Popis stanovništva se ne može prihvatiti sve dok status Kosova ne bude potvrđen u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija i dok se veliki broj Srba nalazi van svojih domova, kaže potpredsednica Srpskog nacionalnog veća Kosova Rada Trajković. Ona ističe da je taj proces sporan jer ne postoji konsenzus Srba i Albanaca po tom pitanju.
“Za nas je popis stanovništva sporan jer ga raspisuju institucije koje još uvek nisu postigle legalitet u SBUN a suštinski na terenu se ponašaju kao da su država. Sa druge strane zbog bezbednosti Srbi ne bi dozvolili da u njihove kuće ulaze oni koji nisu iz njihove zajednice.”
S druge strane, kada taj popis potpisuju institucije Prištine baš zbog svog neregulisanog institucionalnog statusa Srbi doživljavaju na jedan način kao legalizaciju etničkog čišćenja koje je izvršeno od dana ulaska međunarodnih mirovnih snaga na ovaj prostor, izjavila je ona.
Međutim, mnogi Srbi smatraju da je popis neophodan kako bi se znalo koliko Srba živi na Kosovu i u raseljeništvu. Samostalna liberalna stranka, SLS, koja učestvuje u radu Skupštine i Vlade Kosova, se zalaže za odazivanje na popis.
Šef poslaničkog kluba SLS-a Bojan Stojanović je svestan da je popis politički problem, za koji odgovornost snose i institucije.
“Mislim da postoji dosta šupljina u zakonu o popisu da bi trebalo da se nađe adekvatan model kako bi se svi izbegli i raseljeni popisali. Stav naše stranke je da mora da se uradi popis kako bi Srbi pokazali u kom broju žive na Kosovu. Međutim, moguće je da trenutno nema velikog raspoloženja ali nije kriva samo zajednica već i oni koji treba da sprovode popis jer nisam video da se rade neke kampanje vezane za to i ljudi nisu upoznati.”
Kosovsko Ministarstvo javnih službi je saopštilo da su obavljene sve tehničke pripreme za popis stanovništva, domaćinstava i stanova. Nakon tri probna popisa, za određivanje tačnog datuma tog procesa čeka se politička odluka, jer se strahuje da će srpska zajednica bojkotovati proces.
Predstavnici Srba predlažu i načine za sprovođenje popisa koji bi bili opšte prihvaćeni. Za Radu Trajković najbolje je da se tom procesu priđe regionalno, zbog pomeranja stanovništva:
“Mislim da jedan relevantan popis jedino mogući na ovom prostoru bio bi popis koji bi se organizovao ja čak mislim na regionalnom nivou s obzirom da svi znamo postoji kruženje albanskog stanovništva u regionu i da se mnogi ljudi sa juga Srbije popisuju na Kosovu i u zapadnoj Makedoniji i da te brojke na jedan način nisu stvar realnog broja stanovništva na prostoru Kosova zato mislim da ne treba u ovom momentu pristupiti nečemu što je popis stanovništva.”
Prema rečima Stojanovića, registracija stanovništva bi se mogla sprovesti u saradnji domaćih i međunarodnih institucija, kao što je UNHCR. Ali ako ne bude popisa u srpskoj zajednici, on upozorava da će Srbi biti suočeni sa merodavnim brojkama. Stoga veruje da se mora doneti politička odluka:
“Mora da se sprovede ozbiljnija kampanja i u srpskoj zajednici, ne može se sa neba pa u rebra. Slažem se da je to politička odluka jer ovde i najobičnije tehničko pitanje postaje politika, ali mi nemamo drugo rešenje nego da te probleme koji su evidentni rešavamo, pozovemo ljude da se registruju kako bi pokazali da nas na Kosovu nema 50.000 ili 60.000, nego da bi Srba bilo u većem broju, i to su oni koji su raseljeni unutar Kosova, ja mislim da bi te cifre bile jako impozantne.”
Poslednji popis stanovništva na Kosovu je izvršen pre 27 godina. Zvaničnici kosovske vlade su izjavili da će se popis sprovesti na osnovu Plana Martija Ahtisarija, a datum će biti određen pošto se svi detalji dogovore sa Međunarodnom civilnom kancelarijom, ICO.
“Za nas je popis stanovništva sporan jer ga raspisuju institucije koje još uvek nisu postigle legalitet u SBUN a suštinski na terenu se ponašaju kao da su država. Sa druge strane zbog bezbednosti Srbi ne bi dozvolili da u njihove kuće ulaze oni koji nisu iz njihove zajednice.”
S druge strane, kada taj popis potpisuju institucije Prištine baš zbog svog neregulisanog institucionalnog statusa Srbi doživljavaju na jedan način kao legalizaciju etničkog čišćenja koje je izvršeno od dana ulaska međunarodnih mirovnih snaga na ovaj prostor, izjavila je ona.
Međutim, mnogi Srbi smatraju da je popis neophodan kako bi se znalo koliko Srba živi na Kosovu i u raseljeništvu. Samostalna liberalna stranka, SLS, koja učestvuje u radu Skupštine i Vlade Kosova, se zalaže za odazivanje na popis.
Šef poslaničkog kluba SLS-a Bojan Stojanović je svestan da je popis politički problem, za koji odgovornost snose i institucije.
“Mislim da postoji dosta šupljina u zakonu o popisu da bi trebalo da se nađe adekvatan model kako bi se svi izbegli i raseljeni popisali. Stav naše stranke je da mora da se uradi popis kako bi Srbi pokazali u kom broju žive na Kosovu. Međutim, moguće je da trenutno nema velikog raspoloženja ali nije kriva samo zajednica već i oni koji treba da sprovode popis jer nisam video da se rade neke kampanje vezane za to i ljudi nisu upoznati.”
Kosovsko Ministarstvo javnih službi je saopštilo da su obavljene sve tehničke pripreme za popis stanovništva, domaćinstava i stanova. Nakon tri probna popisa, za određivanje tačnog datuma tog procesa čeka se politička odluka, jer se strahuje da će srpska zajednica bojkotovati proces.
Predstavnici Srba predlažu i načine za sprovođenje popisa koji bi bili opšte prihvaćeni. Za Radu Trajković najbolje je da se tom procesu priđe regionalno, zbog pomeranja stanovništva:
“Mislim da jedan relevantan popis jedino mogući na ovom prostoru bio bi popis koji bi se organizovao ja čak mislim na regionalnom nivou s obzirom da svi znamo postoji kruženje albanskog stanovništva u regionu i da se mnogi ljudi sa juga Srbije popisuju na Kosovu i u zapadnoj Makedoniji i da te brojke na jedan način nisu stvar realnog broja stanovništva na prostoru Kosova zato mislim da ne treba u ovom momentu pristupiti nečemu što je popis stanovništva.”
Prema rečima Stojanovića, registracija stanovništva bi se mogla sprovesti u saradnji domaćih i međunarodnih institucija, kao što je UNHCR. Ali ako ne bude popisa u srpskoj zajednici, on upozorava da će Srbi biti suočeni sa merodavnim brojkama. Stoga veruje da se mora doneti politička odluka:
“Mora da se sprovede ozbiljnija kampanja i u srpskoj zajednici, ne može se sa neba pa u rebra. Slažem se da je to politička odluka jer ovde i najobičnije tehničko pitanje postaje politika, ali mi nemamo drugo rešenje nego da te probleme koji su evidentni rešavamo, pozovemo ljude da se registruju kako bi pokazali da nas na Kosovu nema 50.000 ili 60.000, nego da bi Srba bilo u većem broju, i to su oni koji su raseljeni unutar Kosova, ja mislim da bi te cifre bile jako impozantne.”
Poslednji popis stanovništva na Kosovu je izvršen pre 27 godina. Zvaničnici kosovske vlade su izjavili da će se popis sprovesti na osnovu Plana Martija Ahtisarija, a datum će biti određen pošto se svi detalji dogovore sa Međunarodnom civilnom kancelarijom, ICO.
