Mesec dana pred završetak doodatnih pregovora o statusu Kosova kako Albanci takođe i Srbi nisu optimisti da je moguće postići kompromis o statusu, prema istraživanju koje je izvršeno u okvru Sistema ranog upozorenja i koje je organizovao Program UN za razvoj i Agencije za medjunarodnu saradnju SAD (USAID).
Na pitanje šta treba da preduzmu institucije Kosova nakon 10. decembra ako pregovori uz posredstvo medjunarodne pregovaračke trojke ne uspeju, odgovori se razlikuju ovisno o tome kojoj etničkoj grupi pripadaju. Albanci su se zalagali za jednostrano proglašenje nezavisnosti i ostvarivanje paketa medjunarodnog posrednika Martija Ahtisarija, dok su Srbi kao najpoželjniju varijantu smatrali nastavak pregovora sa Beogradom i medjunarodnom zajendicom.
Anketa takodje pokazuje da su i Albanci i Srbi izrazili nedeostatk poverenja prema institucijama. Šef UNDP-a za Kosovo, Frode Mauring:
“Poverenje u institucije Kosova je i dalje opalo. Nema ni jedne izabrane kosovske institucije sa kojom su respondenti zadovoljni ili veoma zadovoljni. Pre nekoliko meseci oko 50 odsto ispitanika Srba je bilo zadovoljno radom KFOR-a i UNMIK policije. Na osnovu ovog ispitivanja broj Srba koji su zadovoljnim ovim institicijama iznosi nešto više od 10 odsto.
On je rekao kako ovo nije jedina promena koja se vidi medju ispitanicima Srbima. Srbi su uopšte imali negativan odnos prema institucijama Kosova.
Istraživanje takodje pokazuje drastičan nedostatak poverneje u sudski sistem na Kosovu.
“Samo 18 odsto ispitanika kaže da je zadovoljan radom sudova. To je neprihvatljivo i alrmantno. Zadovoljstvo vladom može da se sporije ili brže menja, shodno promenama koje se čine na čelu institucija izborima ili bez njih, ali to ne vredi za sudstvo. Malo poverenje u sudove stvara dva problema- gradjani ne koriste sudove da bi rešili svoje probleme, oni mogu da pomisle da pravdu treba uzeti u svoje ruke - što je nešto što je najgore što se može dogoditi Kosovu“, rekao je Mauring.
Prema istraživanju većina gradjana smatra da je izbore trebalo održati i da je odluka o njihovom održavanju ispravna. Mejdutim drastične su razlike oko učešća na izborima izmedju Albanaca i Srba.
Istraživanje pokazuje da je 51 odsto respondenata Albanaca odlučilo za koga će glasati, dok je takva odluka prisutna samo kod 20 odsto Srba.
Rezultati istraživanja pokazuju povećanje nezadovoljstva gradjana Kosova domaćim i mejdunarodnim institucijama, dok se kod Albanaca vidi povećana podrška za Pokret „Samoopredelenje“.
“Mislim da se to više odnosi na frustacije oko nastavka pregovora o statusu nego li na druga pitanja. Znači mnogi od rezultta koje danas vidimo se upravo odnose na to. Iz izveštaja se vidi da je spremnost za proteste zbog ekonomskih pitanja opala, dok je mnogo više povećana spremnost za proteste zbog političkih pitanja. Mislim da mejdu gradjanima ima mnogo frustracija i da oni zele da budu mnogo aktivniji upravo zbog politike“, ocenio je Mauring.
Medju najznačajnijim brigama kod Albanaca ostaju ekonomska pitanja, kod Srba je to bezbendost. Istovremeno je opala i spremnost, kako Albanaca, tako i Srba, da zajendo rade.
Većina gradjana Kosova ocenjuje da stabilnost Kosova ugrožavaju nerešeni politički status, nezaposlenost i siromaštvo.
Sistem ranog upozorenja je projekat kojim se četiri puta godišnje istražuje šta gradjani Kosova misle o najznačajnijim pitanjima društvenih i ekonomskih odnosa na Kosovu. Ovo istraživanje je izvršeno u drugoj i trećoj nedelji oktobra, u njemu je bilo uključeno 1296 respondenata, od toga 822 Albanaca, 244 Srba i 230 anketiranih iz drugih manjinskih zajendica.
