Beograd i Priština će početkom jula pristupiti novoj rundi razgovora, a najavili su da će tada biti postignuti i prvi opipljivi sporazumi. Izjave šefova dva pregovaračka tima, o rešenjima koja se očekuju nisu, međutim, sasvim unisone. Hoće li evropski posrednik imati težak zadatak da isposluje konsenzus – ostaje da se vidi.
Maja Kocijančič, portparolka visoke predstavnice EU Katrin Ešton, izjavila je za Radio Slobodna Evropa da EU ovih dana očekuje postizanje prvih sporazuma o praktičnim pitanjima između Srbije i Kosova.
“Evropska unija, visoka predstavnica Cahterine Ashton i naš posrednik Robert Cooper očekuju da će u nekoliko danrednih dana, za vreme sledeće runde dijaloga, doći do prvih konkretnih dogovora. U ovom trenutku ne bih želela da govorim o detaljima jer je njihova finalizacija u još toku, ali mi smo jasno poručili da je veoma važno da se nakon kvalitetne rasprave, dođe do prvih sporazuma, kako bi ljudi kojima je to životno važno mogu konačno da vide konkretne rezultate. Dijalog je takođe veoma značajan i u kontekstu napretka Srbije i Kosova na putu ka Evropskoj uniji”, rekla je Kocijančič.
Na formalne modalitete očekivanih sporazuma Kocijančič u ovom trenutku nije želela da se fokusira.
“Ja sada ne bih išla u detalje, ali ono što mogu da kažem jeste da mi posle svake runde razgovora imamo saopštenje za štampu, iz kojih je jasno o čemu se razgovaralo i kakvi su rezultati tog kruga. Ja mislim da će to biti praksa i za sledeću rundu”, kazala je Kocijančič.
Borislav Stefanović i Edita Tahiri
Vođa srpskog tima Borislav Stefanović izjavio je da su neka pitanja veoma blizu rešenja - i to u oblasti slobode kretanja, trgovine, telekomunikacija, energije, katastara i matičnih knjiga.
Šefica prištinskog tima Edita Tahiri izjavila je da je postignut dogovor da stanovnici Kosova ubuduće u Srbiju putuju s ličnom kartom, da će kosovska carina zadržati svoj pečat, ali da na pratećim dokumentima neće biti reči “Republika”.
Srbija će, prema njenim rečima, priznavati vozačke i saobraćajne dozvole Kosova, a kad je reč o telekomunikacijama, prekinuće se rad mobilne i fiksne telefonije iz Srbije na teritoriji Kosova, ali će se postići sporazum o romingu pod povoljnim uslovima.
Stefanović nije želeo da komentariše detalje koje je iznela njegova sagovornica, dodavši da još nijedan konkretan dogovor nije postignut. Od samog početka šef srpskog tima govorio je da sporazumi neće imati formu pisanih dokumenata, a to je sada ponovio i srpski premijer Mirko Cvetković.
Velika očekivanja Beograda
Državnog sekretara u ministarstvu za Kosovo Olivera Ivanovića pitali smo da li bi nakon eventualnog postizanja dogovora, problem moglo biti njegovo
formalizovanje, s obzirom da Priština govori o potpisivanju, dok Beograd smatra da bi stavljanje potpisa značilo stavljanje dve države u ravnopravan položaj.
“Tu se može pristupiti, na primer, na isti način na koji smo mi imali bilateralni sporazuma sa EULEX-om o policijskoj saradnji. Isti takav sporazum je EULEX trebalo da potpiše sa predstavnicima institucija u Prištini. Ja, razume se, samo spekulišem jer ne mogu znati koji će način gospodin Cooper da predloži kao rešenje. To bi, otprilike, mogao biti recept. Međutim, to može da bude i nekakvo saopštenje ili stav predstavnika Evropske unije koji bi bio poštovan i od jedne i od druge strane. To jesu dosta neformalni oblici sporazumevanja i dogovaranja, ali, u principu, ako postoji dobra volja i politička zrelost, onda i takav oblik dogovora predstavlja obavezujuću opciju, koja bi morala biti respektovana od svih koji su u dijalogu učestvovali”, smata Ivanović.
Na pitanje zašto srpska strana insistira na tome da ne bude pisanih
dokumenata nego da da Priština i Beograd preuzmu obavezu implementiranja rešenja, a da garant bude EU, politički analitičar i lider Nove socijaldemokratije Srbije Dušan Janjić kaže da sporazumi i ne moraju nužno biti bilateralni.
”Na primer, isti tekst potpišu Beograd i Cooper i Cooper i Priština. To je puko pitanje modaliteta, ali nije reč o tome. Reč je, po meni, o tome da Beograd smatra da nema jasne garancije da će mu to biti priznato kao napredak, a ljudi u Beogradu su svesni da više nema vremena za otvaranje i rešavanje novih pitanja jer dolaze godišnji odmori, a posle se već ulazi u predizbornu nervozu. Oni, dakle, ne bi želeli da se potpisivanje sporazuma od strane opozicije protumači – a to će se sasvim sigurno dogoditi – kao priznavanje Kosova”, ocenjuje Janjić.
Odgovarajući na pitanje zašto se Beograd plaši da mu napredak u dijalogu sa Prištinom neće biti dovoljan za sticanje statusa kandidata, Janjić kaže:
“Pretpostavljam da je Beograd imao velika očekivanja posle hapšenja Mladića, ali to nije prošlo; zatim vidi da se zaoštravaju zahtevi EU oko borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala; zatim da se traži maltene ponavljanje pravosudnih reformi. I sad, ako ni ovde ne bi dobili čvrste garancije, to znači da su, što bi se reklo narodski, dzabe krečili sobu, a potrošili su dosta novca, energije i političkog autoriteta promovišući brzi ulazak u Evropsku uniju.”
Maja Kocijančič, portparolka visoke predstavnice EU Katrin Ešton, izjavila je za Radio Slobodna Evropa da EU ovih dana očekuje postizanje prvih sporazuma o praktičnim pitanjima između Srbije i Kosova.
“Evropska unija, visoka predstavnica Cahterine Ashton i naš posrednik Robert Cooper očekuju da će u nekoliko danrednih dana, za vreme sledeće runde dijaloga, doći do prvih konkretnih dogovora. U ovom trenutku ne bih želela da govorim o detaljima jer je njihova finalizacija u još toku, ali mi smo jasno poručili da je veoma važno da se nakon kvalitetne rasprave, dođe do prvih sporazuma, kako bi ljudi kojima je to životno važno mogu konačno da vide konkretne rezultate. Dijalog je takođe veoma značajan i u kontekstu napretka Srbije i Kosova na putu ka Evropskoj uniji”, rekla je Kocijančič.
Na formalne modalitete očekivanih sporazuma Kocijančič u ovom trenutku nije želela da se fokusira.
“Ja sada ne bih išla u detalje, ali ono što mogu da kažem jeste da mi posle svake runde razgovora imamo saopštenje za štampu, iz kojih je jasno o čemu se razgovaralo i kakvi su rezultati tog kruga. Ja mislim da će to biti praksa i za sledeću rundu”, kazala je Kocijančič.
Šefica prištinskog tima Edita Tahiri izjavila je da je postignut dogovor da stanovnici Kosova ubuduće u Srbiju putuju s ličnom kartom, da će kosovska carina zadržati svoj pečat, ali da na pratećim dokumentima neće biti reči “Republika”.
Srbija će, prema njenim rečima, priznavati vozačke i saobraćajne dozvole Kosova, a kad je reč o telekomunikacijama, prekinuće se rad mobilne i fiksne telefonije iz Srbije na teritoriji Kosova, ali će se postići sporazum o romingu pod povoljnim uslovima.
Stefanović nije želeo da komentariše detalje koje je iznela njegova sagovornica, dodavši da još nijedan konkretan dogovor nije postignut. Od samog početka šef srpskog tima govorio je da sporazumi neće imati formu pisanih dokumenata, a to je sada ponovio i srpski premijer Mirko Cvetković.
Velika očekivanja Beograda
Državnog sekretara u ministarstvu za Kosovo Olivera Ivanovića pitali smo da li bi nakon eventualnog postizanja dogovora, problem moglo biti njegovo
formalizovanje, s obzirom da Priština govori o potpisivanju, dok Beograd smatra da bi stavljanje potpisa značilo stavljanje dve države u ravnopravan položaj.
“Tu se može pristupiti, na primer, na isti način na koji smo mi imali bilateralni sporazuma sa EULEX-om o policijskoj saradnji. Isti takav sporazum je EULEX trebalo da potpiše sa predstavnicima institucija u Prištini. Ja, razume se, samo spekulišem jer ne mogu znati koji će način gospodin Cooper da predloži kao rešenje. To bi, otprilike, mogao biti recept. Međutim, to može da bude i nekakvo saopštenje ili stav predstavnika Evropske unije koji bi bio poštovan i od jedne i od druge strane. To jesu dosta neformalni oblici sporazumevanja i dogovaranja, ali, u principu, ako postoji dobra volja i politička zrelost, onda i takav oblik dogovora predstavlja obavezujuću opciju, koja bi morala biti respektovana od svih koji su u dijalogu učestvovali”, smata Ivanović.
Na pitanje zašto srpska strana insistira na tome da ne bude pisanih
Vlast, kaže Dušan Janjić, ne želi da se potpisivanje sporazuma od strane opozicije protumači – a to će se sasvim sigurno dogoditi – kao priznavanje Kosova.
dokumenata nego da da Priština i Beograd preuzmu obavezu implementiranja rešenja, a da garant bude EU, politički analitičar i lider Nove socijaldemokratije Srbije Dušan Janjić kaže da sporazumi i ne moraju nužno biti bilateralni.
”Na primer, isti tekst potpišu Beograd i Cooper i Cooper i Priština. To je puko pitanje modaliteta, ali nije reč o tome. Reč je, po meni, o tome da Beograd smatra da nema jasne garancije da će mu to biti priznato kao napredak, a ljudi u Beogradu su svesni da više nema vremena za otvaranje i rešavanje novih pitanja jer dolaze godišnji odmori, a posle se već ulazi u predizbornu nervozu. Oni, dakle, ne bi želeli da se potpisivanje sporazuma od strane opozicije protumači – a to će se sasvim sigurno dogoditi – kao priznavanje Kosova”, ocenjuje Janjić.
Odgovarajući na pitanje zašto se Beograd plaši da mu napredak u dijalogu sa Prištinom neće biti dovoljan za sticanje statusa kandidata, Janjić kaže:
“Pretpostavljam da je Beograd imao velika očekivanja posle hapšenja Mladića, ali to nije prošlo; zatim vidi da se zaoštravaju zahtevi EU oko borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala; zatim da se traži maltene ponavljanje pravosudnih reformi. I sad, ako ni ovde ne bi dobili čvrste garancije, to znači da su, što bi se reklo narodski, dzabe krečili sobu, a potrošili su dosta novca, energije i političkog autoriteta promovišući brzi ulazak u Evropsku uniju.”