Godinu dana od usvajanja izmena Zakona o statusu kategorija proizašlih iz rata, kada je uvrštena i ona o silovanim osobama, Kosovo privodi kraju pripreme za razvoj neophodnih administrativnih uputstava i smernica za apliciranje, koja će omogućiti formiranje vladine Komisije za verifikaciju i priznavanje statusa žrtava seksualnog nasilja, kao što zakon nalaže.
Ovo je rečeno na trećem sastanku Nacionalnog saveta za preživele seksualnog nasilja tokom rata, koji je osnovan prošle godine pod patronatom kosovske predsednice, Atifete Jahjaga.
Savet je osnovan u cilju koordinacije aktivnosti institucija i agencija za rehabilitaciju oko 20.000 lica koja su preživela seksualno nasilje tokom rata.
Jahjaga je tom prilikom kazala da će u međuvremenu i vlada poduzeti potrebne mere, u skladu sa budžetom, kako bi se zakon u potpunosti sproveo.
“Prošle godine smo, s punim uverenjem kažem, otvorili jedno novo poglavlje koje ima samo jedan cilj, osiguravanje prava civilnim žrtvama seksualnog nasilja tokom rata...Suočavanje sa ovom ratnom posledicom nije lako, ali nije nemoguće, sa odlučnošću, sa podrškom i potrebnom spremnošću uspećemo da preživelim i njihovim porodicama pružimo mogućnost za bezbednu i mirnu budućnost, kao što smo već počeli da radimo na tome”, kazala je Jahjaga, pozivajući lokalne i centralne institucije da pruže svoju podršku za integraciju ovih žrtava u kosovsko društvo.
Zakon o statusu i pravima palih boraca, invalida, veterana, pripadnika OVK i civilnih žrtava rata i njihovih porodica, reguliše i status i prava silovanih osoba tokom rata, onih koje su preživele seksualno zlostavljanje i silovanje tokom perioda od 27. februara 1998. do 20. juna 1999. godine.
Zakon ovim žrtvama omogućava ostvarivanje penzije u visini od 300 eura, te i ostale posebne benificije kao što su lekarska i fizikalna rehabilitacija, zdravstvene usluge bez nadoknade u zdravstvenim javnim institucijama, zdravstvene usluge van zemlje, profesionalno reosposobljavanje; biće oslobođene od poreza na imovinu, od tarife i imaće smanjene troškove električne energije, te pravo stambenog zbrinjavanja. Za ove benificije, osobe silovane tokom rata mogu podneti zahtev za ostvarivanje prava u roku od pet godina, kada radne grupe i vladina komisija otvore put tome.
Pomoć ovoj kategoriji, pružila je i Velika Britanija, a to je u petak potvrdio britanski ambasador, Jan Klif, koji je naveo da pružanje podrške ovim žrtvama ostaje prioritet za britansku vladu.
“Proces verifikacije je sledeći korak, i mi ćemo pomoći u pružanju saveta prilikom apliciranja, u obliku vodiča. Ovo zvuči birokratski uzimajući u obzir osetljivu prirodu ove teme, ali je veoma važan elemenat”, kazao je on.
Sa ovog sastanka je takodje poručeno da će Kosovo ostati posvećeno pravdi za ove zločine kako počinioci ne bi ostali nekažnjeni.
U vezi sa tim, šef EULEX-a na Kosovu, Gabriele Meucci, kazao je da ova misija vrši napore da poveća pristup pravdi ovoj kategoriji zločina.
“Uprkos poteškoćama u obezbeđivanju osuđujuće presude u tim vrstama predmeta, EULEX je pokrenuo 14 istraga u vezi sa tim, i prošle godine jedan slučaj je rezultirao, da kažemo, istorijskom presudom kada je sudija optužio okrivljenog da je počinio ozbiljan ratni zločin nad 16-godišnjakinjom”, kazao je Meuči.
Na Kosovu se, inače, skoro 15 godina ćutalo o ovom zločinu, pre svega zbog razvijenih predrasuda da je seksualno zlostavljanje žena zapravo sramota, ne samo za porodicu, nego i za naciju. Ta ćutnja je okončana 20. marta 2014, usvajanjem zakona koji pruža zaštitu takvim žrtvama.
Iz kosovskog Centra za rehabilitaciju žrtava torture, ranije su za RSE kazali i da mnoge silovane žene kriju taj zločin od muževa i šire porodice, te su zato mogući i problemi prilikom procesa verifikacije.
