Da li izlazak na kosovske izbore Srba južno od Ibra, uprkos stavu Beograda da se nisu stekli uslovi za to, znači da Beograd gubi uticaj među Srbima u enklavama i da se oni sve više okreću ka Prištini.
Uoči izbora imali su razumevanja jedni za druge. I danas tvrde da razilaženje oko učešća neće poremetiti odnose srpske zajednice na Kosovu južno od Ibra i Beograda.
Očekuje se da će, kao i prošlog puta, Samostalna liberalna stranka, koja je osvojila više od 50 odsto glasova izašlih Srba imati najmanje devet poslanika. Sa tri puta više mesta u parlamentu nego u prošlom sazivu ponovo će činiti vladu Kosova.
Slobodan Petrović, predsednik stranke kaže za RSE da država Srbija ima manje mogućnosti da pomogne Srbima južno od Ibra i da je učešće na izborima prilika da oni kroz institucije rešavaju svoje probleme.
„Samim tim mislim da dobrim delom činimo uslugu Beogradu. Te aktivnosti apsolutno nisu protiv Beograda. Naprotiv, mislim da su ljudi prepoznali šansu da bi se srpski narod koji živi u jako teškim uslovima što bolje organizovao, odnosno da bismo imali što bolju današnjicu i sutrašnjicu“, tvrdi Petrović.
Rada Trajković, nosilac Jedinstvene sprske liste, koju je podržalo pet hiljada izašlih Srba, neretko je kritikovala ponašanje Beograda prema Kosovu i pre svega tamošnjim Srbima. Međutim, sada kaže da je percepcija da su Srbi u enlavama okrenuli leđa Beogradu potpuno lažna.
“Srbi ispod Ibra imaju vrlo jake emocije prema Beogradu svesni toga da ne bi opstali na tom području da Beograd nije prihvatio da bude njihov glavni poslodavac s obzirom da su nas pripadnici tzv. OVK isterali iz gradova i sa naših radnih mesta”, objašnjava Trajkovićeva.
Dve realnosti
To što oko 25 hiljada Srba južno od Ibra nije sledilo Beograd u stavu da se nisu stekli uslovi za izlazak na izbore ni za ministra za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije Gorana Bogdanovića nije nikako udaljilo kosovske Srbe od Beograda.
Plakati koji su pozivali Srbe na bojkot kosovskih izbora, decembar 2010Na Kosovu postoje dve realnosti, jedna južno od reke Ibar, a druga severno, kaže Bogdanović, podsećajući da je Vlada Srbije kada je saopštila da nema uslova da pozove Srbe na izbore jasno poručila i da neće sankcionisati one koji to učine.
“Da bi pokušali da reše neke probleme koje Beograd nažalost ne može da reši ni u Gračanici ni u Štrpcu ni u nekim drugim sredinama. Znači, one svakodnevne životne probleme počevši od struje, vode, ličnih dokumenata. Južno od reke Ibar Srbi žive u jednom okruženju koje im ni malo nije prijateljski naklonjeno, imaju mnogo više životnih problema nego što imaju Srbi severno čije se institucije naslanjaju na Srbiju”, objašnjava ministar Bogdanović.
“Mi ni na koji način nećemo odvajati jug i sever. To se može videti po finansisranju, mi na isti način finansiramo sve, počevši od plata, socijalnih davanja, izgradnje infrastrukture, nema razlike u tome između juga severa”, zaključuje Bogdanović.
Opstanak najbitniji
Uoči izbora čule su se čak i spekulacije da zvanični Beograd zaravo stoji iza formiranja nekih srpskih lista.
Aleksandra Joksimović iz Foruma za međunarodne odnose ocenjuje da su ljudi po enklavama polako počeli da se ponašaju na jedini mogući način.
“A to je da se polako integrišu u kosovsko društvo. To je proces koji traje već određeno vreme i ovo je samo jedan od koraka koji se u tom procesu dešava”, kaže ona.
Ono što će Srbima koji će ući u kosovske institucije biti najbitnije jeste opstanak srpske zajednice na Kosovu, poboljšanje uslova za njihov život i povratak raseljenih.
Slobodan Petrović iz Samostalne liberalne stranke zato poručuje da bi bilo pogubno ukoliko država Srbija ne bi prepoznala ovu veliku šansu da u ovim ljudima vidi svoje partnere koji će se boriti za interes srpske zajednice.
“Verujem da će to biti interes i države Srbije da Srbi ostanu da žive na ovim prostorima. A za neke visoke teme koje su vezane za status i tako nešto, to su stvari koje rešavaju države, i koje na kraju krajeva rešava međunarodna zajednica”, zaključuje Petrović.
Srbi južno od Ibra, kojih na biračkim spiskovima ima nešto više od 50.000, izašli su u skoro istom procentu kao i Albanci, tvrde u Samostalnoj liberalnoj stranci.
Uoči izbora imali su razumevanja jedni za druge. I danas tvrde da razilaženje oko učešća neće poremetiti odnose srpske zajednice na Kosovu južno od Ibra i Beograda.
Očekuje se da će, kao i prošlog puta, Samostalna liberalna stranka, koja je osvojila više od 50 odsto glasova izašlih Srba imati najmanje devet poslanika. Sa tri puta više mesta u parlamentu nego u prošlom sazivu ponovo će činiti vladu Kosova.
Slobodan Petrović, predsednik stranke kaže za RSE da država Srbija ima manje mogućnosti da pomogne Srbima južno od Ibra i da je učešće na izborima prilika da oni kroz institucije rešavaju svoje probleme.
„Samim tim mislim da dobrim delom činimo uslugu Beogradu. Te aktivnosti apsolutno nisu protiv Beograda. Naprotiv, mislim da su ljudi prepoznali šansu da bi se srpski narod koji živi u jako teškim uslovima što bolje organizovao, odnosno da bismo imali što bolju današnjicu i sutrašnjicu“, tvrdi Petrović.
Rada Trajković, nosilac Jedinstvene sprske liste, koju je podržalo pet hiljada izašlih Srba, neretko je kritikovala ponašanje Beograda prema Kosovu i pre svega tamošnjim Srbima. Međutim, sada kaže da je percepcija da su Srbi u enlavama okrenuli leđa Beogradu potpuno lažna.
“Srbi ispod Ibra imaju vrlo jake emocije prema Beogradu svesni toga da ne bi opstali na tom području da Beograd nije prihvatio da bude njihov glavni poslodavac s obzirom da su nas pripadnici tzv. OVK isterali iz gradova i sa naših radnih mesta”, objašnjava Trajkovićeva.
Dve realnosti
To što oko 25 hiljada Srba južno od Ibra nije sledilo Beograd u stavu da se nisu stekli uslovi za izlazak na izbore ni za ministra za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije Gorana Bogdanovića nije nikako udaljilo kosovske Srbe od Beograda.
“Da bi pokušali da reše neke probleme koje Beograd nažalost ne može da reši ni u Gračanici ni u Štrpcu ni u nekim drugim sredinama. Znači, one svakodnevne životne probleme počevši od struje, vode, ličnih dokumenata. Južno od reke Ibar Srbi žive u jednom okruženju koje im ni malo nije prijateljski naklonjeno, imaju mnogo više životnih problema nego što imaju Srbi severno čije se institucije naslanjaju na Srbiju”, objašnjava ministar Bogdanović.
“Mi ni na koji način nećemo odvajati jug i sever. To se može videti po finansisranju, mi na isti način finansiramo sve, počevši od plata, socijalnih davanja, izgradnje infrastrukture, nema razlike u tome između juga severa”, zaključuje Bogdanović.
Opstanak najbitniji
Uoči izbora čule su se čak i spekulacije da zvanični Beograd zaravo stoji iza formiranja nekih srpskih lista.
Aleksandra Joksimović iz Foruma za međunarodne odnose ocenjuje da su ljudi po enklavama polako počeli da se ponašaju na jedini mogući način.
Slobodan Petrović napominje da bi interes i Srbije bi trebalo da bude da Srbi ostanu da žive na Kosovu.
“A to je da se polako integrišu u kosovsko društvo. To je proces koji traje već određeno vreme i ovo je samo jedan od koraka koji se u tom procesu dešava”, kaže ona.
Ono što će Srbima koji će ući u kosovske institucije biti najbitnije jeste opstanak srpske zajednice na Kosovu, poboljšanje uslova za njihov život i povratak raseljenih.
Slobodan Petrović iz Samostalne liberalne stranke zato poručuje da bi bilo pogubno ukoliko država Srbija ne bi prepoznala ovu veliku šansu da u ovim ljudima vidi svoje partnere koji će se boriti za interes srpske zajednice.
“Verujem da će to biti interes i države Srbije da Srbi ostanu da žive na ovim prostorima. A za neke visoke teme koje su vezane za status i tako nešto, to su stvari koje rešavaju države, i koje na kraju krajeva rešava međunarodna zajednica”, zaključuje Petrović.
Srbi južno od Ibra, kojih na biračkim spiskovima ima nešto više od 50.000, izašli su u skoro istom procentu kao i Albanci, tvrde u Samostalnoj liberalnoj stranci.
