Dok se Vašington i Brisel dogovoraju kako da pomognu Beogradu i Prištini u predstojećem dijalogu potpuno je nepoznato šta je strategija srpskih vlasti za razgovore sa kosovskim Albancima.
Zvanični Beograd kao da se ne žuri u saopštavanju platforme za dijalog sa kosovskim Albancima. O tome nije bilo ni reči u vladajućoj koaliciji, kaže zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
„Nismo još imali razgovore na tu temu. Ne verujem da će ta platforma biti mnogo drugačija u odnosu na ono o čemu je i do sada pričano. Sigurno je da Srbija, u bilo kakvim razgovorima, ne može da prihvati nezavisnost Kosova i Metohije, a naravno da Srbija misli da treba da se dogovara, razgovara o svim pitanjima koja se tiču i života ljudi“, navodi Dačić.
Beograd u dosadašnjim pregovorima sa Albancima nije imao uspeha. Oni u Rambujeu 1999. okonačani su bombardovanjem SR Jugoslavije. Oni u Beču za rezultat su imali proglašenje kosovske nezavisnosti. Šta se može očekivati od budućeg dijaloga Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU.
Čedomir Jovanović, lider Liberalno demokratske partije, upozorava da Beograd ne samo što ne zna o čemu bi razgovarao nego ne zna ni šta bi sa Kosovom.
“Sve ono što svakoga dana dobijamo kao poruke zvaničnika ove zemlje zapravo govori o nerpihvatljivo velikom lutanju. Dok se mi ovde poigravamo sa politikom Srbi na Kosovu plaćaju veliku cenu naše nesposobnosti zbog toga što se ne koriste potencijali koji postoje, i što se održavanjem statusa kvo iritira kosovsko društvo koje onda vrši dodatni pritisak na kosovske Srbe. U vremenu u kome morate da se borite za šansu mi propuštamo one koje smo nezasluženo dobili”, kaže Jovanović.
Sa potpuno drugačije pozicije ponašanje vlasti kritikuju i Koštuničini poslanici. Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe DSS-a kaže da “ne treba uopše da bude pregovora sa onima koji su se odmetnuli od svoje države i nezakonito i nelegalno proglasili nezavisnost dela teritorije Srbije”. “Kakve pregovore sa njima možete imati?”, pita Aligrudić.
“U ovom trenutku za pregovore sa Hašimom Tačijem, ili bilo kim sa Kosova, na bazi platforme koja ne podrazumeva pregovore o statusu, i način kako su ranije vođeni preko privremenih institucija kroz rezoluciju 1244, ne postoji nikakav osnov. Onaj ko to uradi istog trenutka će dati drugi krupan dokaz priznanja nezavisnosti Kosova. Prvi dokaz je dat kroz odluku Generalne skupštine UN. Mi ne možemo da razgovaramo na način koji ne dopušta Ustav Srbije. To niko nikoga na ovom svetu ne može naterati sem što su oni naterali Borisa Tadića”, tvrdi Aligrudić.
Tadićeva uloga
U proteklim godinama se oko politike prema Kosovu potenciralo nacionalno jedinstvo. Sada se čini da su mnogi, a pre svega parlament, ostavljeni po strani. Vlada koja bi trebalo da usaglasi platformu još na tome nije počela da radi.
Srpski šef diplomatije, poznat po opsežnoj diplomatskoj inicijativi, koja je pre odluke Međunarodnog suda pravde imala uspeha u odvraćanju zemalja od priznavanja Kosova, je nakon Generalne skupštine UN na veoma tankom političkom ledu, a sve konce diplomatije preuzeo je predsednik države.
I za neke je, poput Dragana Markovića Palme lidera vladajuće Jedinstvene Srbije i poslanika, upravo Boris Tadić najbolji predstavnik u rešavanju kosovskog problema.
“Predsednik Tadić dobro predstavlja Srbiju. I ništa ne možemo da mu zamerimo za sve što je radio u međunarodnim odnosima”, kaže Marković.
No, Čedomir Jovanović, lider LDP, misli da skupština mora da bude skupština, i da vlada treba da bude vlada, a da Tadić treba da bude predsednik.
“On je kao predsednik potreban Srbiji takav kakav je. Po mišljenju dela Srbije anemičan i neodlučan, po mišljenju drugih staložen i odmeren. Ali nam nije potreban neodlučan, nesposoban i nevidljiv premijer, i parlament koji postoji samo kao nosač dekorativne rasvete i adresa na koju će se postrojiti garda”, kaže Jovanović.
U međuvremenu su američka državna sekretarka Hilari Klinton i šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton dogovorile da Brisel i Vašington zajedno rade na budućem dijalogu Beograda i Prištine. Uključivanje Vašingtona u igru bilo je posebno važno kosovskim Albancima koji su nepoverljivi prema EU, najpre zbog nejedinstvenog stava o kosovskoj nezavisnosti, a i zbog toga što SAD tradicionalno smatraju svojim zaštitnikom.
Kako će se to odraziti na pozicije Beograda? SAD smatraju Kosovo svojim proizvodom i zato taj proces žele da okončaju na način na koji oni vide da treba, kaže Aleksandra Joksimović iz Foruma za međunarodne odnose:
“SAD nemaju nikakvih dilema u vezi sa statusom Kosova. Za njih je to nepovratni proces, a u interesu i regionalne stabilnosti i daljih evropskih integracija je da se otvori dijalog između Beograda i Prištine kako bi se omogućio normalan suživot”, kaže Aleksandra Joksimović.
Novi element u predstojećem dijalogu Beograda i Prištine je i ostavka kosovskog predsednika Fatmira Sejdijua. Ukoliko ona povuče za sobom opšte izbore na Kosovu to bi moglo da odloži dijalog koji je prema prvobitnim najavama trebalo da počne već u oktobru.
Zvanični Beograd kao da se ne žuri u saopštavanju platforme za dijalog sa kosovskim Albancima. O tome nije bilo ni reči u vladajućoj koaliciji, kaže zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
„Nismo još imali razgovore na tu temu. Ne verujem da će ta platforma biti mnogo drugačija u odnosu na ono o čemu je i do sada pričano. Sigurno je da Srbija, u bilo kakvim razgovorima, ne može da prihvati nezavisnost Kosova i Metohije, a naravno da Srbija misli da treba da se dogovara, razgovara o svim pitanjima koja se tiču i života ljudi“, navodi Dačić.
Beograd u dosadašnjim pregovorima sa Albancima nije imao uspeha. Oni u Rambujeu 1999. okonačani su bombardovanjem SR Jugoslavije. Oni u Beču za rezultat su imali proglašenje kosovske nezavisnosti. Šta se može očekivati od budućeg dijaloga Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU.
Čedomir Jovanović, lider Liberalno demokratske partije, upozorava da Beograd ne samo što ne zna o čemu bi razgovarao nego ne zna ni šta bi sa Kosovom.
“Sve ono što svakoga dana dobijamo kao poruke zvaničnika ove zemlje zapravo govori o nerpihvatljivo velikom lutanju. Dok se mi ovde poigravamo sa politikom Srbi na Kosovu plaćaju veliku cenu naše nesposobnosti zbog toga što se ne koriste potencijali koji postoje, i što se održavanjem statusa kvo iritira kosovsko društvo koje onda vrši dodatni pritisak na kosovske Srbe. U vremenu u kome morate da se borite za šansu mi propuštamo one koje smo nezasluženo dobili”, kaže Jovanović.
Sa potpuno drugačije pozicije ponašanje vlasti kritikuju i Koštuničini poslanici. Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe DSS-a kaže da “ne treba uopše da bude pregovora sa onima koji su se odmetnuli od svoje države i nezakonito i nelegalno proglasili nezavisnost dela teritorije Srbije”. “Kakve pregovore sa njima možete imati?”, pita Aligrudić.
“U ovom trenutku za pregovore sa Hašimom Tačijem, ili bilo kim sa Kosova, na bazi platforme koja ne podrazumeva pregovore o statusu, i način kako su ranije vođeni preko privremenih institucija kroz rezoluciju 1244, ne postoji nikakav osnov. Onaj ko to uradi istog trenutka će dati drugi krupan dokaz priznanja nezavisnosti Kosova. Prvi dokaz je dat kroz odluku Generalne skupštine UN. Mi ne možemo da razgovaramo na način koji ne dopušta Ustav Srbije. To niko nikoga na ovom svetu ne može naterati sem što su oni naterali Borisa Tadića”, tvrdi Aligrudić.
Tadićeva uloga
U proteklim godinama se oko politike prema Kosovu potenciralo nacionalno jedinstvo. Sada se čini da su mnogi, a pre svega parlament, ostavljeni po strani. Vlada koja bi trebalo da usaglasi platformu još na tome nije počela da radi.
Srpski šef diplomatije, poznat po opsežnoj diplomatskoj inicijativi, koja je pre odluke Međunarodnog suda pravde imala uspeha u odvraćanju zemalja od priznavanja Kosova, je nakon Generalne skupštine UN na veoma tankom političkom ledu, a sve konce diplomatije preuzeo je predsednik države.
I za neke je, poput Dragana Markovića Palme lidera vladajuće Jedinstvene Srbije i poslanika, upravo Boris Tadić najbolji predstavnik u rešavanju kosovskog problema.
“Predsednik Tadić dobro predstavlja Srbiju. I ništa ne možemo da mu zamerimo za sve što je radio u međunarodnim odnosima”, kaže Marković.
No, Čedomir Jovanović, lider LDP, misli da skupština mora da bude skupština, i da vlada treba da bude vlada, a da Tadić treba da bude predsednik.
“On je kao predsednik potreban Srbiji takav kakav je. Po mišljenju dela Srbije anemičan i neodlučan, po mišljenju drugih staložen i odmeren. Ali nam nije potreban neodlučan, nesposoban i nevidljiv premijer, i parlament koji postoji samo kao nosač dekorativne rasvete i adresa na koju će se postrojiti garda”, kaže Jovanović.
U međuvremenu su američka državna sekretarka Hilari Klinton i šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton dogovorile da Brisel i Vašington zajedno rade na budućem dijalogu Beograda i Prištine. Uključivanje Vašingtona u igru bilo je posebno važno kosovskim Albancima koji su nepoverljivi prema EU, najpre zbog nejedinstvenog stava o kosovskoj nezavisnosti, a i zbog toga što SAD tradicionalno smatraju svojim zaštitnikom.
Kako će se to odraziti na pozicije Beograda? SAD smatraju Kosovo svojim proizvodom i zato taj proces žele da okončaju na način na koji oni vide da treba, kaže Aleksandra Joksimović iz Foruma za međunarodne odnose:
“SAD nemaju nikakvih dilema u vezi sa statusom Kosova. Za njih je to nepovratni proces, a u interesu i regionalne stabilnosti i daljih evropskih integracija je da se otvori dijalog između Beograda i Prištine kako bi se omogućio normalan suživot”, kaže Aleksandra Joksimović.
Novi element u predstojećem dijalogu Beograda i Prištine je i ostavka kosovskog predsednika Fatmira Sejdijua. Ukoliko ona povuče za sobom opšte izbore na Kosovu to bi moglo da odloži dijalog koji je prema prvobitnim najavama trebalo da počne već u oktobru.
