Na Kosovu se kao realan i neutralan ocenjuje izveštaj HRW u kome se Kosovo kritikuje zbog stanja manjinskih zajednica i rada pravosuđa.
Institucije Kosova zajedno sa međunarodnom zajednicom rade na uspostavljanju reda i zakona kako bi se poboljšao rad pravosuđa, izjavio je zamenik premijera Kosova Hajredin Kući u reakciji na izveštaj HRW.
“Pravosudni sistem je u fazi reformisanja koje ne ide kako treba. Potrebno je da radimo više kako bismo povećali efikasnost. Nalazimo se u procesu imenovanja sudija i tužilaca, što bi trebalo da se odvija brže. Ali misija Euleksa treba da nam pomogne u uspostavljanju vladavine zakona”, rekao je Kući.
Hajredin KuchiHjuman rajts voč je ocenio da je pravosuđe najslabija institucija na Kosovu i da nedostatak sporazuma o statusu otežava napore za zaštitu ljudskih prava građana.
Govoreći o manjinama Kući kaže da ima pomaka ali da još puno ostaje da se uradi na severu Kosova.
“Dobri primeri su osnivanje novih opština i mi ćemo sada raditi sa legitimnim predstavnicima”, rekao je Kući.
I opozicija smatra da izveštaj opisuje realno stanje na terenu mada ima pozitivnih kretanja. Predstavnik Alijanse za budućnost Kosova Burim Ramadani kaže da je stanje ljudskih prava na Kosovu teško zbog nedostatka profesionalnog pristupa i angažovanja Vlade. On ističe da Vlada može doprineti reformi sudstva ukoliko ne utiče na njegov rad.
Predstavnici kosovskih Srba kažu da je izveštaj HRW realan pošto još uvek zajednice ne uživaju sva prava a kao najvažnije nema pune sigurnosti.
VLASTI NISU UČINILE DOVOLJNO
Predsednik SPO za Kosovo Ranđel Nojkić ocenjuje da još uvek nema normalnih uslova života, povratkaa sve zato što nadležni ne rade dovoljno na tome.
Nojkić ističe da je situacija bolja u odnosu na pre 10 godina ali da se zbog mnogih problema ne može reći da je Kosovo ispunilo demokratske standarde.
“Za jedno ovakvo stanje odgovorni su i predstavnici zajednica u institucijama Kosova što nisu na adekvatan način ukazali na probleme ali i ne daju rešenja. Mislim da uprkos činjenici da ima poboljšanja u odnosu na kraj ’99. godine i početak 2000. no međutim nakon ovog vremena koje je prošlo i institucije Kosova koje sebe nazivaju demokratskim nisu ispunile te kriterijume”, kaže on.
Hjuman rajts voč je u izveštaju o ljudskim pravima saopštio da na Kosovu i dalje ima problema u zaštiti prava manjina. Kosovske vlasti, ističe se, ponovo nisu uspele da pokažu bezuslovnu obavezu da poštuju prava manjina i vladavine prava. Takođe je navedeno da je povratak raseljenih usporen.
Za razliku od HRW, organizacija Freedom House je sredinom januara saopštila da je Kosovo iz grupe neslobodnih zemalja napredovalo ka statusu delimično slobodnih, te da je a posebno bilo napretka u jačanju zaštite prava manjina.
Upoređujući ova dve izveštaja Nojkić upozorava da međunarodna zajednica često za zakašnjenjem otkrije probleme iako lokalni lidera na njih ukazuju na vreme. On ističe da se s vremenom i kriterijumi za procenu prava zajednica menjaju.
“Kada je neka država, s ozbirom da institucije kažu da su država, hoće da postane to u pravom smislu onda mora da ispoštuje standarde ovde se standardi ne poštuju i zato je po meni ovakva ocena međunarodnih institucija koje sada u ovakvim uslovima su mnogo rigoroznije i zahtevaju da se u potpunosti ispoštuju svi kriterijumi”, rekao je on.
Institucije Kosova zajedno sa međunarodnom zajednicom rade na uspostavljanju reda i zakona kako bi se poboljšao rad pravosuđa, izjavio je zamenik premijera Kosova Hajredin Kući u reakciji na izveštaj HRW.
“Pravosudni sistem je u fazi reformisanja koje ne ide kako treba. Potrebno je da radimo više kako bismo povećali efikasnost. Nalazimo se u procesu imenovanja sudija i tužilaca, što bi trebalo da se odvija brže. Ali misija Euleksa treba da nam pomogne u uspostavljanju vladavine zakona”, rekao je Kući.
Govoreći o manjinama Kući kaže da ima pomaka ali da još puno ostaje da se uradi na severu Kosova.
“Dobri primeri su osnivanje novih opština i mi ćemo sada raditi sa legitimnim predstavnicima”, rekao je Kući.
I opozicija smatra da izveštaj opisuje realno stanje na terenu mada ima pozitivnih kretanja. Predstavnik Alijanse za budućnost Kosova Burim Ramadani kaže da je stanje ljudskih prava na Kosovu teško zbog nedostatka profesionalnog pristupa i angažovanja Vlade. On ističe da Vlada može doprineti reformi sudstva ukoliko ne utiče na njegov rad.
Predstavnici kosovskih Srba kažu da je izveštaj HRW realan pošto još uvek zajednice ne uživaju sva prava a kao najvažnije nema pune sigurnosti.
VLASTI NISU UČINILE DOVOLJNO
Predsednik SPO za Kosovo Ranđel Nojkić ocenjuje da još uvek nema normalnih uslova života, povratka
Za jedno ovakvo stanje odgovorni su i predstavnici zajednica u institucijama Kosova što nisu na adekvatan način ukazali na probleme ali i ne daju rešenja.
Nojkić ističe da je situacija bolja u odnosu na pre 10 godina ali da se zbog mnogih problema ne može reći da je Kosovo ispunilo demokratske standarde.
“Za jedno ovakvo stanje odgovorni su i predstavnici zajednica u institucijama Kosova što nisu na adekvatan način ukazali na probleme ali i ne daju rešenja. Mislim da uprkos činjenici da ima poboljšanja u odnosu na kraj ’99. godine i početak 2000. no međutim nakon ovog vremena koje je prošlo i institucije Kosova koje sebe nazivaju demokratskim nisu ispunile te kriterijume”, kaže on.
Hjuman rajts voč je u izveštaju o ljudskim pravima saopštio da na Kosovu i dalje ima problema u zaštiti prava manjina. Kosovske vlasti, ističe se, ponovo nisu uspele da pokažu bezuslovnu obavezu da poštuju prava manjina i vladavine prava. Takođe je navedeno da je povratak raseljenih usporen.
Za razliku od HRW, organizacija Freedom House je sredinom januara saopštila da je Kosovo iz grupe neslobodnih zemalja napredovalo ka statusu delimično slobodnih, te da je a posebno bilo napretka u jačanju zaštite prava manjina.
Upoređujući ova dve izveštaja Nojkić upozorava da međunarodna zajednica često za zakašnjenjem otkrije probleme iako lokalni lidera na njih ukazuju na vreme. On ističe da se s vremenom i kriterijumi za procenu prava zajednica menjaju.
“Kada je neka država, s ozbirom da institucije kažu da su država, hoće da postane to u pravom smislu onda mora da ispoštuje standarde ovde se standardi ne poštuju i zato je po meni ovakva ocena međunarodnih institucija koje sada u ovakvim uslovima su mnogo rigoroznije i zahtevaju da se u potpunosti ispoštuju svi kriterijumi”, rekao je on.
