjenja - dok jedni smatraju da odvojeno finansiranje predstavlja prvi korak ka autonomiji, drugi ističu da takav sporazum ne krši Ustav Kosova.
Opozicija na Kosovu zatražiće od premijera Hašima Tačija više transparentnosti po pitanju fond za razvoj opština na severu zemlje. Dogovor o takvom fondu postignut je tokom dijaloga premijera Kosova i Srbije u Briselu, a njegov cilj je transparentno raspolaganje sredstvima za razvoj opština na severu, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, a koje paralelno funkcionišu izvan ustavnog i pravnog sistema Kosova i na osnovu zakona Srbije.
Prethodno je Tači izjavio da će se iz razvojnog fonda finansirati razni infrastrukturni projekti. Ovaj fond biće otvoren i za međunarodne donatore, ali i za Srbiju. Fondom će upravljati telo koje će činiti ministri Vlade Republike Kosova, jedan predstavnik iz redova srpskih zajednica koje žive na severu i jedan visoki predstavnik Evropske unije na Kosovu.
Opozicija u Prištini je jedinstvena samo kada su u pitanju zahtevi za više detalja o fondu, ali ne i oko njegovog političkog uticaja. Dok iz Demokratskog saveza i iz Alijanse za budućnost ne smatraju da jedan takav fond vodi ka autonomiji severa, Pokret Samoopredeljenje ipak veruje da odvojen budžet za taj deo zemlje ipak govori o statusu autonomije za sever.
Šef parlamentarne grupe DSK-a Ismet Bećiri istakao je da će se na sednici skupštine u četvrtak zatražiti od kosovskog premijera da bude više transparentan kada je u pitanju dijalog sa Srbijom.
"Formiranje takvog fonda ni na koji način ne bi trebalo da dovede u pitanje suverenitet i celovitost zemlje i ovaj proces ne bi trebalo da bude u suprotnosti sa našim Ustavom. Prema tome, tražimo više informacija i na osnovu toga izdaćemo naše mišljenje u skupštini", kazao je Bećiri.
Pokret Samoopredeljenje je međutim uveren da dogovor o fondu za razvoj predstavlja prvi korak ka autonomiji tog dela zemlje s obzirom da se na taj način odvaja od budžeta Kosova. Špend Ahmeti, potpredsednik Pokreta, dodaje i da takav fond promoviše teritorijalnu podelu zemlje.
"Fond sa etničkim i teritorijalnim motivima otkriva plan za autonomni entitet. Odvojeno finansiranje - osnova autonomije. Ne radi se o decentralizaciji finansiranja već o podeli u kojoj neustavne i nezvanične grupe dobijaju ekskluzivnu moć za jedan deo prihoda. Kada se uspostave temelji autonomije, odvajanje je samo pitanje vremena", ističe Ahmeti.
S druge strane, generalni sekretar Alijanse Burim Ramadani takođe navodi da će se tražiti detalji oko dijaloga i oko fonda, ali dodaje da tako nešto ne ugrožava jedinstven karakter budžeta Kosova.
"Ova vrsta privremenog aranžmana je u sklopu Ustava i zakona Kosova koji čuva sever Kosova i omogućava integraciju Srba u politički sistem zemlje i kao takav ne predstavlja rizik", smatra Ramadani.
Prethodno je zamenica premijera Kosova Edita Tahiri istakla da će se carinski prihodi sa graničnih prelaza 1 i 31 slivati u privremeni fond i da će se potom ta sredstva ulivati u budžet Kosova. Tim fondom će potom raspolagati zajednička komisija u kojoj će biti jedan član kosovske vlade, jedan predstavnik Srba sa severa i jedan predstavnik EU.
Opozicija na Kosovu zatražiće od premijera Hašima Tačija više transparentnosti po pitanju fond za razvoj opština na severu zemlje. Dogovor o takvom fondu postignut je tokom dijaloga premijera Kosova i Srbije u Briselu, a njegov cilj je transparentno raspolaganje sredstvima za razvoj opština na severu, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, a koje paralelno funkcionišu izvan ustavnog i pravnog sistema Kosova i na osnovu zakona Srbije.
Prethodno je Tači izjavio da će se iz razvojnog fonda finansirati razni infrastrukturni projekti. Ovaj fond biće otvoren i za međunarodne donatore, ali i za Srbiju. Fondom će upravljati telo koje će činiti ministri Vlade Republike Kosova, jedan predstavnik iz redova srpskih zajednica koje žive na severu i jedan visoki predstavnik Evropske unije na Kosovu.
Opozicija u Prištini je jedinstvena samo kada su u pitanju zahtevi za više detalja o fondu, ali ne i oko njegovog političkog uticaja. Dok iz Demokratskog saveza i iz Alijanse za budućnost ne smatraju da jedan takav fond vodi ka autonomiji severa, Pokret Samoopredeljenje ipak veruje da odvojen budžet za taj deo zemlje ipak govori o statusu autonomije za sever.
Šef parlamentarne grupe DSK-a Ismet Bećiri istakao je da će se na sednici skupštine u četvrtak zatražiti od kosovskog premijera da bude više transparentan kada je u pitanju dijalog sa Srbijom.
"Formiranje takvog fonda ni na koji način ne bi trebalo da dovede u pitanje suverenitet i celovitost zemlje i ovaj proces ne bi trebalo da bude u suprotnosti sa našim Ustavom. Prema tome, tražimo više informacija i na osnovu toga izdaćemo naše mišljenje u skupštini", kazao je Bećiri.
Pokret Samoopredeljenje je međutim uveren da dogovor o fondu za razvoj predstavlja prvi korak ka autonomiji tog dela zemlje s obzirom da se na taj način odvaja od budžeta Kosova. Špend Ahmeti, potpredsednik Pokreta, dodaje i da takav fond promoviše teritorijalnu podelu zemlje.
"Fond sa etničkim i teritorijalnim motivima otkriva plan za autonomni entitet. Odvojeno finansiranje - osnova autonomije. Ne radi se o decentralizaciji finansiranja već o podeli u kojoj neustavne i nezvanične grupe dobijaju ekskluzivnu moć za jedan deo prihoda. Kada se uspostave temelji autonomije, odvajanje je samo pitanje vremena", ističe Ahmeti.
S druge strane, generalni sekretar Alijanse Burim Ramadani takođe navodi da će se tražiti detalji oko dijaloga i oko fonda, ali dodaje da tako nešto ne ugrožava jedinstven karakter budžeta Kosova.
"Ova vrsta privremenog aranžmana je u sklopu Ustava i zakona Kosova koji čuva sever Kosova i omogućava integraciju Srba u politički sistem zemlje i kao takav ne predstavlja rizik", smatra Ramadani.
Prethodno je zamenica premijera Kosova Edita Tahiri istakla da će se carinski prihodi sa graničnih prelaza 1 i 31 slivati u privremeni fond i da će se potom ta sredstva ulivati u budžet Kosova. Tim fondom će potom raspolagati zajednička komisija u kojoj će biti jedan član kosovske vlade, jedan predstavnik Srba sa severa i jedan predstavnik EU.
