Ovaj stav ponovio je i predsednik Srbije Boris Tadić u razgovoru sa evropskim komesarom za bezbednost Havijerom Solanom.
S druge strane, među srpskom zajednicom na Kosovu postoji podeljeno mišljenje oko učešća na izborima i bojazan da bi neizlazak mogao da ugrozi proces decentralizacije i formiranje novih srpskih opština na Kosovu.
Koliko god se povlačila paralela između decentralizacije i lokalnih izbora ministar u Vladi Srbije Rasim Ljajić se slaže da su to povezani procesi, ali primećuje da koncept decentralizacije nikako nije usaglašen sa stvarnim potrebama i očekivanjima srpske zajednice na Kosovu, te da ne postoje uslovi za izlazak srpske zajednice na lokalne izbore:
Rasim Ljajić"Decentralizacija je nešto na čemu će srpska zajednica i političke partije na Kosovu sasvim sigurno insistirati, da taj posao treba da bude obavljen pre svega u saradnji sa Savetom Evrope koji je dugo godina unazad radio na tome. Tu je bilo različitih pogleda i nije bio u potpunosti usaglašen koncept te decentralizacije. Mislim da će sama decentralizacija stvoriti pogodan osnov za veće učešće srpske zajednice, ali u ovom trenutku nema osnova da se to dogodi."
Šefica vladajuće poslaničke grupe u Skupštini Srbije Nada Kolundžija kaže da bi, sa stanovišta ljudi koji žive na Kosovu, učešće na lokalnim izborima njima stvorilo uslove za bolji život, ali ukoliko postoje i pretpostavke za poboljšanje njihovog trenutnog položaja:
"Dakle, oni su u pravu kada misle da im učešće na lokalnim vlastima daje kakvu-takvu šansu za ostvarivanje povoljnijeg položaja. Ali, uslovi po kojima oni trče tu trku nisu ravnopravni i na taj način oni ne mogu u suštini da ostvare cilj za koji smatraju, legitimno, da je opravdan. Opet, ponavljam, to su osnovne pretpostavke: bezbednost ljudi dole, povratak ljudi dole, decentralizacija koja bi podrazumevala da svugde tamo gde su Srbi većina postoje posebne lokalne samouprave, gde bi oni onda mogli u većoj meri da odlučuju o sopstvenoj sudbini."
Ipak, teško je očekivati da će uskoro biti i odgovora na pitanje koje su alternative opciji neprihvatanja neizlaska na izbore.
Postoje i drugačija mišljenja. Opoziciona Liberalno demokratska partija (LDP) ponavlja da je decentralizacijavažna pošto predviđa formiranje novih većinski srpskih opština, a time i veća ovlašćenja za lokalne vlasti, odnosno za one koji participiraju na lokalnim izborima, kaže poslanik LDP-a Zoran Ostojić:
"Stav LDP-a je uvek bio da Srbi treba da preuzmu odgovornost za svoj život, a ne da slušaju Beograd – to znači da se integrišu u kosovske institucije. Jednostavno, demokratija podrazumeva da vlast pripada onima koji dobiju poverenje građana, a to se dobija na izborima. Nama je suština da Srbi preuzmu odgovornost i da vladaju Kosovom zato što je, na kraju krajeva, to i njihova zemlja – sa Albancima, normalno."
I pored upozorenja kosovskih Srba, koja se mogu čitati i kao neka vrsta saveta, pa čak i molbi, da je decentralizacija važna pošto predviđa formiranje novih većinski srpskih opština, teško da se u Beogradu može pronaći mišljenje da bi učešćem na izborima Srbi poboljšali svoj ionako težak položaj na Kosovu.
Miroslav Markićević iz narodnjačke poslaničke grupe:
"I prošli put su neki navijali da Srbi učestvuju pa je ukupno izašlo 250, možda 300, Srba. Znači, Srbi koji izađu na izbore koje organizuje lažna država Kosovo sami sebi su stavili omču oko vrata. Pitanje je šta je olakšanje života. Da li je to četiri ili pet odbornika koji će da uđu u neku skupštinu, neko da postane direktor, a šta ćemo sa ostalim narodom? Znači ono de fakto bi sa tim priznali državu Kosovo, a posle mili moji kud koji."
Lokalni izbori na Kosovu održaće se 15. novembra 2009, a među podeljenom srpskom zajednicom, ograničenom na severni deo koja zagovara bojkot i centralnog dela u takozvanim enklavama, pominje se mogućnost da izlaskom na izbore ovi vide kao mogućnost legalizacije vladavine prava u svojim opštinama.
S druge strane, među srpskom zajednicom na Kosovu postoji podeljeno mišljenje oko učešća na izborima i bojazan da bi neizlazak mogao da ugrozi proces decentralizacije i formiranje novih srpskih opština na Kosovu.
Koliko god se povlačila paralela između decentralizacije i lokalnih izbora ministar u Vladi Srbije Rasim Ljajić se slaže da su to povezani procesi, ali primećuje da koncept decentralizacije nikako nije usaglašen sa stvarnim potrebama i očekivanjima srpske zajednice na Kosovu, te da ne postoje uslovi za izlazak srpske zajednice na lokalne izbore:
Šefica vladajuće poslaničke grupe u Skupštini Srbije Nada Kolundžija kaže da bi, sa stanovišta ljudi koji žive na Kosovu, učešće na lokalnim izborima njima stvorilo uslove za bolji život, ali ukoliko postoje i pretpostavke za poboljšanje njihovog trenutnog položaja:
"Dakle, oni su u pravu kada misle da im učešće na lokalnim vlastima daje kakvu-takvu šansu za ostvarivanje povoljnijeg položaja. Ali, uslovi po kojima oni trče tu trku nisu ravnopravni i na taj način oni ne mogu u suštini da ostvare cilj za koji smatraju, legitimno, da je opravdan. Opet, ponavljam, to su osnovne pretpostavke: bezbednost ljudi dole, povratak ljudi dole, decentralizacija koja bi podrazumevala da svugde tamo gde su Srbi većina postoje posebne lokalne samouprave, gde bi oni onda mogli u većoj meri da odlučuju o sopstvenoj sudbini."
Srbi na Kosovu trebaju preuzeti odgovornost
Ipak, teško je očekivati da će uskoro biti i odgovora na pitanje koje su alternative opciji neprihvatanja neizlaska na izbore.
Postoje i drugačija mišljenja. Opoziciona Liberalno demokratska partija (LDP) ponavlja da je decentralizacija
Teško da se u Beogradu može pronaći mišljenje da bi učešćem na izborima Srbi poboljšali svoj ionako težak položaj na Kosovu
"Stav LDP-a je uvek bio da Srbi treba da preuzmu odgovornost za svoj život, a ne da slušaju Beograd – to znači da se integrišu u kosovske institucije. Jednostavno, demokratija podrazumeva da vlast pripada onima koji dobiju poverenje građana, a to se dobija na izborima. Nama je suština da Srbi preuzmu odgovornost i da vladaju Kosovom zato što je, na kraju krajeva, to i njihova zemlja – sa Albancima, normalno."
I pored upozorenja kosovskih Srba, koja se mogu čitati i kao neka vrsta saveta, pa čak i molbi, da je decentralizacija važna pošto predviđa formiranje novih većinski srpskih opština, teško da se u Beogradu može pronaći mišljenje da bi učešćem na izborima Srbi poboljšali svoj ionako težak položaj na Kosovu.
Miroslav Markićević iz narodnjačke poslaničke grupe:
"I prošli put su neki navijali da Srbi učestvuju pa je ukupno izašlo 250, možda 300, Srba. Znači, Srbi koji izađu na izbore koje organizuje lažna država Kosovo sami sebi su stavili omču oko vrata. Pitanje je šta je olakšanje života. Da li je to četiri ili pet odbornika koji će da uđu u neku skupštinu, neko da postane direktor, a šta ćemo sa ostalim narodom? Znači ono de fakto bi sa tim priznali državu Kosovo, a posle mili moji kud koji."
Lokalni izbori na Kosovu održaće se 15. novembra 2009, a među podeljenom srpskom zajednicom, ograničenom na severni deo koja zagovara bojkot i centralnog dela u takozvanim enklavama, pominje se mogućnost da izlaskom na izbore ovi vide kao mogućnost legalizacije vladavine prava u svojim opštinama.
