Poslanici glavnih opozicionih stranaka bojkotovali su sednicu Skupštine Kosova u trenutku kada je predsednik Fatmir Sejdiu počeo govor posvećen situaciji na Kosovu.
Alijansa za budućnost Kosova, Ramuša Haradinaja i Demokratski savez Dardanije, Nedžata Dacija nekadašnjeg predsednika Skupštine, optužile su Sejdiua da ‘konstantno krši Ustav i ignoriše opoziciju’. Šef poslaničke grupe Alijanse Ardijan Đini.
“On (predsednik) nije pokazao volju da sasluša opoziciju. Pretvorio se u predsednika vlasti a ne Kosova”, rekao je Đini.
Opozicija smatra da Sejdiu krši Ustav time što je istovremeno i predsednik Kosova i čelnik Demokratskog saveza Kosova, iako je ta funkcija trenutno zamrznuta. Prema Ustavu, predsednik Kosova ne može biti i predsednik partije.
Takođe je istaknuto da Sejdiu nije uključio opoziciju pri donošenju odluke o datumu održavanja loklanih izbora. Sejdiu je sa svoje strane optužbe opozicionih stranaka odbacio kao neosnovane.
“Ja nisam prekršio Ustav. Ja sam predsednik Kosova kako me je izabrala Skupština, dok je moja funkcija političkog lidera zamrznuta. Što se druge optužbe tiče, ja sam se konsultovao sa svim političkim strankama, te sam izabrao datum do kojeg institucije mogu da se pripreme za izbore”, rekao je Sejdiu.
Predsednik Kosova je godišnjem govoru u Skupštini ocenio da su u prethodnom periodu postignuti brojni uspesi na unutrašnjem i međunarodnom planu. On je kazao da je usvojen veliki broja zakona koji jačanju funkcionisanje države.
Kosovski predsednik je ocenio da su institucije ojačale ali i njihova odgovornost prema građanima. Kao veliki uspeh, spomenuo je članstvo Kosova u međunarodnim finansijskim institucijama, MMF-u i Svetskoj banci, te se založio za veće napore ka integraciji u evro-atlantske strukture. Naveo je i da se radi na lobiranju kako bi se priznanje Kosova nastavilo, te je podsetio da je do sada Kosovo priznala 61 zemlja.
Takođe je Sejdiu pohvalio položaj Kosova u regionu te istakao da su mogući dobri odnosi i sa Srbijom ali tek kada ona prestane sa destruktivnom politickom prema Kosovu.
Ustavom Kosova je predviđeno da predsednik jednom godišnje održi govor pred poslanicima, dok debate posle govora nisu planirane.
Alijansa za budućnost Kosova, Ramuša Haradinaja i Demokratski savez Dardanije, Nedžata Dacija nekadašnjeg predsednika Skupštine, optužile su Sejdiua da ‘konstantno krši Ustav i ignoriše opoziciju’. Šef poslaničke grupe Alijanse Ardijan Đini.
“On (predsednik) nije pokazao volju da sasluša opoziciju. Pretvorio se u predsednika vlasti a ne Kosova”, rekao je Đini.
Opozicija smatra da Sejdiu krši Ustav time što je istovremeno i predsednik Kosova i čelnik Demokratskog saveza Kosova, iako je ta funkcija trenutno zamrznuta. Prema Ustavu, predsednik Kosova ne može biti i predsednik partije.
Takođe je istaknuto da Sejdiu nije uključio opoziciju pri donošenju odluke o datumu održavanja loklanih izbora. Sejdiu je sa svoje strane optužbe opozicionih stranaka odbacio kao neosnovane.
“Ja nisam prekršio Ustav. Ja sam predsednik Kosova kako me je izabrala Skupština, dok je moja funkcija političkog lidera zamrznuta. Što se druge optužbe tiče, ja sam se konsultovao sa svim političkim strankama, te sam izabrao datum do kojeg institucije mogu da se pripreme za izbore”, rekao je Sejdiu.
Predsednik Kosova je godišnjem govoru u Skupštini ocenio da su u prethodnom periodu postignuti brojni uspesi na unutrašnjem i međunarodnom planu. On je kazao da je usvojen veliki broja zakona koji jačanju funkcionisanje države.
Kosovski predsednik je ocenio da su institucije ojačale ali i njihova odgovornost prema građanima. Kao veliki uspeh, spomenuo je članstvo Kosova u međunarodnim finansijskim institucijama, MMF-u i Svetskoj banci, te se založio za veće napore ka integraciji u evro-atlantske strukture. Naveo je i da se radi na lobiranju kako bi se priznanje Kosova nastavilo, te je podsetio da je do sada Kosovo priznala 61 zemlja.
Takođe je Sejdiu pohvalio položaj Kosova u regionu te istakao da su mogući dobri odnosi i sa Srbijom ali tek kada ona prestane sa destruktivnom politickom prema Kosovu.
Ustavom Kosova je predviđeno da predsednik jednom godišnje održi govor pred poslanicima, dok debate posle govora nisu planirane.
