Vlada Srbije ocenila je u sredu da se "nisu stekli uslovi" da pozove kosovske Srbe da izađu na vanredne izbore na Kosovu 12. decembra. Za jedan deo javnosti to je iznenađenje, jer se očekivalo da će Vlada ohrabriti Srbe da izađu na izbore, a u skladu sa zaokretom koji je vlast u Beogradu letos učinila u odnosu na Kosovo.
Ipak, neke pojedinačne poruke koje se uporedo upućuju Srbima sa Kosova iz te iste Vlade i njenog bliskog okruženja, nesto su drugačije, pa i dvosmilene.
Jeljko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, prokomentarisao je za naš Radio poziciju Beograda sasvim kratko:
“Opet je Srbija propustila priliku da nešto napravi za sebe i za Srbe na Kosovu.”
U prilog teze o dvosmislenim porukama o kojoj se govorka u javnosti je i naš razgovor sa ministrom za Kosovo i Metohiju Goranom Bogdanovićem.
“Lično mogu da razumem one Srbe južno od Ibra koji se odluče da izađu na izbore. Kad kažem mogu da razumem, to znači da sam svestan da žive u teškim uslovima i u potpunom albanskom okruženju. Shvatam njihov strah i položaj i razloge za odluku da izađu na izbore. I ne osuđujem takav eventualni potez”, kaže Bogdanović.
Bogdanović: Nije u pitanju da li ja to lično razumem ili Vlada, ali imate dole Srbe koji se nalaze u kosovskim institucijama koji ništa nisu uradili za srpsku zajednicu.
Goran Bogdanović
Bogdanović: Ovi izbore dolaze u predvečerje dijaloga i mi ne želimo da povlačimo potez koji bi bio shvaćen kao podrška ili priznanje nezavisnosti takozvane Republike Kosovo.
Bogdanović: Vlada razume... pa, prošla su vremena ucena i pretnji . Ovo je demokratija. Znači, mi smo izašli sa preporukom...
Bogdanović: Nikada, unazad deset godina, preporuka nije striktno ispoštovana.
Pomirljivije poruke
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji je jedan od organizatora kampanje kojom poziva Srbe da izađu na izbore. Taj stav je podržalo svojim potpisima oko 100 uglednih javnih ličnosti Srbije.
Predsednica Odbora Sonja Biserko kaže da je zvanični Beograd slao na različite načine pomirljivije poruke kosovskim Srbima.
Visoki funkcioner vladajuće Demokratske stranke Dragoljub Mićunović je direktno rekao da Srbi ne treba da žive na Kosovu u getu, u danu kada je Vlada rekla šta poručuje Srbima, predsednica Parlamenta Slavica Đukić Dejanović kaže da ljudi koji “tamo žive najbolje znajušta je za njih dobro”.
U sličnom tonu su bili proteklih dana i neki kometari u uticajnim dnevnim listovima kroz koje Vlada neformalno progovara. Zato, kaže Biserko “ čudi da u ovom momentu nije bilo dovoljno političke hrabrosti da se to javno iskaže na nivou Vlade.
"U tom smislu je zabrinjavajuće što Vlada nije smela da iskorači na jedan mnogo jasniji način. Ipak, mislim da će se Srbi odazvati sigurno u mnogo većem broju nego što se to očekuje jer mislim da je u poslednjih godinu dana stvorena atmosfera, ima dovoljno uverljivih dokaza da takvo učešće može samo biti u korist Srba", ocenjuje Biserko.
Politički analitičar Vladimir Todorić, za razliku od predsednice Helsinškog odbora za ljudska prava, smatra da je Beograd u nezavidnom položaju koji bi bio sasvim drugačiji kada bi pregovori Beograda i Prištine počeli pre decembarskih izbora.
“Eventualni pristanak Srbije da podrži izlazak Srba na kosovske izbore bi značilo neku vrstu slabljenja pregovaračke pozicije pred početak dijaloga. To bi moglo da znači legitimizaciju kosovskih institucija od strane Beograda. Sa druge strane, ako bi odbio decidno učešće Srba, onda bi se verovatno našao u zamci etiketiranja Beograda kao problema u regionu, kao nekoga ko nastavlja staru Miloševićevsku politiku...”
Zbog toga je Beograd odlučio da pošalje takvu poruku. Ona je međutim, smatra Todorić “konfuzna koja pitanje učešća na izborima svodi na ličnu odluku, a to je zapravo poruka Beograda da su Srbi ostavljeni samima sebi, što nije dobro. ”
Sonja Biserko kaže da je iskustvo nakon prošlogodišnjih izbora u kojima je deo Srba uzeo učešće najbolja prpeopruka da to učine još masovnije i ove godine.
“Srbi su u novostvorenim opštinama u kojima su glasali i dobili vlast, pokazali izuzetne rezltate za kratko vreme”, zaključuje Biserko.
Ipak, neke pojedinačne poruke koje se uporedo upućuju Srbima sa Kosova iz te iste Vlade i njenog bliskog okruženja, nesto su drugačije, pa i dvosmilene.
Jeljko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, prokomentarisao je za naš Radio poziciju Beograda sasvim kratko:
“Opet je Srbija propustila priliku da nešto napravi za sebe i za Srbe na Kosovu.”
U prilog teze o dvosmislenim porukama o kojoj se govorka u javnosti je i naš razgovor sa ministrom za Kosovo i Metohiju Goranom Bogdanovićem.
“Lično mogu da razumem one Srbe južno od Ibra koji se odluče da izađu na izbore. Kad kažem mogu da razumem, to znači da sam svestan da žive u teškim uslovima i u potpunom albanskom okruženju. Shvatam njihov strah i položaj i razloge za odluku da izađu na izbore. I ne osuđujem takav eventualni potez”, kaže Bogdanović.
RSE: Ako Vi to ne osuđujete, ako Vi to razumete da je u inetresu Srba, za njihov bolji život, kako to Vlada ne razume?
Bogdanović: Nije u pitanju da li ja to lično razumem ili Vlada, ali imate dole Srbe koji se nalaze u kosovskim institucijama koji ništa nisu uradili za srpsku zajednicu.
RSE: Šta je prevagnulo da Vlada donese ovakav stav?
Bogdanović: Ovi izbore dolaze u predvečerje dijaloga i mi ne želimo da povlačimo potez koji bi bio shvaćen kao podrška ili priznanje nezavisnosti takozvane Republike Kosovo.
RSE:Ali Vlada ipak razume Srbe ako odluče da izađu na izbore?
Bogdanović: Vlada razume... pa, prošla su vremena ucena i pretnji . Ovo je demokratija. Znači, mi smo izašli sa preporukom...
RSE: Ali ipak ne očekujete da će biti striktino poštovana?
Bogdanović: Nikada, unazad deset godina, preporuka nije striktno ispoštovana.
Pomirljivije poruke
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji je jedan od organizatora kampanje kojom poziva Srbe da izađu na izbore. Taj stav je podržalo svojim potpisima oko 100 uglednih javnih ličnosti Srbije.
Predsednica Odbora Sonja Biserko kaže da je zvanični Beograd slao na različite načine pomirljivije poruke kosovskim Srbima.
Visoki funkcioner vladajuće Demokratske stranke Dragoljub Mićunović je direktno rekao da Srbi ne treba da žive na Kosovu u getu, u danu kada je Vlada rekla šta poručuje Srbima, predsednica Parlamenta Slavica Đukić Dejanović kaže da ljudi koji “tamo žive najbolje znaju
U Helsinškom odboru za ljudska prava u Srbiji smatraju da će se Srbi odazvati sigurno u mnogo većem broju nego što se to očekuje na kosovske izbore.
U sličnom tonu su bili proteklih dana i neki kometari u uticajnim dnevnim listovima kroz koje Vlada neformalno progovara. Zato, kaže Biserko “ čudi da u ovom momentu nije bilo dovoljno političke hrabrosti da se to javno iskaže na nivou Vlade.
"U tom smislu je zabrinjavajuće što Vlada nije smela da iskorači na jedan mnogo jasniji način. Ipak, mislim da će se Srbi odazvati sigurno u mnogo većem broju nego što se to očekuje jer mislim da je u poslednjih godinu dana stvorena atmosfera, ima dovoljno uverljivih dokaza da takvo učešće može samo biti u korist Srba", ocenjuje Biserko.
Politički analitičar Vladimir Todorić, za razliku od predsednice Helsinškog odbora za ljudska prava, smatra da je Beograd u nezavidnom položaju koji bi bio sasvim drugačiji kada bi pregovori Beograda i Prištine počeli pre decembarskih izbora.
“Eventualni pristanak Srbije da podrži izlazak Srba na kosovske izbore bi značilo neku vrstu slabljenja pregovaračke pozicije pred početak dijaloga. To bi moglo da znači legitimizaciju kosovskih institucija od strane Beograda. Sa druge strane, ako bi odbio decidno učešće Srba, onda bi se verovatno našao u zamci etiketiranja Beograda kao problema u regionu, kao nekoga ko nastavlja staru Miloševićevsku politiku...”
Zbog toga je Beograd odlučio da pošalje takvu poruku. Ona je međutim, smatra Todorić “konfuzna koja pitanje učešća na izborima svodi na ličnu odluku, a to je zapravo poruka Beograda da su Srbi ostavljeni samima sebi, što nije dobro. ”
Sonja Biserko kaže da je iskustvo nakon prošlogodišnjih izbora u kojima je deo Srba uzeo učešće najbolja prpeopruka da to učine još masovnije i ove godine.
“Srbi su u novostvorenim opštinama u kojima su glasali i dobili vlast, pokazali izuzetne rezltate za kratko vreme”, zaključuje Biserko.